2015-01-31 15:21:57
Politika

Jelena u zemlji čuda

Nebojsa Krstic RSS / 31.01.2015. u 16:21

 

 

Vest da će Jelena Trivan preuzeti kormilo "Službenog glasnika" dobra je iz nekoliko razloga. Pre svega, znam je lično, sarađivali smo. Pratio sam izbliza njen rad u vreme kad je bila potpredsednica stranke. Znam da je inteligentna, otresita, tvrdoglava, da je fajter...i znam da ima herca. Bio sam svedok mnogobrojih situacija kad je neko od prvaka DS trebalo da izađe na TV megdan tada opozicionom Vučiću i kada su mnoge "žute" perjanice morale hitno da idu tetki po lek. Ne i Jelena. Ona je išla gde god je bilo potrebno. I fajtala se. Primala udarce, ali ih i zadavala. Nije kalkulisala. Nije se trudila da se dopadne ovom i ne zameri onom. To u politici, kada se svedu računi, ispada ovako: nepopularan si jer si svađalica. Za to vreme, ne vole te oni sa kojima si ulazio u politički sukob. Ne vole te oni u čije si se ime i za čiji interes sukobljavao (dok su oni kupovali tetki lek). Ne voli te onaj koji te je u sukob slao "jer si ga svađala sa opozicijom".

 

Ili: Kako u jednoj zemlji žive tri različite rase, tri naroda, tri veroispovesti? Šta se vidi na površini a šta se sazna slušajući priče njenih stanovnika? Kako vlada rešava multietničke sukobe i probleme? 

*

1M1-1024x768.jpg

Po dolasku u Maleziju turista će odmah primeti da tu zemlju naseljavaju Malajci, Kinezi i Indijci. I brzo će

 
2015-01-31 09:32:58
Muzika| Sport

Super Bowl XLIX

NNN RSS / 31.01.2015. u 10:32

Gost autor:  stefan.hauzer

viewitem.image.jpg 

Superbowl XLIV stiže u nedelju, osim najskuplje sekunde na televiziji – imamo okršaj Patriota i Sihoksa. Trenutno, bez sumnje, dva najbolja tima u ligi. Na poluvremenu zabava će biti u vidu Keti Peri i Lenija Krevica, dok između zabave i gomile reklama, očekuje nas utakmica, koju je verovatno svaki objektivni fan američkog fudbala priželjkivao. Mi subjektivni smo hteli u finalu svoje timove – ili makar Indijanapolis Koltse. Više sreće (od Luck-a) sledeći put:)

 

"Mislim da nije u dovoljnoj meri poštovan, mislim da je to pravi izraz", izjavio je pre neki dan Boris Beker u intervjuu za ATP, govoreći o Novaku Đokoviću. Beker, naravno, nije ulazio u razloge tog nedovoljnog poštovanja prema neprikosnovenom prvaku sveta u belom sportu. Zaista, zašto Novak Đoković i pored vrhunskih rezultata koje je postigao, a i dalje postiže, u jednom od napopularnijih i najplaćenijih sportova na svetu, ne uživa adekvatno poštovanje i ko to ne poštuje Đokovića?

 


 

     За савремену Венецију гондола представља, поред Трга и цркве Светог Марка, најзначајнији симбол града, а сваки амерички туриста који држи до себе, обрадоваће своју изабраницу романтичном пловидбом по Каналу Гранде, док распевани гондолијер весла и изводи сладуњаве серенаде. Они сиромашнији, а кичу наклоњени, купиће украсни модел гондоле, која се окреће и свира...

 

10926213_10204410692879917_1099201830084

Bob Živković piše priče crtajući. Ponekad, retko ali ipak, Bob se vrati rečima. Ovo je njegova priča koja se, kako to obično biva u svetu koji je često tako mali, dešava upravo u ulici u kojoj sam i ja rasla. Jedino što na Bobovoj mapi našeg kraja još uvek nema moje zgrade, na njenom mestu piše »Gradilište«. Bob i ja se nismo tada poznavali, ali je Bob izgleda u pravu kada tvrdi da smo nas dvoje delili dečiju sobu, a da to nismo ni primetili. I gledali istu, novobeogradsku, na ivici Zemuna, strašnu Šumicu šumetinu, s desne strane puta ka školi...

DVESTOTINEIDVAIPO KORAKA

Nikad mi nećete poverovati, ali ja sam rastao odmah uz divlju, močvarnu šumu.
Moja šuma se zgnječila između dve opštine, nedovoljno ćoškasta da bi bila jedan od parkinga Novog Beograda, a previše divlja za pitome parkove Zemuna. Dunav je probao da je prisvoji i odmah se popišmanio. Ostao je samo trag reke, velika bara, taman tolika da ste je mogli smatrati za jednu malu, takoreći džepnu močvaru. Grad je prezreo tu neplaniranu, mokru i bezobraznu šumetinu, i otišao svojim poslom. Kad već niko drugi nije imao vremena i strpljenja da se bavi njome, prisvojila su je deca prozvala „Šumica“.

 

Знаш, она комшика, са петог спрата,
она до лифта, бре, што су јој врата,
с кером је прошла ту, пре пола сата,
-- хеј, сине, цигаре! моли те тата --
јој, тебе, изгледа, кречана хвата,
што има код пумпе снајку и брата,
ма знаш је сигурно, још од пре рата,
одсвир'о си сад -- шах! -- потез до мата!

Е, чекај, сећам се, да није Ната?

У,

 
 Рука која даје увек је изнад оне која прима!
 
 
Недавно сам се договорио са Кристином Денчић да се једним писмом обрати свима вама који сте јој помогли, како би вам се захвалила, и како бисмо коначно лепом вешћу ставили тачку на њену двогодишњу борбу са карциномом. Не лези враже, Кристини се тумор по други пут вратио. Међутим, овог пута лекари у Србији не могу да помогну, тако да Кристина лечење мора да наставити на клиници у Флензбургу, у Немачкој. Потребно је заиста много новца да би се спасио један млади живот. С тим у вези, апелујем на све који су у могућности да укуцају 68 и пошаљу СМС на 3030. Цена поруке је 100 динара (ПДВ се не наплаћује).
Прилажем превод предрачуна са клинике у Флензбургу, апел Кристининих родитеља, као и отпусну листу.
 
 

Once you achieve a certain social status in Belgrade, you must view the parking reserved for the handicapped as metaphorical.

Despite what appears to be a space which is reserved for a person with some kind of physical disability, in reality it is merely a metaphor for the various societal woes which beset the citizenry and therefore is open to wide and (sometimes) poetic interpretation.

 
2015-01-29 07:46:20
Umetnost| Život

Branko M., neukrotiva reč

gordanac RSS / 29.01.2015. u 08:46

10411279_10204531236013212_605405008765129.01.1934., rođen je Branko Miljković, Pesnik, Čovek koji je živeo metafore, Pesma koja je živela čoveka, jedan od najvećih pesnika našeg jezika, jedan od onih Pesnika o kojima se skoro samo ćutalo i koji je baš tom tišinom uspeo da dopre do mnogih od nas, jedan od onih Pesnika koji je svojom poetikom učinio da se mi, njegovi poklonici i poštovaoci osećamo kao članovi kakvog "tajnog, zavereničkog kluba" koji se prepoznaju retkim citiranjem njegovih stihova i nemuštim deljenjem njegovih neukrotivih reči.

 

Pre pet godina sam pisao o Starom sajmištu, pisao sam i pre dve godine, pa eto tog teksta, opet da podsetim jer se u međuvremenu ništa tu nije dogodilo. Gradonačelnik Beograda je neki dan rekao da se na uređenju Starog sajmišta radi i da će uskoro tu nešto da se dogodi, pa ako tako zaista bude grad će odužiti svoj dug prema ovom prostoru i onima koji su odatle otišli u smrt. To je dobra vest. 

staro-sajmiste-jpg-02-fin1.jpg 

Prolazeći pored tog zapuštenog arte facta setio sam se opet, kao i uvek kada mimohodim tuda. Prvo je, tridesetih godina prošlog veka, pred Drugi svetski rat, bilo sajmište, grupa objekata oblikovanih u najboljem maniru tada vladajućeg mišljenja u urbanizmu i arhitekturi i jeste bilo značajan doprinos evropskoj provinijenciji modernog Beograda. Staro sajmište je izgrađeno za potrebe kontakata sa Evropom, mesto za komunikaciju sa svetom, za razmenu ideja, umeća, robe i dostignuća civilizacije, i kako je ko i dokle stigao, pokazivao je to ovde blizu reke Save u Beogradu.

 

 

Možda i ne postoji drugi način. Usisani smo toliko precizno da kolege oko mene nisu svesne u kakvom kurčevom sistemu radimo. Valjda velike korporacije tako funkcionišu. Stvorene da od prvog časa uvuku polu poraženog čoveka, predstave svoje čiste etisone, velike prozore i stolove od po tri metra od kojih je jedan uvek tvoj i od drugog čoveka te deli zid u visini glave, obojen u zeleno radi navodnog odmaranja očiju, a ti jadnik pomisliš kako su fini uslovi rada. Na kraju si kao spermić, isturene glave i vrata. Neko te izdrka – prsneš, najradije bi izvršio ritualno ubistvo

 

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta naš gost bloger je Džejms Mej (James May), koji radi na projektu "Portreti i sećanja Jevrejske zajednice Srbije pre Holokausta".


Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta se širom sveta obeležava 27. januara, čime se označava godišnjica oslobođenja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau od strane sovjetskih vojnika 1945. godine. Svi Evropljani imaju dobre razloge da se sećaju Holokausta, jer predstavlja jedno od najmračnijih poglavlja naše istorije. Milione ljudi su nacisti i njihovi saradnici širom Evrope, u periodu između 1933. i 1945. godine, progonili, tretirali ih krajnje neljudski, lišili ih dostojanstva i na kraju ih ubili. Iskazana brutalnost i razmere zločina i danas ostaju duboko šokantne. Veoma važan element obeležavanja Holokausta čini čuvanje sećanja na žrtve. To i jeste tema jedne aktuelne inicijative na kojoj radi Savez jevrejskih opština Srbije.

 
2015-01-26 20:31:31
Gost autor

Tibetanska Knjiga Mrtvih

Colin_bgd RSS / 26.01.2015. u 21:31

Od kada je sveta i veka ljude je zanimalo sta se desava posle smrti. Da li postoji nesto "iza"? Kako izgleda ta "druga strana"? Da li smrt boli? Da li postoje raj i pakao? Da li je smrt zaista kraj?

Od najumnijih filozofa do najprizemnijih secikesa niko na to pitanje nije umeo da da odgovor. Ali, evo, kao gost autor (u intervju formi) se na blogu pojavljuje duh jednog pokojnika (koji je, inace, izrazio zelju da ostane anoniman) da nam iz prve ruke pruzi informacije o tome sta sve nas (manje-vise) ceka jednog dana... Intervju je vodila nasa renomirana novinarka Mirjana Bobić Mojsilović...

 
2015-01-26 20:06:39
Satira| Život

Meki Č i tvrdi K

Jelica Greganović RSS / 26.01.2015. u 21:06

Slovenska_abeceda.png 

Ja se zovem Jelica. Kako se prezivam, to nisam baš najsigurnija. Zapravo, do udaje sam znala, a od udaje se prezivam kako kad. Od zemlje do zemlje.

Sve je počelo srećnim krajem u kom su glavni junaci bili moji budući svekar i svekrva, koji su do sada avanzovali u zvanja Baba i Deda. Baba je bila plavokosa Slovenka, a Deda Hrvat na belom konju. Različita nacionalna pripadnost je tada, u vreme bratstva i detinjstva, bila poželjna kategorija, a za ovu priču je bitna prezimena mog radi. Nego da se vratim princu na belom konju. Konji su tada bili kao besni kabriolet danas, beli tek. Zato nije ni čudo što su se pregovori  pomenutog dueta vrlo brzo okončali i dogovoreno je potpisivanje bračnog stanja pred matičarem. E, tada je sve počelo malim prstom, nekontrolisanim, dežurne činovnice. On je, umesto slova ć na kraju Dedinog hrvatskog prezimena, otkucao č kojim se slovenačka prezimena završavaju. Deda nije uložio primedbu, bilo mu je svejedno. Od tada se prezivao Greganovič.

 
2015-01-26 17:03:59
Gost autor| Muzika

U turbinama Kraftverka

AlexDunja RSS / 26.01.2015. u 18:03

 

gost autor: coa smor

Kraftverk (nem. Kraftwerk – „elektrana“) su vanzemaljci. Ili makar roboti. Neki smatraju da su u pitanju četvorica muzičara iz Diseldorfa. Svojim kompozicijama nad neumoljivo hladnokrvnim ritam mašinama u flori i fauni gde je svaki zvuk pažljivo konstruisan na složenim sintisajzerima i gde za tradicionalne instrumente jednostavno nema mesta, sredinom sedamdesetih pomerili su elektronsku muziku iz avangardnih eksperimenata na top-liste. Pored elektronske muzike, ljubav prema njihovom radu oseća se i u drugim žanrovima. Ima fanatika koji ih smatraju značajnijim od Bitlsa (ili bar podjednako značajnim), ali nećemo preterivati.

Kraftwerk-70-14-2014-11wb-520x292.jpg

U redu, nismo roboti, ali uverljivije nećete naći. Sada vas najljubaznije molimo da zanemarite osobu iza zavese.

 

Piše: Rodoljub Šabić

Početkom, sada već davnih, 90-tih godina prošlog veka,  u SAD, u Los Anđelesu, grupa policajаcа je lišavajući slobode mladog delinkventa Rodnija Kinga, primenila silu. King je, teško povređen, završio u bolnici, a policajci u sudnici, na suđenju koje je trajalo skoro godinu dana i na kraju kojeg ih je  sudska porota oslobodila. Ali, u medijima se pojavio snimak koji je sačinio slučajni prolaznik, a koji je "govorio" da su policajci primenjivali tešku, brutalnu silu na način koji je šokirao javnost. Kako je King bio crnac, a policajci belci,

 
2015-01-26 03:07:48
Zdravlje

Nesanica

mikele9 RSS / 26.01.2015. u 04:07

images?q=tbn:ANd9GcRjvkhr6ynyTBss2SgAHBc 

Legnem oko ponoći, uzmem da čitam i posle pola sata ugasim lampu i zaspem. Oko dva sata posle ponoći probudi me bešika, odradim šoranje i vratim se u krevet. Pre nego sam ustao iz kreveta, spavao sam na levoj strani tela, sad se okrenem na desnu i pokušam da nastavm da spavam. Jok bre! Budan sam kao u sred podneva! Oči mi se same otvaraju iako mantram i dišem po propisu, IČ! A misli!

 
2015-01-25 23:16:45
Život

Život u dubini

Saša Zorkić RSS / 26.01.2015. u 00:16

 Trst.jpg

kraken.jpg

Interesantna je i pomalo zbunjujuća činjenica da bolje poznajemo površinu Meseca nego dna naših mora. Imamo preciznije karte Marsa nego površine Zemlje pod okeanima. Uopšte, slabo poznajemo dve trećine naše planete pokrivene velikim vodama. Kada je pre više godina cunami pogodio Šri Lanku i Indiju onda je na obalu izbacio i velik broj živih organizama koje biolozi nikad ranije nisu videli. Iako su morima rutinski putovali još stari narodi, a u novije doba slavni evropski moreplovci preplovili svet, sve do 19. veka poznavanje morskih dubina merilo se metrima. O živom svetu u vodi znalo se samo po onome što je plivalo blizu površine i hvatano ribarskim mrežama. Mornari su se u to doba još užasavali morskih nemani kao što je ogromna morska zmija koja je, kako se pričalo, mogla čitav brod da proguta (ali bi odmah zaronila u vodu čim bi je neko pogledao u oči). Još strašnije biće bio je kraken, ogromna kreatura sa pipcima koja bi ledila krv u žilama prestravljenih mornara (slika desno).

 

gost autor: čovjek sa kojim sam se na blogu po pravilu uvijek žestoko 'kačio' - not2old2rock

 

Danas je umro Pavle Minčić, jedan od onih koji su mi ulepšali detinjstvo.