Ako niste još čuli AfPak je novi geografski pojam, (verovatno bi transkripcija na srpski bila AvPak, ali ja ću se držati originala). Pojam koji "briše", od velikog broja ljudi koji žive tamo ionako nepriznatu, Durantovu liniju – preko 2,5 hiljade km dugačku granicu koja razdvaja Avganistan i Pakistan. Ovim novim izrazom se konflikti (eufemizam za ubijanje) u ove dve zemlje stapaju u jedan.

U martu ove godine, negde iznad Sahare u avionu Al-Italije, 81 godišnji Sveti otac Benedikt, prvi put je javno izgovorio reč kondom i ustalasao Afriku pre nego što je i sleteo na njeno tle. Kažu da je papa skrenuo pažnju prisutnim novinarima, da se epidemija side ne može prevazići deljenjem prezervativa, te da kondomi ionako samo povećavaju problem. Jedini

Ili ono što je od njega ostalo...

Konačno sam ga ubedio.  Stoji mu taj čamac, niko ga ne koristi, i stalno mi se žali... imam posla danas, biće jak vetar, mislio sam da će deca da ga koriste... konačno danas idemo.  Na pecanje.

Da se razumemo. Idem po blogu i kao delim neke kripto savete, ocekujem (kao) da ljudi skapiraju neku i da svi vi postanete jedan ja (o divnog li koncepta) a nekako sam ne umem da se pridrzavam svojih sopstvenih saveta.

Secate se ideje da svi treba da predjemo na Fox Life?

E danas, kao, ajde da vidim taj TV sta ima tu i tako. I okrenem kontra saveta na Fox, ovaj nas, domaci!

Da se razumemo, ja bih sada mogao da se vadim na to da smo Astrea i ja sedeli ceo dan na reci i pili to izvesno pivce. I onda to sunce i taj tubrog zamantashe i ono malo zdrave razumi sto preostade

Vreme je da padnu maske. Libkonz gleda "Zvezde Granda".

Počelo je to još prošle godine. Ničim izazvano. Listao sam kanale i čuo nekog klinca iz Subotice kako peva. Oduševio sam se i nastavio da gledam. Nakon što završe sa pevanjem izlaze pred neki žiri koji čine ljudi koji sebe zovu novinarima. Valjda se danas tako zovu i oni koji pišu za razne toalet papire koji sebe zovu novinama. Dvoje od tih novinara su svoje učešće u ovom žiriju lepo naplatili jer su napisali neki škrabotine koje zovu knjigama. O tome ću posebno da pišem. Zaslužili su.

Nego, da se vratim

Danas je 09. maj 2009. godine. Veliki praznik – Dan Pobede nad fašizmom.
<!--[if !supportLineBreakNewLine]-->
<!--[endif]-->

Ovim povodom želim da čestitam veliki praznik pobede nad fašizmom narodima VELIKE BRITANIJE, SAD, RUSIJE i FRANCUSKE. Čestitam i drugim narodima koji su dali doprinos u toj pobedi. Čestitam i svima onima koji osećaju da je to veliki praznik. Znam da ovo možda nije «politički» zgodno. Ali razumeće me većina.   

Znam da nije «politički» zgodno da šaljem čestitku preko Bloga B92. Ali razumeće me neki, nadam se i

Američke mame se spremaju da sutra obeleže svoj praznik, Mother's Day... Njihovi muževi nastoje da odole marketinškom pritisku da im u najmanju ruku poklone dijamantske mindjuše za taj dan,  dok će najlepši pokloni izaći iz radionica u koje su se ove nedelje pretvorile škole i vrtići. I baš u vreme najveće idealizacije materinstva, u najgledanijem jutarnjem programu u Americi, Today, ovih dana je gostovala "ozloglašena" spisateljica Ajelet Voldman - majka četvoro dece i  žena koja je 2005. podigla buru svojim esejem u Njujork Tajmsu u kome je priznala da "više voli svog

na danasnji dan 2001. godine tadasnjem predsedniku tadasnje jugoslavije vojislavu kostunici u njurorku je uručena nagrada instituta istok-zapad za svetskog državnika godine.

edit: fotografija nije sa dodele nagrade. ukoliko je neko ima neka prilozi.

Neki od blogera znaju da sam sredinom Aprila bio u Lisabonu te su sa pravom očekivali blog o mom doživljaju istog. Posle dužeg premišljanja šta da napišem o tom gradu, a što Tiago nije već predstavio na bolji način od mene, odlučio sam da uopšte ne pišem o Lisabonu već da pišem o Kaškaišu, gradu u Lisabonskoj regiji do koga možete stići vozom koji od Lisabonske stanice Cais do Sodre ide na svakih dvadesetak minuta.

Umesto da mnogo filozofiram o samom Kaškaišu predstavljam vam neke od njegovih stanovnika:

Moj drug Samuel živi u Belom Blatu
bogatom multietničkom selu u Banatu
(poznatom po čudnom ptičjem rezervatu
roda, čaplji i pataka u neviđenom jatu)
posvećen kompjuterskom zanatu
i mada bi mogao da ide u zlatu
on nikad ne nosi čak ni kravatu
mada je, ruku na srce, prvi gazda seoski
uh, uspeh mu je bio stvarno meteorski.
Ako ga baš zagledaš sa svake strane
moraš da priznaš da nije bez mane:
kad mu dune ume bogu da krade dane
ponekad hoće i ko baklja da plane
ili se ponaša ko da je sišo sa grane
pa baca oko na

Slobodoumna verska manjina u Turskoj

Zvanične statistike o verskim manjinama u Turskoj nisu dostupne. Po nezvaničnim procenama bar jedna trećina stanovništva Turske su aleviti. Turska ima oko 78 miliona stanovnika. Od toga su 98 odsto muslimani, pravoslavaca ima oko 130 000, katolika oko 130 000, Jevreja oko 50.000 i šamanista 15.000. Najveći deo muslimana su suni muslimani dok aleviti čine oko 30 procenta, što iznosi skoro 20-24 miliona. Aleviti su znači najveća verska manjina, ali i najmanje poznata.

Grubo ročeno aleviti se računaju kao sekularizovaniji od konzervativne

          Večeras neka vatre se pale

          večeras neka dođu svi

          mi igramo super-finale

          zato mila dođi i ti...

...odzvanjalo je u glavi desetogodišnjeg dečaka, tek pristiglog u Glavni grad u svrhu ekskurzije, dok je gledao po prvi put reku ljudi sa zastavama  obožavanog kluba.To je bilo to.Njegova simpatija je sedela iza njega, njegov tim je igrao prvo finale kupa UEFA.Ništa mu više nije trebalo u životu.Da je mogao, zamenio bi svoj tek započeti život za postignuti gol te večeri i za poljubac svoje prve ljubavi.

Bubica je došla u naše dvorište pre jedno tri nedelje, uselila nam se u šupu (iskreno, zidan objekat pod krovom od jedno 60 kvadrata pun svakoraznog građevinskog alata i ostalih dasaka i potrepština), bez hrabrosti da izađe napolje, bez želje da napusti svoju novu kuću.

Bubicu smo primetili na ulici pre malo jače od mesec dana. Sakrivala se iza velikih točkova kamiona komšije Belog, koji isti parkira preko puta kuće mojih roditelja. Velika oko kilo mesa, klasično avlijanerski duga crno-smeđa dlaka, podignutih ušiju, špicaste njuške, preplašena, tužnih očiju, preslatka...ipak

BRANIMIR GLAVAŠ je proglašen krivim po prve dvije točke optužnice za slučajeve "selotejp" i "garaža" te je nepravomoćno osuđen na jedinstvenu zatvorsku kaznu od 10 godina zatvora. Po prvoj točki optužnice, koja se odnosi na slučaj "garaža" i u kojoj se opisuje mučenje i ubojstvo Čedomira Vučkovića, natjeranog da popije kiselinu iz akumulatora te zlostavljanje Nikole Vasića, Glavaš je osuđen na pet godina zatvora, jer je "propustio spriječiti mučenja i ubojstva".

Po drugoj točki optužnice, koja se odnosi na slučaj "selotejp", Glavaša se tereti da je naredio uhićenja,

Ambasador Rusije u Beogradu, NJ.E. Aleksandar Konuzin napisao je, povodom Dana pobede nad fašizmom, autorski članak u Danas-u, pod naslovom “Podigli su glavu oni koji su pucali u leđa”(koincidencija sa nama je slučajna?).

Toplo preporučujem taj tekst, koji bi mogao biti korisna literatura našoj državi, vojsci, istoričarima, prosveti i svima, kao lekcija o dostojanstvu, nacionalnom ponosu i civilizacijskim vrednostima, bez ideološke ostrašćenosti. Rusija se davno pre Srbije odrekla  komunizma ali ne i nacionalnog dostojanstva i svoje istorije, ona se ponosi antifašističkom borbom i bez ideološke ostrašćenosti odaje dužno poštovanje “Crvenoj armiji».

Evo samo nekoliko citata kako ambasador Konuzin civilizacijski, državnički i patriotski govori o pobedi nad fašizmom i svojoj zemlji: