Dobio sam poziv od zamenika javnog tužioca g. Ratka Markovića da dođem u Više javno tužilaštvo u Beogradu, u svojstvu svedoka, a u slučaju Spiska „Naših“, tačnije, u postupku koji se vodi protiv osumnjičenog tog i tog, tu i tu, tad i tad, zbog krivičnog dela Rasna i druga diskriminacija iz člana 387 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika

Gospodin zamenik tužioca u pismu me ljubazno obaveštava da ukoliko se ne odazovem, mogu biti prinudno doveden ili kažnjen novčano sa 100.000 dinara. S tim u vezi javilo mi se, pretpostavljam opravdano, pitanje: šta ću ja Višem

 

Pismo br. 119

Dragi Vladimire,           

Čitajući neka od tvojih poslednjih pisama, priznajem da se ponekad zapanjim kad vidim kako si sposoban za dobre analize, pa i neke visoke misli. Čuo sam te da govoriš stvari koje ja neću nikada zaboraviti.Ujedno, svaki dan me uveravaš u čvrstinu i nepokolebljivost svog  JA. Ono, naravno, nije bezgrešno, ali je dovoljno čvrsto da ne robuje svojim greškama.            

Prijatelju moj dragi, ti si postao preveliki deo mene. Kao što sam ti već rekao,

 

Autor: Rodoljub Šabić
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je međunarodna pravosudna institucija čija se nadležnost prostire na čak 47 država, potpisnica Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Ta se nadležnost dakle potencijalno odnosi na preko 800 miliona ljudi.


Prošlu 2013. godinu Evropski sud za ljudska prava je završio sa približno 100.000 predstavki (tužbi) o kojima nije odlučeno, koje su u radu. Više od polovine tih tužbi odnosi se na samo četiri države.
Ono što je za nas iz Srbije „zanimljivo" je činjenica da se i naša zemlja „uspela" svrstati u to „visoko" društvo, među te četiri države, i to sa „zavidnim" nivoom participacije od oko 12.500 pritužbi.

 

Prošle godine dogodio se pokušaj nadziđivanja i dogradnje Doma štampe na Trgu Republike u centru Beograda koji je projektovao Arhitekta Ratomir Bogojević čime bi se ozbiljno ugrozilo zdanje koje ima veoma značajnu ulogu u istoriji beogradske i srpske arhitekture. Naime, vlasnik prostora na poslednjem etažu je poželeo da proširi svoju imovinu ali i da nadzida još jednog nivo, predusretljivi arhitekti, postoji indicija da je jedan od njih akademik, uradili su projekat, jedan streotipan stakleni kubus koji su postavili na sasvim završenu i autentičnu zgradu kao neprirodan i neprimeren dodatak, zanemarujući principe struke i profesije, nazvali sve to „rekompozicijom fasade“ i započeli proceduru pokušaja pribavljanja uslova i dozvola.

Društvo arhitekata Beograda je dalo pozitivno mišljenje na predloženi projekat ne poštujući zakon jer u zakonu piše da Društvo arhitekata može to učiniti samo ako ne postoji osoba koja zastupa autorska prava.

 

Kada i na koji način će biti dekriminalizovana a zatim legalizovana marihuana u Srbiji?
Incijative postoje, ali nadležni kao da nemaju sluha za tako važno pitanje. Rick Simpson je početkom milenijuma došao do neverovatnih rezultata koji se odnose na istraživanja delotvorne primene ulja kanabisa u terapiji malignih obolenja. Konoplja (Canabis) je sastavni deo kulture mnogih naroda u Aziji i Evropi, ali je ona u savremenom društvu još uvek neshvaćena i zakonom kažnjiva. Protiv njene prohibicije u Kanadi su 2005. održane velike demonstracije, a Svetski marš konoplje (Global Marijuana March) se održava svake prve subote u maju mesecu širom planete. U razvijenim državama kao što su USA, Portugal i Urugvaj, ili nama bliže Holandija, Češka i Hrvatska, ova biljka je zvanično skinuta sa liste štetnih i kažnjivih supstanci, tj. izbačena je iz krivičnog zakona i prebačena na prekršajni nivo, te je tako dekriminalizovana.

Ako Srbija stremi ka Evropi, mogla bi da usvoji svetske zakonske regulative i standarde, ali ne zato što je "žaba videla kako se konj potkiva" več zato što nam logička sposobnost omogućava da prepoznamo dobrobit i razlikujemo je od štete. Ako je punoletnim licima dozvoljeno da neograničeno rabe štetne materije (nikotin, alkohol i sedative), zašto onda osnovno ljudsko pravo na izbor ne uključuje i kanabis kao lek? Umesto toga, konzumenti kanabisa se pod stegama društvenih predrasuda i brutalnog zakona, osećaju kao kriminalci i otpadnici u društvu.

 
2014-04-23 17:24:00
Reč i slika

Neplastificiranost

antioksidant RSS / 23.04.2014. u 18:24

Novčanik mi je puniji plastike i sličica nego novca. Retko šta i plaćam kešom. Savremeno doba donosi platični novac i manje kontrole trošenja. Da imam za taksi i to neku kraću vožnju, da platim kafu dok nekog čekam i za par kesica sličica. To je sav keš koji mi je potreban. I 50 dinara da me podsete.

Još je bilo kukuruza po ulicama, pečenog i kuvanog. Verovatno negde u sred sezone jer jedan je koštao 100 dinara. Nije to mnogo ako imaš. U prolazu sam zastao da se častim jednim. Nije mnogo jedan ni kad si jeo. Ako si imao da jedeš. Dečkić koji je stajao na par koraka

 

Ili zaključak u pokušaju.

Lako je biti pametan kad si neutralni posmatarač.

Samo ja nisam pametna ko je tu (sve) lud.

***********

 

Normalno je da je stočni fond u Srbiji devastiran kada su sva goveda u medijskim kućama - napisa moj drug Brka onomad na twitter-u nekim sasvim drugim povodom. Ali ovde se sasvim uklapa.Već sam pisala o jednom maniru naših medija da o veoma ozbiljnim krivičnim delima, kao što su zlostavljanje dece ili silovanje pišu na nedopustivo nonšalantan, uvredljiv, neogovoran i, na kraju krajeva, glup način.

 
2014-04-23 12:25:46
Umetnost

Poziv

mikele9 RSS / 23.04.2014. u 13:25

 

10289797_10152427221198417_7250778565411Drage moje i dragi moji, pozivam vas na otvaranje moje 19. samostalne izložbe u petak 25.04 2014 godine u 19 sati. Izložba će biti postavljena u BLOK Galeriji u Bloku 45, Novi Beograd. Izložiću erotske crteže svih mogućih formata, rađenih grafitnom olovkom, olovkama u boji, perom i tušem, daščicom i tušem, ugljem, akvarelom, litografijom...

Dobro mi došli!

My dear

 

I ne, ne želim da potpišem Inicijativu za zabranu Cecinog koncerta na Tvrđavi – ukoliko na Petrovaradinskoj tvrđavi kao spomeniku kulture koji pretenduje na dobijanje zaštite UNESCa već nisu zabranjeni koncerti kao takvi!

Pod jedan:  zato što svaka zabrana sa sobom povlači i svoje nusprodukte – u ovom slučaju to bi bila besplatna reklama.

Pod dva: zato što zabranom koncerta otvara prostor za nešto što inicijatori peticije verovatno ne žele – a to je davanje prihvatljivog izgovora za zabrane drugih manifestacija. Nama kud-i-kamo prihvatljivijih.

Pod tri: zato što ne verujem u instituciju zabrane kao takvu.

 
2014-04-23 09:38:07
Astrologija| IT| Kućni ljubimci| Ljubav| Sex

Veleposlaničke patke

krkar RSS / 23.04.2014. u 10:38


men-comparing-measurements.jpg

Kaže tičica da Srbija željno iščekuje rezultate merenja.

Odmah posle izbora BPPV (Bivši Prvi Potpredsednik Vlade), tada još uvek samo KMV (Kandidat za Mandatara Vlade) pustio je glas da namerava da pravi vladu sa manjinama (Pastorovim Madžarima, poruku poslatu prilično jasno predstavnici Hrvata nisu primili zbog međusobnih svađa) i Tadićevim novodemokratama. Onda su krenula bunarenja, reakcije, podmetanja,

 
2014-04-23 08:53:37
Gost autor| Putovanja

Šri Lanka - Svetlost

Jaril RSS / 23.04.2014. u 09:53

 

Gost autor: gavrilo

01.jpg

 

Sve živo na planeti se kreće pa i ona sama. Kreće se i ono što ima korenje, naizgled neraskidivo vezano za tlo od prvog lista do svog poslednjeg cveta, njegovo seme doseže daleko. Poput semena aromatične Camemellie, kojom je Engleska buržoazija s kraja 19. veka zauvek promenila visoravni Šri Lanke u polja čaja. Moj dolazak nije promenio ovo rajsko ostrvo, ali ono je promenilo mene.

 

Gost autor: Marko Ekmedžić

Prihvativši se izuzetne časti da napišem predgovor za knjigu pred vama, nisam mogao a da ne pomislim na ono što je više nego očigledno. Sa Aleksom se, gotovo do u reč, slažem po većini pitanja, pa je moja lična objektivnost u posmatranju ovog dela, može biti upitna. Pred tim razmišljanjem, samog sebe sam zapitao šta je

 

Da li je vreme je da prestanemo da gledamo svoja posla i nastavimo da mirno živimo u tuđem nemaru i smeću do kolena? 

 

 

  

 

 

 

Danas je Dan planete Zemlje. Ovogodišnja tema je "Green Cities".

 

Dok je žvakao duvan, na krevetu ispod mog, započeo je monolog. Bez nekog povoda. Ćutali smo od popodnevne šetnje. Za to vreme uspeh da pročitam 40 stranica Kunderinog ‘’Oproštajnog valcera’’. Uvek me oraspoloži ta knjiga.

Odložih knjigu – nisam hteo da ga prekidam, nisam hteo I da ga ne slušam. Imao je zanimljive price. Ponekad.

 Njemu nisu trazili da se redovno brije I šiša, jer je takvog izgleda lobanje I završio ovde. Kao na ličnoj karti – ako si bradat I brkat na fotki, bolje da se ne briješ. Neće panduri verovati da si to ti. Osim ako nemaš neki beleg na licu ili ožiljak od usne do oka…

 

Mišimin hara-kiri/sepuku je ne samo izrazito japansko već i najčuvenije spisateljsko samoubistvo svih vremena i naroda (G. Čhartišvili)

 Pismo br. 109

Dragi Antone,

Često se postavlja pitanje da li su motivi Mišiminog samoubistva bili politički (posebno imajući u vidu insceniran coup d'état uoči samoubistva) ili - privatni.           

G. Čhartišvili veruje da „uza sav patriotsko-altruistički milje spektakla koji je priredio ovaj pisac, pravi motivi njegovog postupka, očigledno, bili su sasvim privatni, a ne politički, kako smatraju japanski nacionalisti".

 

  (полуаприлскими дневник, 2014.)

1 април

......... 

Унуци нам шаљиви, а ја, деда наиван, па ме са пар првоаприлских досетки усмерише размишљању,но наседох им, како је и обичај, а њих двое уживају. Лепо је бити предак, по ко зна који пут констатујем оно знано . . . Није  важно  кога  ти волиш,  него ко  воли  тебе.

.........

 

images?q=tbn:ANd9GcReckvqq8R0zbs9tS_o-Fg

Pismo br. 106   

Dragi Antone,

U svojim poslednjim danima Mišima se maksimalno trezveno ponaša. Uspeva da sve drži pod kontrolom - nema kod njega nepotrebnih koraka, unutrašnje mučnine, vrućice i bunila. Smireno je nadahnut onim što će mu se dogoditi; nijednog trenutka mu predstojeće samoubistvo ne deluje kao ideja nekakvog ludila, koga bi se trebalo kloniti;

 

Ne želeći da sumnjam u sve velike uvide o svetu koji nas okružuje, a  koje nam je časni Albert podario, ipak moram da kažem da je on samo jedan od posmatrača. I ne samo Albert, već i Isak, a i mnogi drugi pre i posle njih dvojice. Da nije kvantne fizike, još uvek bi verovali da u realnom svetu postoje čvrsti zakoni koji ga tumače. A onda je velikim naučnicima, njihovim sledbenicima i učenicima sreću pokvarlila jedna obična mačka, kućna ljubimica Ervina Šredingera. Da li je  ta Šredingerova maca živa ili mrtva može se saznati samo ako se otvori kutija, do tog trenutka moguće je i jedno i drugo - i da je živa i da je mrtva. 

 

Ako želite da vidite rezultate proteklih izbora u Srbiji, prisustvujete formiranju nove vlade i saznate kako su prošli glasači a kako politički kandidati, pogledajte ovaj video:

http://challenge.docnextnetwork.org/video?id=91737029

Moj video-performans ELECTORAL BODY (BIRAČKO TELO) je u konkurenciji za nagradu na evropskom konkursu Radikalna demokratija (Radical Democracy: European Video Challenge 2014) .

Molim sve prijatelje i poštovaoce kojima se video dopadne, da glasaju za njega ulogovani sa svojih facebook naloga i pomognu mi da osvojim nagradu. Kad vam se učita ovaj link, u gornjem desnom uglu kliknite na dugme: VOTE.

http://challenge.docnextnetwork.org/video?id=91737029

 

[Буди против само буди човек]

[Твој став је живот другог]

[Сваки човек је важан]

„Све дакле што хоћете да чине вама људи,
чините и ви њима: јер је то Закон и Пророци."

Јеванђеље по Матеју, 7:12

Људски мозак је подешен да се повезује са другим људима. Када човек посматра другог, у његовом мозгу су активиране исте регије као код посматраног човека. Неуронски („огледални") механизми су ти који омогућавају појединцима да разумеју значење туђих акција, туђе намере и туђе емоције. Неуронаука је утврдила регионе мозга који су задужени за препознавање емоција других. Када човек посматра другог, он доживљава његове акције у себи и дели његове емоције. Овај неуромеханизам је основа људске повезаности и основа љубави према људима. Када се нека социјална веза прекине или ако наступи одбацивање, у мозгу се активира регија мозга која се активира и када се доживљава физички бол.

 


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

B92 / Info

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Sport

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Kultura

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Biz

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / English

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Automobili

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Život

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...

B92 / Putovanja

...

  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
  • 01.01.1970 / 08:00
Čitajte ostale članke...