B92 Blog

Vlasti kantona Jura, u severozapadnoj Švajcarskoj, obelodanile su pre par meseci da su otkrile tridesetak svojih službenika različitih nivoa koji su koristili kantonalnu Internet mrežu u radno vreme za pristup stranicama i preuzimanje sadržaja koji nisu u domenu njihovog posla, uključujući i pornografske. 

Početkom juna, GI "Majka Hrabrost" i kompanija "Renault-Nissan" posetili su porodilište u Vrbasu, kako bismo im isporučili donaciju u posetljini i spavaćicama. Kao što, pretpostavljam, većina vas koji redovno pratite ovaj blog zna, kompanija "Renault-Nissan" jeste prva društveno odgovorna kompanija koja je podržala našu inicijativu ne samo davanjem na korišćenje automobila "Renault Twingo", već i opredeljenjem da na redovnoj bazi, nekoliko puta godišnje, konkretnom donacijom posteljine i spavaćica pomogne porodilišta kojima je takva vrsta pomoći neophodna.

Na poslednjem sastanku s načelnicima, koji je u martu ove godine održan na Institutu "Batut", pozvala sam one koji imaju potrebu za novom posteljinom da nam se jave. Ubrzo zatim, kontaktirala nas je Slavica Otović, PR menadžer Opšte bolnice Vrbas, odazivajući se na taj apel u ime načelnika dr Miše Srdanovića i glavne sestre Milice Matović. Kompanija "Renault-Nissan" je odmah naručila tražene količine posteljine i spavaćica, i čim je njihova izrada bila gotova, Spartanka_Afrodita i ja potrpasmo se u našeg ljubljenog Twinga, a gospođa Dejana Komadina iz Renoa sede za volan Renault Kangoo-a natrpanog darovima, te se uputismo u Vrbas...

Gotovo neverovatna vest ukrasila je jutrošnje jutro.

Parola “Ništa nas ne može iznenaditi” živeće dovijeka.

Nešto više od 4 godine nijedan dinar od lokalnih administrativnih taksi iz Vranja nije dat Vranju nego je sav novac usmeravan u Požarevac, ukupno 34 miliona dinara.

Detaljnije o vesti  ovde

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=02&nav_category=9&nav_id=368980

 Plan računa za uplatu javnih prihoda donosi ministar finansija na osnovu ovlašćenja iz Zakona o budžetskom sistemu.

Akt se zove:

E, jesam, no šta, tad kad me nije zemljica crna progutala, neće me nikad! Dok me ima da pantim, al i da pričam, jes, da vi se ne omakne ko meni sramota....

To tje bilo, ček da vidim, jes, oko 80te, godinu pre il posle... Ma jok, još Tile bijo živ, biće bome 79ta.. Jeste, takoj... Jes, da, Miloš bio tu, išo u školu..

Tu se, preko sokak, te godine diglo mnogo kuća, al ne nako da se živi, no ko za vikend, tako i kazivale one gospoje u bunde, mi to nama za gušt, vikendice, pa sve nas niz nos gledale nas što ođe živimo, seljanke, al da viš posle, 92ge i treće kako se setile da mož tu da nikne i lukac i šargarepa, a to se jede, a ne gleda ko trava... Pa im onda bilo lepo kad dođu kod men po rasad i seme... Dok nije beda na vrata, svaka je gospoja, al kad nagna glad, da viš kako svaka zna i da plevi i da okopava...

Ete, u tu istu godinu, pred neg umro Tile, ovi tunaj preko, sagradili tu kućicu i odma dali u najam, kazivala komšika da su digli kredit da je dignu, pa da im kirija bar malko pomogne

Imenovanja  predsednika i članova upravnih odbora kulturnih ustanova i manifestacija u Beogradu, te gradskih kulturnih manifestacija izazvalo je prilično bure i različite komantare u medijima, sa posebnim fokusom na stranačku pripadnost ili podršku imenovanih.

Sadašnja stranačka postavljenja i podobnost, (koja se inače praktikuje od 2000.godine),  podsećaju na onaj period tzv. moralno-politička podobnost,  neposredno posle 2.svetskog rata, koji su i komunisti ubrzo napustili. Razlika je u tome što sada  moralnu podobnost ni odgovornost  niko i ne spominje, niti se traži.

U političkoj  modi kod nas je još uvek  priča o tome kako je nekada za sve trebala moralno-politička podobnost, pri čemu se ista tumači sa izrugivanjem, a u smislu da nisi mogao ići ni u obdanište i osnovnu školu ako ti celo porodično stablo nije bilo komunističko. Te kako neko baš zbog toga nije mogao da završi ni osmogodišnju školu, ni zanat ni fakultet,…. izgovor za sve.

Skloni smo čak da sami sebe omalovažavamo i blatimo svoje juče kako bi pokazali svoje novo danas, koje, najčešće, izgleda mnogo ružnije od onoga što smo bili juče.

Kritikovati nešo što je bilo, korektno je samo ako smo stvorili nešto bolje. Uostalom,

zanimljive su ove podele između Hrvata, kako si ako i malčice barem Srbin sigurno nelojalan građanin hrvatske države, kako i pojedini Srbi tamo izigravaju veće katolike od Benedikta ne bi li postali prihvaćeni od strane društva,

kako se fanatično ne podnosimo, a u svemu ponašamo skoro istovetno. sledeći tekst o etničkom poreklu nove premijerke Hrvatske mogao je biti napisan i na stranicama relevantnih desničarskih organizacija iz Srbije.

ko može da pobije tezu da smo Hrvati i mi različit narod?

nisu nas podelili religiozni uticaji u srednjem veku, a potom i interesi velikih sila u novija doba?

dakle ko uspe da me ubedi da smo Hrvati i mi različit narod,

dobije pivo od mene.

dakle, srpstvo Jadranke Kosor iz perspektive hrvatskih desničara:

Srbija bez viza, ali ne i Kosovo

Autor: Tanjug, FoNet | 01.07.2009. - 08:02 13:15

Najveći, a možda i jedini veliki problem za viznu liberalizaciju Srbije je problem sa Kosovom, ali to nije političko, već isključivo tehničko pitanje, izjavio je švedski ministar za migracije i azile Tobias Bilstrom.

"Mi želimo da liberalizujemo vizni režim sa Srbijom, a ne sa Kosovom, jer dijalog o viznoj liberalizaciji vodimo sa Srbijom, a ne sa Kosovom. Evropska unija ne može sebi da dozvoli da pregovara

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana na adresu Poverenika za informacije od javnog značaja stiglo je pismo u prilogu koga se nalazila kopija jednog rešenja Gradskog sudije za prekršaje iz Beograda. Radilo se o rešenju koje je doneto još pre par meseci, a kojim se M.Š. direktor jednog velikog državnog preduzeća oglašava odgovornim zbog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izriče mu se novčana kazna koja će u slučaju neplaćanja biti zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 30 dana.
Puno ime g-dina direktora ne moramo pominjati. I zbog toga što nije bitno, i zbog zaštite podataka o ličnosti, uostalom, iako je reč o osobi veoma poznatoj javnosti, pre svega, kao aktera većeg broja medijskih priča o „delikatnim" javnim nabavkama, čovek više i nije direktor.
Uostalom, ni kopija rešenja nije stigla službenim putem. Ni postupak protiv pomenutog direktora nije pokrenut po službenoj dužnosti, već na predlog građanina M.V., kao oštećenog. On mi je i dostavio pom

Ministri oko stola utonuli su u očaj.
- U pi#ku materinu – začulo se s kraja stola.
- Nemoj te ustaške psovke na U!
Društvo se kiselo nasmijalo.
- Mnogo smešno, Mrko – podviknuo je potpredsjednik Vlade Božidar Đelić.
- Imam ja ideju – prekinuo je neugodni muk Žarko Obradović, ministar prosvete. – Što ne bi na otvaranju podigli zastavu naopako? Pa da bude lepo latinično malo štampano „n“? Kao Niverzijada. Bez U.
- To uopšte nije loše. Niverzijada. Vrlo dobro.
- Imam ja bolju ideju – javio se ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. – Da ja pitam drugove iz Kine kako su oni rešili onaj vatromet sa Fotošopom, pa da nekako u direktnom prenosu na RTS-u kompjutorski izbrišemo zastavu?
- Ne vredi, videće ljudi na svečanom otvaranju – dobacio je gradonačelnik Đilas.
- Šta, niste valjda zaista mislili da pravimo svečano otvaranje? – zaprepastio se bivši predsjednik Komiteta Božidar Đelić.
- Imam ja rešenje! – viknuo je iznenada Ivica Dačić. – Zašto ne prevedemo slovo U na srpski? Molim lepo, je li ćirilica u Srbiji zvanično pismo? Objasnićemo drugovima iz FISU-a da smo po zakonu morali na zastavu da stavimo ćirilično U. Ipsilon. Ako vas ko pita, recite da sam ja zapretio da ću uhapsim svakoga ko ne poštuje zakon.
- Budalo jedna, pa da ispadne da kopiramo Hrvate?!
- Ne razumem.

 EDIT:Utakmica prvog kola A grupe muškog fudbalskog turnira na Univerzijadi između selekcija Srbije i Gane nije odigrana pošto gostujući tim zbog problema sa vizom nije doputovao u Beograd

Napravio čovek piramidicu. Finansijsku. Uzimaš pare od ljudi i plaćaš odlične kamate. Kao imaš super "šemu" za investiranje. Mnogo bolje od bilo kog drugog. Čak 10-12% godišnje (znam, ne izgleda neka pljačka). A u stvari ništa nigde i ne investiraš.

Ljubiteljima Zvezdanih Staza ne treba previše objašnjavati lik i delo entiteta zvanog Borg - pseudo rasa kibernetičkih organizama (pozajmljeno od Wikipedije, da se ne mučim u prvoj rečenici bloga) koji teže tehnološko-organizacionoj perfekciji kroz porobljavanje i kibernetizaciju vrednijih primeraka drugih civilizacija, pa uništavanju ostataka tih civilizacija da ne bi predstavljali konkurenciju, a preko potpunog nedostatka empatije, sve sa ciljem da bi to porobljavanje bilo što efikasnije i urađeno uz što manji rizik.

Ono što je najvažnije, Borg pamet je kolektivna na mnogo dublji način nego što mi zamišljamo kolektivnu pamet.

Pod plaštom straha Borg zaljubljenike u Zvezdane Staze ređe asocira na fenomen kolektivnog nego što bi neko ko ne gleda seriju pomislio pri slušanju uvoda u Borg priču.

Tako, lišen nasilničkog i šačice preterivanja, pa obogaćen empatijom Borg bi nekim grupama maštovitih čitalaca, po nekim paralelama, a pod pritiskom sve prisutnijeg kompjuterskog procesiranja, i propusne moći mreža, pa nanotehnoloških trendova i fokusa na ekonomiju znanja, bio dobar proxy za našu srednjoročnu budućnost.

AleXandar Lambros

Sad, nije baš da sam posisao srpstvo s majčinim mlekom. Meni su negde sa 16 godina rekli da sam Srbin i to me je prosvetlila drugarica iz odelenja koja mi je donela da pročitam neku