http://uk.youtube.com:80/watch?v=V94shlqPlSI

 

ps- 'ajd sad manijaci, kojima i sama pripadam-'oladite malo od mobilnog!

Jeste li i vi primetili koliko je ova godina puna "hepeninga" i "desavanja" na koje prosto morate!!! (kategoricki imperativ) imati svoje misljenje? Evrovizija (kojoj je pristustvovao rekordan broj zemalja i preko 4000 akreditovanih novinara koji su imali optimalne uslove za rad u do sada najvecem press centru u kojem je na raspolaganju bilo preko 200 racunara i najveci broj fanova i kojoj se prvi put u istoriji organizovane dve polufinalne veceri i koja je prosla bez i jednog incidenta i za koju su svi ucesnici rekli da je super i za koju smo postavili visoke kriterijume - sve znam!), Evropsko prvenstvo u fuzbalu (na koje steta sto nismo otisli jer eto tamo sve go patzer do patzera, i ako su mogli Croati do 1/4 finala mi bi dva puta igrali finale i oba puta pobedili bilo koga tamo, jer budimo realni Hrvati samo imaju srece, dok mi - mi igramo Fudbal - i to sam sve zapamtio sa "Jodlovanja"), izbori (presudni, krucijalni, pivotalni, sudbinski, evropa sada ili nikad, kosovo je srce srbije - jesam nesto zaboravio), postizborni koitusi i koitus-interuptusi, te pripadjuci laki politicki petinzi i ozbiljna socijalno odgovorna orgijanja... Skoro nije bilo ovako "oppinionated" godine u Srbiji. A tek sto je prosao jun!

Ni jedan spisak tema na koja MORATE (ha! we dare you not to!) imati misljenje je nije potpun bez Misljenja (mit grosses M) na temu big screen izvedbe poznatog sit-coma "Seks i grad". Stvar se toliko otela svakoj kontroli da cak i NIN ima svoje misljenje na temu Seksigrada i to u 3000 jubilarnom broju, negde izmedju Radosa Ljusica i Jirgena Habermasa (!!!).

Skuzajte, ali imam ga i ja.

Piše: Boban Stojanović  

Veoma često se pitam, kako je moguće da smo u eri obeležavanja svakojakih praznika: državnih, međunarodnih, verskih, važnih i nevažnih, propustili da u kalendar istih unesemo i 27.jun - Dan ponosa?

Nije to samo reda radi. Još manje radi demokratije ili poštovanja ljudskih prava. Sama činjenica da jedno društvo u kalendar svojih događaja neskriveno uvrsti dan posvećen pravima gej osoba potvrđivala bi to sama za sebe.

Tek da podsetim: 27.juna počele su velike, višednevne demonstracije za prava gej osoba. Rezignirani neprestanim nasiljem od strane policije, američki homoseksualci, lezbejke i tranvestiti podigli su svoj glas. Ali, ova je priča imala dve jasne strane: nasilje i njegove žrtve. Ova borba traje i danas paralelno donoseći poštovanje prava i odnoseći ljudske živote.

U Srbiji homofobija nije samo mržnja, nije još jedna fobija sa precizno i jasno određenim granicama u kojima deluje. Homofobija u Srbiji nije netrpljejivost usmerena prema jednoj grupi ljudi, prema jednoj zajednici ili nekom određenom kulturnom obrascu. Homofobija u Srbiji je deo opšte, političke, kulturne klime, koja neprestano produkuje neprijatelje kako bi sačuvala privid ispravnosti, zajedništva, kolektiviteta, ali i sebe pokušala da predstavi kao ispravnu i zdravu. Ovakva postavka ne odražava se samo na pripadnike gej zajednice, ona se reflektuje i na one koji nisu pripadnici pomenute zajednice – ovdašnja homofobija je mesto iskazivanja opšte mržnje prema svima sa kojima se ne slažemo, prema svima koje ne uvažavamo, i što je najgore, prema svima sa kojima želimo da se politički obračunamo. Uperiti prst u nekog i nazvati ga homoseksualcem (ili koristeći čitav spektar izraza, kako god vam volja), efektno je sredstvo diskvalifikacije, išćlanjivanja iz zajednice, činjenja te osobe nepodobnom. Homofobija je neizostavni i sastavni deo antievropskih tendencija, koja razvoja društva i njegov izlazak iz patrijarhalnih matrica proglašava neprihvatljivim.

Uvodna napomena: Posle nekoliko meseci on-and-off pokušaja da tekst o RPG-u svedem na razumnu veličinu, konačno sam digao ruke od takve zamisli. Tekst će biti u nekoliko nastavaka, a ovde ću izneti samo neke osnove o RPG fenomenu i njegovom razvoju. Čisto kao nota ironije, ono o čemu sam stvarno hteo da pričam kada je ova tematika u pitanju u opšte nije ni stalo u prvi komad teksta. Al’ mora se negde početi, majku mu staru. Takođe, u napred se izvinjavam zbog kriminalno loše upotrebe fotoaparata.

Gotovo svaki narod ima istorijsku tradiciju pričanja priča kada se prijatelji okupe. U moderno doba, ta praksa se u glavnom svodi na jednostavno prepričavanje anegdota ili, još gore, prepričavanje šta je ko gledao na TV-u. Nedostaje onaj pravi šmek pripovedanja koji se u popularnoj kulturi održava još samo u fenomenu "strašnih" priča uz logorsku vatru kod stereotipičnog prikaza američkih skauta.

Statistički gledano misije na Mars su katastrofa. Od 43, koliko ih je do sada bilo, samo 17 se mogu pohvaliti uspehom, dok su čak 26 bile totalni promašaj ili su postigle tek delimičan uspeh. Svojevremeno su neuspesi uzeli toliko maha da su se letovi ka Marsu poredili sa krstarenjem po Bermudskom trouglu. Po novinama se pisalo o Marsovoj kletvi i

Evo ovako je to bilo:
opstepoznata vrucina u BG, ja na asfaltu, po autobusima do Zemuna; iskreno skidam kapu herojskom narodu koji svaki dan putuje satima na posao i natrag bez klima uredjaja ili ti ventilacije jer  taj isti narod i po najvecoj vrucini ima strah od promaje veci nego od Side. Nosim u torbi sve vreme makinu za placeni satelitski program koju moram da vratim cuvenom IKOMU

Ne znam kada i koliko će kuriroidno novinarstvo iznervirati i Bojana Pajtića ukoliko postane Predsednik Vlade Srbije. Sigurno je da neće puno vremena proteći od kada ga neki vlasnici novinarskih iskaznica koji nisu novinari (u ozbiljnim i neozbiljnim novinama) počnu prozivati. A koja je to sorta „zamerki" najbolje se uverila gospođica Seka

Vest da je Queeria dodelila 39 pasoša* osobama zaslužnim „za razbijanje matrice nacionalizma, rasizma i homofobije”, te da sam ja jedna od tih 39, me je zatekla dok sam pakovala putnu torbu za more. Naravno da sam se vrlo obradovala i osetila bas bas pocastvovanom.

- Cmok, cmok, uf, nevidjeno ste me obradovali, mislim, to je velika cast, jeee! - rekla sam Bobanu Stojanovicu,

 

 

Krajickom oka vec dva dana gledam raspravu u Skupstini. Pitam se zar je stvarno moguce da oni koji su izgubili u foto-finisu politicke pijace nemaju bar malo dostojanstva i  gospodski podnesu poraz.

Ono sto se vidi (cak iz aviona), boli, mnogo, ali bas boli sto je vlast izgubljena.U politickom zivotu jedne zemlje, sasma je normalno da se koalicije prave iz politickih,ekonomskih i ko zna kojih SVE interesa.

Kratkog daha je i iracionalno (i samo ce jos vise iziritirati “svoje” glasace) da se “minira” rad Parlamenta.Ovi koji su izgubili NISU shvatili

Moj gost još jednom: Edi-va

 

 

Poljubac je zdrav isto kao i 100 m trčanja.

 

29 mišića su u pokretu, posebno  - musculus orbicularis oris – koji usta održava u O-položaju. Osim toga, nadbubrežna žlezda luči adrenalin, gušterača proizvodi insulin, a imuni sistem šalje odbrambene ćelije kroz krv, koje eliminišu štetne materije.

 

Na ovakvoj vrucini malo stvari moze da razveseli covjeka, nabasao sam u svojoj arhivi na ovu istinitu pricu o sahrani u Mrkonjic Gradu i uvjek se iznova zakocjenim od smjeha čitajući je.Te price o međama suzaiste tragikomicne, ljudi si upropaste život raspravama na temu nekih neupotrebljivih ledina i cjele porodice znaju da ne govore zbog toga.

Autor je nepoznat, a tekst je objavljen na portalu Mrkonjic Grada....

 

Nevjerovatna je upornost kojom se naši ljudi po selima (prilično praznim) spore oko međa. Ta žestina

Malo hlađenja smehom u vrelim letnjim noćima.

Sve slučajnosti ovog teksta su namerne. Tačnije ako znate aktere ovakvih dešavanja, onda ste i sami deo jedne od urbanih legendi. Takođe Vas molim da podelite sa nama i ostale koje znate. Svaka od ovih priča kreće istim tekstom:

“E, brate, da ti ka’em…”

 

Urbana Legenda 1 – kako smuvati devojku

On je bio student prve godine, a šta ti ga ja znam, navodno arhitektonskog fakulteta. Par godina je studirao, pa se vratio nazad. Nije ga to više specijalno zanimalo. Ali

Kako može neko ko je učestvovao u izbornoj krađi danas da bude predsednik skupštine? Kako može neko ko je učestvovao u protestima protiv te krađe '96. danas da pravi video igre i da se ne potresa zbog izbora nekog ko je učestvovao u krađi za predsednika parlamenta? Odgovore na ova i još mnoga druga pitanja možete naći u ovom, četvrtom i pretposlednjem nastavku serijala "Moj sukob s pameću". Zašto pretposlednjem? Zato što sledeće nedelje dolazi Jul, pa ću pre toga uspeti da napišem samo još jedan, peti i poslednji nastavak serijala.

 

Majami Bic je bio nalik Vrnjackoj Banji. Pun penzionera koji su dosli da greju promrzle kosti nakon decenija jurenja americkog sna. Sa ekspanzijom klima uredjaja postalo je prijatnije za boravak i mladjim ljudima brzeg temperamenta i vrele krvi. Priznajem i ekspanzija trgovine kokainom je, takodje, doprinela da se Majami pretvori u tresnjicu na na vrhu kolaca najporocnijeg provoda.

Sada je u Majami Bicu dugo vrelo leto, a nakon toga ide vruca jesen, pa topla

 

недугачак састав на тему . . музејолошку

валету волим ,валету обожавам, њезинсам постао зависник, комотно би ме local council могао ко водича посокацима упослити , набази љубавној би то радијо, јер ме слудила начисто ко унеком трансусам, посебно кад ноћ смакне средину јер ко уме да чује, валета (званично, A