Pise: AlexDunja

Duni.

Od danas na sajtu imamo prinovu:

putovanja 

Pozivamo sve blogere da pišu putopise, blogove sa svojih putovanja, sećanja na destinacije koje su posetili, putopise sa zimovanja i letovanja, tekstove o zemljama i gradovima u kojima žive.  

Ovi tekstovi će pored prikazivanja na stranicama bloga biti postavljeni na sajt putovanja, a komentatorima koji napišu najbolje putopise biće otvorena autorska opcija.

Dobri ljudi iz agecije LUNA/TBWA koji nam dodeliše prizanje snimaju petominutni film o istorijatu i ciljevima cele akcije koji će se emitovati na svečanoj dodeli priznanja u ponedeljak, a za film su hteli da uslikaju i neko porodilište. Odlučismo se za najbliži komšiluk - Pančevo. Pribavismo neophodnu saglasnost iz ministarstva zdravlja, pa se Spartanka_Afrodita i ja potrpasmo s njima u kola i ogrebasmo za vožnju!

Porodilište u Pančevu je renovirano i ono što

 Imam cast i zadovoljstvo da podelim jednu lepu vest sa nama. Moj roman prvenac, pod naslovom "Strongman",  izasao je iz stampe i vec od ponedeljka ce biti u prodaji u svim bolje snabdevenim knjizarama.

 Detalje o narucivanju pouzecem i prodajnim mestima mozete pronaci na sajtu izdavaca www.alnari.rs .

Ratatatira

Moj prvi veliki, pravi posao bio je PR u Bel Pagettu. Ako se secate one firme koje je bila preteca mobilnih telefona-tada smo svi imali pejdzere. Naravno da sam radila od 8-20h svaki dan. To se podrazumevalo. Takodje - naravno da sam dolazila pre svih. Ponekad su sastanci bili zakazivani u 7h. Meni je to bilo OK. Subota, ponekad nedelja - sve u slavu liberalnog kapitalizma, naravno da se podrazumevala.

Četvrtak je, i ja i dalje držim reč. Po dogovoru: dok Vi čitate, ja ću pisati (ni četvrtka dalje!).

Današnji četvrtk je tako hladan, vlažan, siv i mrzovoljan, da bi jedanaesta Božja zapovest mogla da glasi "Kad osvane tako turoban i besmislen dan, čovek mora da pokuša da ga preokrene u nešto normalno, ili bar osmehnuto". Poštujući tu, i neke druge (takođe izmišljene Božje zapovesti), poklanjam Vam ovu priču, tipujući na to da Vam izmami makar jedan (polu)osmeh:

Ako hoćete stabilan brak - pazite šta kupujete na

Pre izvesnog vremena u Crnoj Gori je donet Zakon o psima vodicima koji su podrzale sve parlamentarne partije. Moja prijateljica iz Podgorice Marijana Mugosa je zbog potpunog ostecenja vida, nakon stupanja na snagu, otisla u Zagreb u centar za obuku ovih pasa i nakon visenedeljne edukacije dovela veoma dragu i milu kuju Ksenu u Podgoricu.

Kako je Marijana diplomirana pravnica i zaposlena u Opstini Podgorica, ona je vec pet meseci dolazila na posao u pratnji Ksene, dok gradonacelnik nije svojom samovoljom, i iz samo njemu znanih razloga, zabranio Marijani

 by Matityahu

Desetoro glumaca sedi za jednim dugačkim stolom na sceni i mesi testo za hleb. Testo se zatim stavlja u upaljene pećnice iza njih. Pored svakog od njih stoji jedan tumač koji komunicira sa glumcima na jeziku gluvonemih i prenosi replike publici. Publika ne može videti glumce, a ni čuti nas koji tu sedimo. Ne samo što su gluvonemi, već su i slepi u isto vreme.

Nalazim se u najnovijem pozorištu Tel Aviva, Nalaga'at. Ta reč prevodu otkriva nešto što je jedinstveno s tom scenom: „Izvoli, priđi i pipni". Ovim trima rečima predstavljaju

- Хало, хитно је: мачка ми се попела на дрво и не могу да је скинем!

- Госпођо погрешили сте број.

- Ма, не околишите, маче је мало и може да падне сваки час!

- Извините, али стварно...

- Немам ја времена да извињења - грана је изнад прометне улице и ако падне прегазиће је!

- Ама, госпођо, добили сте Ватрогасну бригаду.

- А ... па што не кажете одмах. А који је број службе за спасавање животиња?

Колико пута вам се десило да вас позове неко ко нема никакве везе са вама? Колико пута вам се десило да грешком окренете потпуно погрешан број?

Који је број за ватрогасце код нас: 93 или 94, или можда 96? Не то је за телеграме. У ствари за кварове. Ма, чекај да видим...

Nacoši ponovo dižu glave.

Opet bi da nam sišu krv, ali sada sa stilom, tj. sa slamkom.

******

U čemu je razlika izmedju običnog i velikog Srbina?

Prvi je izgoreo od sunca, a drugi od usijane glave!

*******

Foto-robot domaćeg političara: gore zvekan, dole mekan!

*******

Časne političare grize savest, a nečasne - nezavisni mediji!

*******

Šta je to žuta štampa?

Toalet papir posle upotrebe!

*******

Do juče ratni huškač, danas voditelj PINK televizije.

Ta savremena

Desetoro glumaca sedi za jednim dugačkim stolom na sceni i mesi testo za hleb.  Testo se zatim stavlja u upaljene pećnice iza njih. Pored svakog od njih stoji jedan tumač koji komunicira sa glumcima na jeziku gluvonemih i prenosi replike publici. Publika ne može videti glumce, a ni čuti nas koji tu sedimo. Ne samo što su gluvonemi, već su i slepi u isto vreme.

Nalazim se u najnovijem pozorištu Tel Aviva, Nalaga'at. Ta reč prevodu otkriva nešto što je jedinstveno s tom scenom: „Izvoli, priđi i pipni". Ovim trima rečima predstavljaju nam se sredstva komunikacije

- masovnost menja pravac pa chak i smisao nekog medija

kad se televizija pojavila, na njoj si mogao videti ozbiljne chike u odelima kako ozbiljno govore o ozbiljnim temama. sad mozhesh videti svashta. u kamenom dobu interneta nauchnici sa nekoliko univerziteta i institucija je komuniciralo izmedju sebe. mislim da je ochigledno da to vishe nije niti jedina niti primarna namena. i tako je sa svim medijima bilo (novine, radio, ...) i izgleda tako ce i biti.

dakle ima nade. kad god se neshto malo potroshi i postane bljutavo ili beskoristno, uvek se nadje se

Iako sam ovo pismo tek danas dobila od Incest trauma centra ( tehnicke smetnje), mislim da je vredno pratiti ovu gradjansku inicijativu, JT

 OTVORENO PISMO-ZAHTEV KOALICIJE BRANITELJKI ŽENSKIH LJUDSKIH PRAVA – 26 ŽENSKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA IZ SRBIJE – UPUĆENO PARLAMENTU REPUBLIKE SRBIJE

-Predstavljeno g-dji Gordani Čomić, potpredsednici Parlamenta Srbije
u radnom susretu organizovanom od strane Incest Trauma Centra – Beograd povodom Međunarodne akcije «16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama», koji se održao 03. decembra 2008. godine

Odgovor Justine Mccarthy, novinarke lista Sunday Tribune

Kada jedan blog rezultira sa 502 komentara, kao što je to bio slučaj s blogom Zasto smo za svet i dalje parija?, onda to zaslužuje nastavak. Medjutim, kako je prethodna diskusija trajala predugo izgleda da smo svi svesni sopstvenih i rivalskih pozicija, pa bi sam nastavak diskusije bio deplasiran kao takav.

Kao neko ko voli izazove, nije me mrzelo da potražim gospodju Justine McCarthy i zamolim je da napiše

autor je moj dragi gost loader 

Sretoh danas Lazara. Šeta, zamišljen... Bez oklopa. Deluje gotovo krhko. Šest vekova provlačenja po epskim pesmama nekako... kao da ga je zasitilo. Gleda nizbrdo reku u daljini, obalu, obrise zgrada koje se prostiru kroz izmaglicu... Pitam ga, zna li šta se sve u međuvremenu dešavalo, i da li je zamišljao da će na kraju ovako ispasti. Onaj njegov blago prijazan izraz, kojim je hteo da naznači kako pažljivo sluša moje pitanje, već narednog trena postade zabrinut, skoro utučen. Savi glavu i spusti težak