Vidi šta sve znam da radim...

Garantujem zabavu za narod...

Svi će da se smeju.  Ako se neko upiški od smeha ništa neobično...

Čuo si koliko se naroda ukvasi od smeha kada  čuju  priču o besplatnim akcijama i novim radnim mjestima...

"Najnovija anketa JUTA (Nacionalna asocijacija turističkih agencija) pokazuje da 20 odsto turista planira da individualno organizuje putovanje. Većina, 65 odsto anketiranih, planira da letuje u Grčkoj, a 10 odsto u Španiji, dok se Turska i Egipat „drže“ kao i dosad - devet, odnosno sedam odsto. Za Hrvatsku i Bugarsku izjasnilo se po jedan odsto građana, dok će u Crnu Goru otputovati njih 10 odsto".

Nisam neki matematičar, ali zbir ovih anketiranih je 103, kao kad je Sloba pobeđivao na izborima. Tako je to kad JUTA pravi anketu. Nadam se da im je neko rekao da Jugoslavija ne postoji. Njihova skraćenica je NATA :-)

Ove godine će biti ukinuto služenje vojnog roka i većini muškaraca biće uskraćena omiljena tema u muškom društvu: komično-tužni događaji iz JNA. Tema ovog bloga pala mi je na pamet prošle nedelje listajući spisak VIP blogera i uočivši ime Aleksandra Vasovića-novinara Rojtersa. Prema godini rođenja

Ho-ho-ho (zluradi osmejak), opesnichilo nam na sred ulice ubogog isposnika, magistra Ilica. Istini za volju nemamo cemu da se radujemo. Velimir Magistre Ilicu vodi sa 3:1 protiv gradjanstva u tom pesnichenju. A opet, nije ni cudo sto vodi kad je on i izmislio tu igru, pa najbolje zna pravila. Buranija poput ovog arambashe iz Knez Mihajlove tek sad pocinje da hvata cake i da razume u kom je grmu zeka, da ne kazem pesnaja.

Veliki  `r`scanin Velja, ktitor cacanski, iskoristio je priliku da na licu mesta pokaze koliko dobro poznaje Jevandjelje, te je odmah smerno i pokorno i prilicno autorefleksivno,

Vašington ili Vankuver? Fotografije ljudi koji se na skijama kreću zavejanim ulicama izgledaju kao prizori iz nekog zimskog odmarališta, sve dok ne shvatimo da je u pitanju Konektikat avenija, ili neka od drugih velikih ulica američke prestonice.

Kao i okolne države na istočnoj obali, Distrikt Kolumbija je pod debelim snežnim pokrivačem, u nekim delovima napadao je gotovo metar. Danas ne rade vladine

AleXandar Lambros

Zvanični naziv nagrade - Nagrada Akademije za zasluge - malo kome nešto znači. Njen odomaćeni, popularni naziv, međutim, izaziva jasne asocijacije na slavu, glamur, novac i sjaj u glavama ljudi širom sveta, i to ne samo među poklonicima filmske umetnosti. Najpoželjniji holivudski muškarac je svetlucavi vitez Oskar. Mada visok samo 34 centimetara, opet su svi ludi za njim, žene i muškarci podjednako. On je predmet skrivenih snova i želja svih koji su u Holivud došli po filmsku slavu. A onaj ko ga osvoji može da tvrdi da je san i ostvario.

 

 

Zimske Olimpijske igre, Vankuver, Kanada

Svakako najveći sportski dogadjaj meseca su Zimske olimpijske igre koje se od 12. do 28. februara održavaju u Vankuveru, Kanada. Evo TV programa na Eurosportu za prvi vikend igara:

 

 

Slučaj ili ne, ali u ovoj halabuci videh da su na danasnji dan  8.02.1984.godine počele Olimpijske igre u Sarajevu. Sve ostalo prepuštam posetiocima Bloga!

Sarajevo 1984 

Sarajevo je organizaciju zimske olimpijade dobilo u konkurenciji s japanskim Sapporom i zajedničkom kandidaturom švedskih gradova Falun i Göteborg. MOK se pri tome djelomično vodio političkim razlozima - kao nesvrstana zemlja, tadašnja Jugoslavija je davala manje prilike za hladnoratovske bojkote - no glavni je motiv ipak bila želja da se Igre, kao simbol svjetskog mira i bratstva među ljudima - održe u gradu koji je dotada obično bio vezivan za izbijanje prvog svjetskog rata.

 

 

Kako će sad taj nemački vojnik, u svrhu odbrane svojih građana od stalne i rastuće pretnje od ponovne, neizbežne, a moguće i trajne srpske okupacije nemačkih sela i gradova, onako gladan, da strelja đake po Kragujevcu?

* * * 

Dve izjave (komentara), jedna iz vrha vlasti, druga sa dna života, ne samo da verno dočaravaju duh ovog (ne)vremena, nego i podsećaju na moralnu obavezu GRADJANSKOG protesta:

"Tajkuni su ušli u tkivo države, političari rade za njih i kada se nađu elementi krivičnog dela, kreće hajka na one koji pravdu sprovode. Imam utisak

zašto zavijaju sirene ili kakvu nam to oluju najavljuju?

Prošle godine u ovo vreme na Kosovu su počele višemesečne restrikcije po srpskim enklavama, srpska štampa pozivala je Srbe južno od Ibra da ne plaćaju struju neprijatelju, istovremeno srpska štampa pisala je o „humanitarnoj katastrofi", pravili smo reportaže o selima koja su u mraku, o deci bez škola, hroničnim bolesnicima u neadekvatnim uslovima, starcima, bebama i ostalima... Pojedini srpski lideri sa Kosova poredili su slučaj sa „Olujom" ili 17. martom 2004. Nakon nebrojeno mnogo tekstova na

Reči iz naslova sa jedne strane, BetaDataFerrett sa druge su nekoliko reči kojima me britanski Economist podseća na nova komešanja koja donosi Web 3. Ovaj ferrett (? domaća lasica, potreban zoolog prevodilac!) je program koji manipuliše, petlja i postprocesira podatke o stanovništvu, dostupne preko weba, da bi građanstvu ponudio razne statističke i ostale derivate, a koji nudi američka vlada.

Meni ime programa budi vesele asocijacije (moja žena tvrdi da smo mi muškarci detinjasti do četrdeset i neke, a posle toga podetinjimo):

- Možda sam omašio u prevođenju, ali ferrett ima nekakve veze sa lasicama (weasel) - živuljkama koje su inspiracija za englesko: weasel words - lukavo korišćenje reči u ne baš najpoštenije i najmoralnije svrhe.

- Za lasice je karakterističan i weasel war dance - ratni ples lasica

 

(Teško je zamisliti grad kakav je bio Piščeslav – Iljf i Petrov)

 

Opština Junion (Union), jedna od 82 opštine države Misisipi, ima sedište u mirnom i uspavanom gradiću Nju Albani (New Albany) u severoistočnom delu države. Na internet prezentaciji ovog grada - fair and friendly city, kako ga zovu - se kaže da je teško na svetu pronaći ljubaznije domaćine od 7600 žitelja Nju Albanija. To

Silovana djevojčica (9) mora natrag ocu zlostavljaču 

ZAGREB - Nesretna sam kad u školi dobijem jedan. Kad sam s tatom, onda sam isto nesretna jer ne volim kad me tata dira. Ne volim kad me tata mazi. Tata se skine gol i veli da moram spavati s njim ili će me zavezati vani kao psa. Kad idemo spavati, ja spavam, a tata skače po meni i radi nešto prosto. To mene boli. Ja kažem da to mene boli, a on ništa. Tata dugo skače po meni, dok mama ne kaže da je ručak gotov. Mama je vidjela što mi radi i rekla mi je: "Žao mi je, dušo, ne znam od policije broj." Braco se skriva od tate. Šapnuo mi je da i njemu radi isto.

Setih se jedne priče o devojci sa malim narandžastim koferom, šćućurenoj u staničnoj čekaonici, koja je polako gubila nadu da će voz koji je čekala uopšte krenuti toga dana. Zamolila je čoveka koji je sedeo blizu nje da joj pričuva mesto, kako bi u obližnjem kiosku kupila kutiju biskvita. Već je osećala prve znake gladi. Saputnik joj ljubazno izađe u susret i ona se ubrzo

Prvo su advokati podigli svoju pobunu protiv fiskalnih kasa, blokirajući rad sudova u znak oštrog protesta protiv uvođenja transparentnosti u tokove novca. Advokatska komora je čak vršila pritisak na svoje članove da učestvuju u kočenju sudskih postupaka. Zatim su taksisti pošli primerom svojih pravnih savetnika - i oni su odbili da prihvate fiskalne kase i blokirali su grad svojim protestima. Ni jedni ni drugi nisu baš naišli na simpatije građana koji uredno plaćaju svoj porez.

Naravno, ovo nije kraj spiska boraca protiv transparentnosti poslovanja. Ove nedelje je taj oslobodilački pokret dobio akadmski karakter: u isti koš sa taksistima i advokatima hitro su uskočili i uvaženi profesori državnih univerziteta. (Postoje još i njihovi duhovni uzori, ali o tome na kraju teksta.)

Tako su akademska zajednica i taksisti, kao onomad Don Kihot i Sančo Pansa, krenuli u svoj plemeniti pohod - ali ne na vetrenjače, već na fiskalne kase...

Niko i nikada nije mojeg djeda upitao za nacionalnu pripadnost niti se on do svoje pogibije o tome izjašnjavao. Ni crnogorska, ni turska, ni srpska vlast nijesu za njegova vakta i života pravile nikakve popise sa takvim pitanjem i odgovorima..

Nijednom on nije rekao kojoj naciji pripada. Možda je odozgo sa nebesa,  po moćnim božjim „izaslanicima“ poslao kakvu poruku, mada čisto sumnjam da bi on propustio da takvo radosno i bogougodno „otkriće“ ne javi svojim potomcima.

Može vascijeli svijet a naročito najviši dužnosnici Srbije negirati moju nacionalnu pripadnost, pa i samo postojanje moje nacije do mile volje, ali mi nikada ne mogu oduzeti pravo da im uzvratim kako zaslužuju..... Sram ih bilo !

Vjerovao sam da su svi oni shvatili da se sa „Načertanijem“ ne ulazi u Evropu i da su to ostavili istoriji, no izgleda da Avalski toranj nije dovoljno visok i ne pruža dovoljno široke i daleke poglede pa se mora i preko sopstvenih ali i preko tudjih brda pohoditi, ružne snove sniti  i ružan zbor zboriti..

Medjutim,

Imali smo jučer priliku pročitati savet, ili bolje rečeno upozorenje Dimitrija Rogozina, ruskoga ambasadora pri NATO savezu, a adresirano na našu vlast.  Opuštenim tonom sa primesom cinizma i pretnje, Rogozin je poručio kako Srbija ne bi smela ni pomisliti na članstvo u "NATO savezu" jer bi Rusija onda istoga časa priznala Kosovo. Zašto? Pa zato, kaže Rogozin što Rusi nisu veći Srbi od Srba. I kaže još, "ulaskom u NATO Srbija bi priznala Kosovo". Kao da je pišući tu poruku prepisao "apel 200 intelektualaca" ili još tačnije, kao da je taj apel pisan u Moskvi. Nemoguće je ne

 

Toj, toj da ti pričam, kako sve da radite kad men' ne biva više na ovaj svet.... I nemo' odma da mašeš s' ruke i da bogoradaš kako neće da pričaš o tome i da begaš, tuj, do men' sedi sve da me slušaš, lepo da ti objasnim šta i kako...

 

Ej... A viš ti to, ja imam devedes' godina i još me višnji drži na ovaj svet, i nema nameru da me uzne. A kad se malo promislim, tebe je već trijespeta godina, nisi ni ti više mlada, nego zovni amo Milicu, ona je djete, ona da popamti kako treba, dok se višnji smisli