Molim, kolege blogere, desne provinijencije kada se vrate iz grada, da nam ispricaju potanko kako je bilo. Dajte neke informacije iz prve ruke, jedva cekam da ih cujem. Ovako samo citamo Betu, Fonet i slicne...

Sukobi u centru Beograda
24. mart 2009. | 20:35 -> 22:54 | Izvor: B92, FoNet, Beta
Beograd -- Grupa mladića sukobila se sa policijom u centru Beograda posle protesta desničarskih organizacija. Povređeno pet osoba, privedene 24. Napadnuta ekipa Studija B.
Grupa mladića sukobila se sa policijom nešto posle 21 čas u centru Beograda, na Zelenom vencu.

    Shvatajući da je deo priorode, čoveku nije teško da pomogne  kako bi i drugi stanari u njegovom okruženju živeli  svoj život, jer nikad se ne zna  ko će se u kojem  obliku zadesiti u nedokučivoj cikličnosti  i burnom toku življenja. Ljudska vrsta sebe smatra najinteligentnijom  i sebi je dala za parvo da  “ uređuje “ prirodu ne vodeći računa o štetnosti korisnog za druge vrste – od insekata, malih životinja, ptica, riba, trava i  sitnog rastinja .. do najupečatljivijih  primeraka.

Prvi put sam to osetio kad je umro Drug Edvard Kardelj. Bilo je to 10. februara 1979. godine. Ko bi rekao da je otoič prošlo već 30 godina! Proglašena je bila trodnevna žalost. Kao što dolikuje, u datom trenutku svi radio i oba televizijska programa ispoštovali su situaciju i tri dana emitovali prigodnu muziku. Tada sam se prvi put naslušao divne, fine, osećajne muzike. Prva dva dana bila je to samo ozbiljna a onda, valjda kada je ponestalo klasike i dežurnim recenzentima opala pažnja, krenuli su instrumentali. Koliko god bio mlad, lud i roker, uživao sam. Nisam gasio radio!

Теби да певам - теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв -
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
"Не може више, раја не може
Сносити

Iako sam ovo napisala  pre deset godina , iako nisam futuristkinja, iako nisam pesimistkinja, nisam ocekivala ovakav rasplet dogadjaja: da posle ovoliko vremena, ovakvog iskustva, istorija na zalost ne napreduje krupnim koracima, kako se nadao Djindjic...govorim pre svega o nama i nasoj zemlji zato sto me ta istorija kosta vec dvadeset godina prezivljavanja umesto zivota.

na srpskom

La vitta e bella

26. mart '99. 17 sati

Nadam se da ćemo svi preživeti ovaj rat. Srbi, Albanci, dobri i loši momci, oni koji su uzeli oružje, oni koji su dezertirali, kosovske

Poštovani/e,

Zbog štete koje su izazvale moje fotomontaže Dragana Markovića Palme organizaciji „Queeria centar" u kojoj sam bio aktivan, odlučio sam da iz iste istupim i svu odgovornost i krivicu preuzmem na sebe.

Iako su fotomontaže preuzete bez mog znanja i odobrenja sa mog privatnog facebook profila i objavljene na sajtu e-novine.com, koje su predstavljene kao delo cele organizacije, smatram potrebnim da u ovom trenutku kada se ne biraju sredstva da se blati gej-lezbijska populacija i Zakon protiv diskriminacije preuzmem krivicu na sebe, kako bi organizacija koja se bori za prava čitave gej-lezbijske populacije mogla da nesmetano nastavi dalje sa svojim radom.

Pre nego što detaljno i hronološki opišem atmosferu i sadržaj jučerašnjeg sastanka na Institutu Batut, na samom početku moram s vama podeliti ono što je za mene bio neka vrsta vrhunca tog sastanka. Naime, saznadoh da mera "izbora ginekologa" za 20.000 dinara ne da nije odobrena, nego nije ni predložena. Kako? Stvarno ne znam. Tu je radio neki gadni ćiribu-ćiriba. (Posle kažu ja vračara. Ko je ovu magiju izveo, ja mu nisam ni do kolena!)

Što se sastanka

(Dnevničke bilješke, 2. dio)

NATO snage su iz zraka, s podmornica, i sa brodova danas počele bombardiranje ciljeva u SR Jugoslaviji. Napad je počeo u 7 navečer, a prvi val bombardiranja trajao je dva sata. Pogođeno je oko 20 ciljeva: Policijska akademija u Novom Sadu, aerodromi u Batajnici i Danilovgradu (Crna Gora), nekoliko kasarni oko Prištine, te neke oko Niša, kao i pogoni Crvene zastave u Kragujevcu. Drugi je val počeo oko ponoći i još traje (sada je 00.45). Jugoslavija je proglasila ratno stanje. Prošle je noći uhapšen Veran Matić, i zatvoren B92. Sad

Dan pred bombardovanje je bio sastanak u Speleoloskom Odseku Beograda. Prethodnog vikenda postavili smo instalaciju u nekoj jami pored Valjeva i narednog je trebalo da idemo da je radimo. Jamsko speleoronjenje, vec smo se popakovali, barem oni streberi medju nama. Ceca doterao Rovera da utovarimo boce i suva odela. I sad ne znamo sta da radimo, da li da idemo, ko ga jebe, ili da odlozimo za par dana, dok ne prodje rat.

angie, dejan jovic, margos...

ok, prisecamo se tog perioda ali ja necu pisati cega se ja secam. ja imam da pitam.

sta reci onima koji se ne secaju zasto danas sviraju sirene? kako reci onima koji imaju 5 godina da treba cutati minut?

pitam jer treba danas nesto da zapisem na praznoj tabli a ne zelim da sazidam temelj iskrivljenog pogleda na svet.

volim norvesku ali ne na taj nacin. i nikako ne zelim da se danas uce bizarne pesmice

pomozite ako mozete. ozbiljno pitam

 edit:

a nisam jedini koji se pita.

.

 1999.

 Sedimo u redakciji, pijemo kafu, kao i obichno, zamor , telefoni, ualze izlaze saradnici- i niko ne veruje da ce se dogoditi.

A onda nas pushtaju ranije kuci, kao za svaki sluchaj. Padaju neke shale gorkog prizvuka, al odlazimo svi zurno.

 Uveche izlazim na moju prostranu i visoko ka nebu uperenu terasu i pushim. Ugledam neku neobichnu zvezdu, veliku i nekako blizu nakachenu. Nemam pojma otkud ona tu, jer je nikada nisam videla. Zovem ukucane da potvrde. Svi

Hercules and Love Affair - Blind 

As a child, I knew
That the stars could only get brighter
And we would get closer
Get closer
Oooooh

As a child, I knew
That the stars could only get brighter
That we would get closer
Get closer
Leaving this darkness
Behind

Mmmm-mmmm
Oooooooh

Now that I'm older
The stars should lie upon my face
When I find myself alone
Find myself alone
Oooooh

Now that I'm older
The stars should lie upon my face
And when I find

Tokom svog prethodnog boravka u Biki, jednog kasnog popodneva, pred kraj utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu, primetio sam da domaćini u Izletničkom klubu Vai Tu pomeraju stolove, ukrašavaju salu i postavljaju ukusne stolnjake, escajg i keramičke krčage, šolje i pepeljare. Pomislih: sprema se neka proslava, šta li je. Prolazeći isto veče, kroz vrata primetih da je veselje u toku, pa ne svratih (da ne bude ono "ja sam sa mladine strane"). Tek sinoć, pokazujući grad grupi skauta iz nekoliko evropskih zemalja i kolegi iz Namibije, shvatio sam o čemu se u stvari radi.