U najnovijem, 83. broju satiričnog časopisa ETNA, koji godinama kreira i uredjuje Vesna Denčić (www.etna.dencic.com), objavljena je drama "1968.", čiju sam prvu verziju napisao još 1986, a poslednju krajem prošle, 2008. godine.

I u globalnom i u lokalnom smislu 1968. godina je bila prelomna. Studenti na ulicama Pariza, Beograda i ostalih evropskih gradova svojim protestima i buntovnim porukama UPOZORILI su na skoro sve što nam se dogodilo tokom proteklih 40 godina. Dvadesetak godina posle 1968. srušen je real-socijalizam padom Berlinskog zida, a

Pre tačno 50 godina, 2. marta 1959, Miles Davis je sa još petoricom muzičara ušao u studio Columbia Records­a na 30­oj ulici u Njujorku i u dva dana snimio Kind of Blue. Ništa više neće biti isto, ni za džez ni za Majlsa.

Čitava priča je počela pet godina ranije. Konačno se „otresavši navike" vezane za heroin, Majls Dejvis je okupio svoj prvi znameniti kvintet. U to vreme je Majlsovo ime već bilo ubeleženo u istoriju džeza albumom Birth of the Cool, ali ne manje

Ne mogu a da se ne zapitam dokle ce (beo)gradjani trpeti svaki vid izivljavanja vozaca i uprave GSP-a?

Naime, za 80 RSD, koliko kosta karta za jednu voznju, da ne pominjem da ne postoji opcija da se kupi karta za jedan dan ili jedan sat-sto je u svim zemljama (osim nasoj) normalna pojava, (beo)gradjanin je primoran da trpi tiraniju vozaca. Da ne gresim dusu-nisu svi isti, ali velika vecina vozaca moze da se uvrsti u ovu kategoriju. Dakle, usli ste u prevoz, nebitno da li je u pitanju tramvaj, trolejbus ili autobus (u poslednje vreme cak i minibus), i odmah ulazite u (vidno oznacenu)

      Kad sam već ispala najveći pervert kod Vladimira P. na blogu, ajde da iskopam još dublju rupu.

      Moja generacija je bila prilično samouka kad je seks u pitanju. Ili bar ja od roditelja ništa o cveću i pčelicama naučila nisam. Nit su se oni nešto trudili da me obrazuju (čitaj: započnu razgovor o tome) nit sam se ja raspitivala. Jesam jednom doduše, u četvrtom osnovne, onako uz ručak, pitala šta je to onanija (pročitala u nekom časopisu pismo čitalaca gde se neka zabrinuta majka žalila kako sin onaniše po ceo dan, pa da li je to normalno i

neVIP portal 10/52

Sve počinje šalama tipa: imam dva sina i dete. Ima i onih izgovora da pravi švaleri dobijaju kćerke. Koliko god to bilo tačno, i mnogi drugi ih imaju. 

Negde duboku u nama muškarcima ugrađen je osećaj da nam treba naslednik, neko ko će produžiti tradiciju slavnog prezimena, neko koga ćemo voditi na utakmice tima koga volimo do srži, koga ćemo pratiti u vojsku i kome ćemo ponekad, kada se opustimo, natuknuti kako se bekrija ili osvajaju žene. 

A onda, kada zakmeči ONA.

Uvek se nadjem zatecena lokalnom kulturom komunikacije kad dolazim u „Majcicu“. Tako je bilo i pre neki dan kad sam samo htela da popijem casu vode u JATovom avionu na liniji Cirih-Beograd. Iskusna, starija stjuardesa me je pitala, posto je procenila da nema tako dobre kreme protiv bora i da sam sigurno dovoljno mladja od nje: „Izvoli, sta bi ti htela? “. „Za pocetak jedno Vi, a onda casu vode, molim Vas.”

Sta tek biva kad coveku treba nesto vise, a vremena ima manje? Kao na primer u lekarskoj ordinaciji ili u  bolnici…

U nasem narodu, ova pojava se

Bio bi to savim obichan tranzicioni dan, pritisnut svetskom krizom, u kome je aktuelna konspirativna humana akcija doniranja milioncheta dobrom dechku mk, nesretniku kome je iz nepoznatih razloga na ruku-koja je nekim sluchajem bila stisnuta u pesnicu, naleteo krvolochni student u nekom baru u USA, pa se opet pukim sluchajem nashao kum, koji nije dugme u nashem konzulatu na neprijateljskoj teritoriji,....ali nije mu se dalo.

Danu mislim.

Jer

“ Ti heroji koji su branili domovinu su dobili  sto godina, to je sramota.... Slobodan Milošević je heroj nad herojim, istorija će pokazati da je bio u pravu."

Milutin Mrkonjić, MINISTAR U VLADI SRBIJE, juče na TV

Naravno da je Milošević heroj
Burne su reakcije na vašu tvrdnju da je Slobodan Milošević „heroj nad herojima". Da li vi zaista verujete u to?
- Naravno da je Milošević najveći heroj. Sramne su presude Haškog tribunala protiv heroja koji su branili

Mrznja je veoma oslobadjajuci osecaj.

Kada ste uplaseni to najcesce nije lako priznati, ima neke veze sa puno hemikalija u mozgu ali to je mnooogo dosadno.Uostalom ljudi generalno imaju problema sa prihvatanjem stvari koje nemogu da promene, pogledajte religiju, nevidljivi svemirski bog i zmija koja govori.

Prosecan covek bi se danas zapitao WTF?, kad bi mu danas to neko servirao. Ali danas...odoh u religiju.

Uostalom mrznja danas ima dosta slicnog sa religijom, i jedna i druga stvar se bazira i hrani strahom koji daje mrznju.

Prilicno simpaticno kad malo bolje

रामायण 

je "Ramayana" na Devangari jeziku, a myredneckself je blogerka čije postove rado čitam, te je link-om i ovim postom preporučujem i drugima:

myredneckself

"Sita

Ne znam da li je pre mene neko pisao o ovom projektu u pravom smislu te reči, nezavisnog filmmakera Nine Paley, koja je napravila veoma zanimljivu i satiričnu muzičku verziju indijskog epa Ramajana. Film nema dijaloga, ona je koristila samo muziku i to oličenu u glasu bluz pevačice iz 1920-ih Anette Hanshow.

Njeni ljupko stilizovani likovi podsećaju na vreme Betty Boop, a u jednom delu filma fontains of rakshasa blood, podsećaju na Kill Bill. Tako eklektično ! Zamislite nekog barda u literaturi, recimo Šekspira, napravljenog u hip hop, ili nekom drugom daleko od njega fazonu.

Krajem prošle godine Ministarstvo kulture, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kao i Republičko javno tužilaštvo proglasili su se nenadležnima u slučaju

+ Ja sam mislio na 

+ E, da