B92 Blog

*serbian and eglish version bellow

U okviru kampanje „Ljubav na ulice!“ Queeria centar u saradnji sa Centrom za integraciju mladih i Švedskim helsinškim odborom za ljudska prava, a uz podršku umetnika:

Aleksandra Maćaševa, Alise Matović, Biljane Cincarević, Billjane Rakočević i Jelene Jelače organizuje humanitarnu akciju prikupljanja sredstava za Svratište za decu sa ulice.

Na vest "kosku" da će gradonačelnik Beograda biti A. Vučić, a vladu napraviti SRS, DSS i SPS, moj brat Nikola je odmah preduzeo neophodne pripreme. Zatekao sam ga u pretumbavanju šupe i prevrtanju već davno neotvaranih ladica i njihovog sadržaja predatoga zaboravu.

Moja poseta je prekinula istraživačke napore burazera Nidže i pošto ga je prilično obuzela prašina, kako spolja, tako i na disajnim putevima, kao da ju je jedva dočekao.

Kad se doveo malo u red, oprao ruke i umio se, dohvatio je bocu sa lozovačom i sipajući nam, uz smešak pitao:

- Šta misliš šta radim?

- Sređuješ šupu, šta drugo...

- A, ne....iako bi se to moglo i tako nazvati...

- Pa šta onda...

- Kako ne pogađaš, pa bar tebi svaki đavo padne na pamet..

- Ne znam stvarno...

- Evo, da se malo smeješ...tražim stare rekvizite i opremu za preživljavanje...

- Kakvu opremu...

- Pa onu iz devedesetih.. kuke, sajle, stranice za prikolicu, rasklopivu tezgu i stočić, molersku

autor: Miroslav Janković

Iako znam da u su ovoj postizbornoj magli mnogo primamljiviji tekstovi o budućim koalicijama i analize ponašanja politickih partija te predviđanja sledećih poteza, pomislio sam da nastavak mog prethodnog bloga o okruglom stolu o Predlogu zakona o klasifikaciji informacija, može da pronađe svoje mesto, barem kao korisna informacija.

U ovom trenutku Srbija je daleko od savremenog i uređenog sistema klasifikacije, obrade, rukovanja i zaštite tajnih informacija. Posledice ovog stanja su dvostruke: pre svega neadekvatna zaštita tajnih informacija (što otvara vrata ugrožavanju prava građana i građanki na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tako što se određeni dokumenti označavaju kao tajni iako ne bi trebalo da imaju takav status, iza čega se ustvari često kriju nesposobnost i zloupotrebe u državnim organima), i sa druge strane otežana saradnja sa drugim državama i međun

Sutra je Noć muzeja. Jedinstvena prilika koju ne smete propustiti gde god da se nalazite. Ja ću biti u Zrenjaninu, a vi?

Vreme dešavanja: 17. maj 2008. (od 18h do 02h)

Mesto dešavanja: Zrenjanin

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

18-02h - Arheološka radionica pod nazivom "UDAHNI ARHEOLOGIJU - VAJAJ, CRTAJ, RESTAURIRAJ!"

Radionica ima za cilj približavanje arheologiji putem vajanja izloženih predmeta, crtanja i restauracije. Projekat prate izloženi predmeti i materijali sa kojima posetioci mogu da rade: glina, papir, olovke, predmeti za restauraciju (razbijene šolje, saksije itd). Radionica je otvorena za sve zainteresovane bez obzira na godine a najbolji radovi biće nagradjeni jednim danom na arheološkom iskopavanju. Autor projekta je Snežana Marinković muzejski savetnik, arheolog.

20h -Otvaranje izložbe „FOTOGRAFIKA OPSKURA"

Autorka izložbe, Mileva Šijaković, kustos Zbirke primenjene umetnosti, predstaviće specifični štampani materijal koji je izlazio u Berlinu krajem XIX veka pa do 20-ih godina prošlog veka. To su foto-albumi IN PARADIESISCHER SCHÖNHEIT i EVA IM PARADIES na koje su bili pretplaćeni naši sugrađani u to vreme a koji za sadržaj imaju ženski akt u pejsažu

dok se prekodunavski Srbi muče da odrade posao i izbegnu godine nacionalsocijalističke vladavine, u Voši se oseća pun ukus savezničke pobede. razmišljam o tome kakve bi implikacije za Vošu bile ako Sile Osovine ipak dođu u Beogradu na vlast.

"Principi oko kojih su se načelno usaglasili narodnjaci i radikali jesu: Kosovo unutar Srbije, borba protiv korupcije, ekonomski razvoj i evropske integracije, ali ne bezuslovno već sa Kosovom unutar Srbije"

Ne pišem više o politici, od sada samo o ekologiji. Dva su razloga za to. Prvi i najvažniji je taj što je većina ljudi na prethodnom postu glasala tako (54 glasalo za ekologiju, 52 za politiku). Drugi razlog je Čeda Jovanović. Da, Čeda je uradio pravu stvar, a ja podržavam one koji urade pravu stvar. Tako sam podržao i Borisa Tadića u prvom krugu predsedničkih izbora i tako danas podržavam Čedomira Jovanovića.

Čeda je večeras izjavio da će, ako treba, podržati vladu u kojoj sedi SPS. Ovom izjavom, on je konačno odbacio NVOvštinu, nove vrednosti, moralisanje i prenemaganje, prihvatio realpolitik i postao jedan od nas. Čeda came out of the closet i zaslužuje da mu uputim punu podršku u tome. Zato:

Čedo oženi me!

Osetljiv na nepravdu i laž, volim da vidim kada se računi svedu, tj. kada, kako naš narod kaže, svako požanje što je posejao. Mesecima sam bio prinuđen da slušam iste one budalaštine koje su me i devedesetih naterale da okrenem život za 180 stepeni i aktivno dam svoj skroman doprinos u odbrani zdrave logike, tj. skidanja Slobinog režima s vlasti. Iako izgleda kao da još nije vreme žetve, mislim da je ona mnogo bliže nego što neki misle.

Pre neki dan, pred same izbore, iako sam odlučio da ne pratim kampanju, pusta radoznalost me navela da uključim satelitsku TV. Planirao sam da samo bacim pogled. Ostao sam prikovan za ekran dobrih sat i po. Svašta sam video, Toma G. kao  ptica zloslutnica u tonovima sive, uteruje strah u kosti; radosni, preterano optimistički DS u fazonu - predsednik je prijatelj svih građana, ratatatira drugari, i taj rad; LDP kao sekta, mantra mantru stiže; odlazeći PM ko Frankenštajn (trebalo bi da tuži šminkerku, izgleda ko umro pa podgrejan), pa razne čudne nikom poznate partije, neki rustični likovi nešto lupetaju. Prosto nemaš kome da poveriš državu a da se ne sekiraš. Evropska Unija se pominjala sto na sat.

гошћа блога  Ms. Ivana K.

U 5 popodne krenula sam u grad. Tada nema guzve jedino na nebu – sve nize je puno ljudi u svim mogucim oblicima kretanja, racunajuci i pentranje na glavu bliznjima i suznjima. Putevi, trotoari, metro, izmedju promicu bicikli i po koji trotinet sa malom baterijom i motorom, a kad naidje Harley svi se sklone u stranu.

Ovako je zvučalo prvih 80 sekundi Radija B92.

Danas je rođendan mojoj B92 i Mojoj najboljoj drugarici. I jedna i druga su mi ulepšale život nezaboravnim sekvencama. I jedna i druga u mom životu zauzimaju posebno mesto. Danas, u podne, B92 je napunila 19, a Moja najbolja drugarica više nema 23,5 godine, kao i ja upravo je stekla 24 godine.

A onog dana kada je Radio B92 otvaran...

15. maja 1989. godine u našoj redakciji u Domu omladine bila je trema do neba. Tonac Robert Klajn, legenda naša, vrteo se onako krakat između sastravljenog Verana i »ekipe sa drugog sprata«, tadašnjih naših vlasnika... na stolu je čekala flaša šampanjca, za koju se nije znalo ko sme da pristupi otvaranju, obzirom da smo se svi tako tresli, da bi pomenuti šampanjac mogli da dovedemo do čep-raketnog stanja. Ja sam stajala prilepljena uz zid i sa stravom gledala špajz, koji je godinama uspešno glumio naš studio, kako šljašti od jutarnjeg sunca i sve one koji su se u njega natrpali pretvara u neprepoznatljive senke. Negde u ćošku je čučao Saša Žigić, koji je trebalo da vodi prvi program novog radija.

15. maj 1989 - 15. maj 2008.

19 hrabrih godina

ne mogu da poverujem, čemu sada prisustvujem,

sve je kao naučno-fantastični film, najgori naučno-fantastični film,

u meni to izaziva - bunt!

 Uzimajući u obzir mogućnost povratka snaga 90ih na vlast u Srbiji, zbog, naravno, istih ideoloških sličnosti sa najvećom demokratskom opcijom u zemlji, i ni zbog čega više, čestitam devedesetdvojci deventaesti rođendan. Vreme je da se upiše fakultet, prošlo je vreme zezanja iako još ima prostora za dobre i sve bolje žurke, ali i za onaj pravi bunt protiv sila mraka, koje se danas predstavljaju "potpuno prihvatljivim".

"You suffer from a defective memory"

"You are unable to remember real events and you persuade yourself that you remember other events which never happened."

"Don't worry, Winston; you are in my keeping. For seven years I have watched over you. Now the turning-point has come. I shall save you, I shall make you perfect."

George Orwell  1984 

Zato što je DS rekao da hoće, pa su sa te strane stvari jasne, a SPS mora.

SPS mora:

1 – Zato što nema nikoga drugog ko može da ih abolira od odgovornosti za devedesete i omogući im povratak u politiku kao ravnopravnoj stranci.

2 – Zato što DS drži ključeve od Socijalističke internacionale, pa u nju ne mogu bez saglasnosti DS, a tako bi hteli.

3 – Zato što im ostvarivanje socijalnih ciljeva omogućava samo ekonomski jača Srbija, koja to ne može biti bez EU.

4 - Zato što ni sa radilalima ni sa Koštunicom n

Ko ce pod palmu?

Posle više od mesec dana žestoke i prljave medijske kampanje, došao je i taj dan „D“, 11.maj, pa i rezultati, takvi kakvi jesu. Ni bolji, ni gori, nego onakvi kakvi su manje više bili očekivani – šareni. Razloga za malo slavlje ima, bar kod onih koji su tipovali na tzv. stranke ili koalicije proevropske orijentacije, kao što ima razloga za razočarenje pronacionalnih stranaka. Ako bi se sabrale brojke na jednoj i drugoj strani razlika izmedju ta dva bloka bila bi negde oko 200.ooo glasova, ili oko 5%, taman skoro za cenzus. Kad bi od tih 200.ooo glasova odbili glasove pripadnika nacionalnih manjina, oko 120.000, koji bar u 2/ 3 većini pripadaju proevropskoj struji, došli bi do činjenice da je srpski nacionalni korpus podeljen na pola. Ništa bolja situacija nije ni u preraspodeli poslaničkih i