Kao što nesumnjivo već znate, pre nekoliko dana je bio jedan od najvažnijih praznika za pravoslavne Srbe. Da, po Julijanskom kalendaru SPC-a koji je u stvari Gregorijanski kalendar sa svim živim praznicima pomerenim za 12 dana, u nedelju 27. Aprila (15. Aprila po normalnom računanju vremena) je bila Gozba Svetog Drakule. Što bi onda, koristeći logiku Srpske Nove Godine, trebalo nazvati Srpska Gozba Svetog Drakule. Ozbiljno.

Naravno, ovo važi samo ako ste pripadnik Crkve SubGenija (Church of the SubGenius). Kako bi u isto vreme bili pravoslavni i SubGenijalni, pitate se? Pa, teško.

No, da ipak krenemo od početka. Verujem da apsolutno ništa ovde spomenuto za većinu čitaoca nema nikakvog smisla, pa ću pokušati da pojasnim. Crkva SubGenija zaista postoji još od 1979. i osnovao ju je prečasni Ivan Stang u Sjedinjenim Državama. Sve je počelo od jednog pamfleta a završilo kao prilično snažna podkulturna (a i kontrakulturna) sila. Do duše, prečasni Stang poriče da je on tvorac crkve i ističe da je crkvu pokrenuo J.R. "Bob" Dobbs još 1953. godine. Ja mu verujem na reč.

Priča o vrednosnom sistemu kao ključnoj izbornoj temi u našem društvu nije previše popularna. S izuzetkom Liberalno demokratske partije, pojedinih nevladinih organizacija, par novinara, lista Republika i našeg Bloga njom se gotovo niko ozbiljnije i ne bavi. Naravno, priča o vrednosnom sistemu je priča o odgovornosti i to o onoj vrsti političke odgovornosti koja ne dopušta uzmak niti pak ikome pruža mogućnost za aboliciju ─ bilo za činjenja ili pak nečinjenja, bilo za koalicije, kohabitacije ili pak neprincipijelne ustupke.

  

(листајући дневник ероцкими)

  

допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била овде па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила.

Svi smo mi radili razne gluposti u životu, neko manje, neko veće, a znamo, bogami, da ima ljudi i koji su poginuli ili na drugi način stradali zbog svoje "lude glave".  Da li baš zbog lude glave, ili prosto zbog pomanjkanja zdravog razuma i elementarnog razmišljanja u nekim kritičnim trenucima, ili čak zbog "viska hrabrosti" koji se pojačava  alkoholom, ostaje otvoreno pitanje, oko koga porota još zaseda.  

Bilo kako bilo, neki misle da je ovakvo ljudsko ponašanje

Ako izuzmemo ratove, izbori su najčešći istorijski događaj u životu prosječnog Srbina. Samim tim i predizborni karneval...
Rasklimatane montažne bine se izvlače iz prašnjavih, nekadašnjih domova kulture da bi postavljene po trgovima ovo malo gradova i sela dočekali govornike.

Svaki od govornika na svoj način pokušava ubijediti birača da je upravo on taj koji nas vodi u bolje sutra.
Svoje govore kite komičnim pašnjačkim metaforama ili pak patetičnim prikazima urbanih pejzaža koje će mijenjati, ne znajući najčešće ni kako sada izgledaju.

Govori

Ruke mi se umorile od kuckanja i piskaranja u prazno i zato će ovaj blog imati više slika nego reči.

Ovaj blog se ne preporučuje mlađima od 18 godina.

Ostavite svaku nadu, vi koji ulazite u Queeria galeriju.

 

1. Moleban za Kviriju

Nikada nisam uspevao da razumem podozrivost medija prema nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i/ili vladavinom prava. Uvek je u tome traženo nešto anti-državno, uz obavezno pitanje "ko to finansira ?" Zbog takvih pitanja se uvek gubila suština tj. građani su retko imali prilike da čuju ČINJENICE o nekoj akciji, kampanji ili skupu. Često se izveštavanje proteže samo do trenutaka u kojima neka "poznata" ličnost i/ili političar učestvuje.

Jedna posve drugačija kampanja počela je ovih dana. Desetine spotova, možete videti na

23. aprila sam napisao

 1. Svi sad kazu nema sporazuma sa EU  pre 11.maja.

Danas je dosla vest

Srbija danas potpisuje SSP!

29. april 2008. | 07:21 -> 12:26 | Izvor: B92, Beta, Tanjug

Luksemburg, Beograd -- Evropska unija će danas u 16 sati potpisati sa Srbijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odlučili su danas u Luksemburgu šefovi diplomatija EU. Nije dobro za novinare kad "popiju" demant.Ali ovog puta mi je ipak drago. ko hoce da

(sasvim licno)

Dan pre nego sto sam planirao sam iscrepeo to do listu. Ostalo je jos samo da ubacim u torbu stvari koje su mi bile neophodne ovih par dana ukljucujuci i ovaj komp, da cimnem Azeria (drugar iz Azebejdzana koji treba da mi pomogne sa stvarima do stanice) i da mu javim da se polazak pomera za sutra i to bi otprilike bilo to. Jedino jos sam da se naviknem na ideju posle dve godine i 25 dana definitivnog odlaska. I povratka.

Evo nam prilike da vidimo koliko je jedna od nasih najuglednijih infomrativnih kuca tolerantna i otvorena prema kritici i koliko je u stanju da u praksi pokaze da postuje pravo na izrazavanje tudjeg misljenja :-)

Za one koji su pratili jucerasnje diskusije je jasan neposredan povod za ovaj moj tekst: bunio sam se protiv sirenja verske netrpeljivosti u vidu teskih uvreda i napada na SPC i trazio brisanje teme koja se time bavi. I umesto da bude obrisana tema koja, UBEDJEN sam, krsi osnovna pravila bloga ... obrisan je taj moj tekst!!! Hm, doduse vidim i da doticna tema/blog vise nema

Sećam se kad smo bili klinci svake godine u ovo vreme otprilike reprizirali su film "Bitka na Neretvi" .Tako smo svake godine od domaćih i velikog broja stranih glumaca bili podsećani na taj toliko važan aspekt naše zajedničke istorije i bili vaspitavani u duhu antifašizma na kojem se temeljila tadašnja država. U poslednjih dvadeset godina retko se reprizira taj film ,država nam se raspala u krvavom građanskom ratu ,a ravnogorska čitanka zamenila je antifašizam, na koji smo toliko bili ponosni.

Sve to potiskivanje antifašizma izmišljanje i falsifikovanje istorije od strane

Pre nekoliko dana moja ćerka donela iz obdaništa isečeno srce...pozivnica za proslavu dana majki i očeva. Ipak razlikovala se od ostalih koje donosi već 4 godine - pisalo je da dodju isključivo očevi od 9-11-00h i majke same(!) od 12.00-14h u nedelju 27.04. Na vratima obdaništa upozorenje da deca slučajno ne dolaze jer ovo vreme pripada isključivo nama... Nije da mi je bilo baš najjasnije ali ajde...Spremim se juče, ostavim spremljen ručak i krenem.

Inače moje dete ide u obdanište koje se u prevodu zove - roditeljska inicijativa. To znači da imamo obavezu da radimo 3 sata mesečno ( uredjivanje bašte, farbanje, lake popravke...ja sam napravila blog za obdanište da bi sve dnevne informacije bile na jednom mestu).

Pomislim, sigurno ćemo nešto da riljamo ili kopamo pa pošto je ograda od obdaništa skinuta - za decu nije bezbedno. Sve u svemu - radna gardaroba- farmerke, majca, patike.

Ipak vaspitačice nas dočekaju doterane i nasmejane...Postavljen sto sa klopom u o bašti...Uživamo i ćaskamo neko vreme kad oko 13.00h pozovu nas unutra kad tamo....

 

we survived!

Piše: Boban Stojanović  

Braćo Srbi i sestre Srbkinje,

Na dan današnji, kada nam se jaja crvene, što od farbe, što od muke, svedoci smo nesloge među nama samima. Na današnji dan, kada je Hristos Vaskrsao, ali i na dan kada su se rodili Draža Mihajlović,Martin Grej i naravno – Anuk Eme; na dan današnji kada u večnost sem Hrista ode i Karlos Kastaneda, a i na dan kada je Aparthejd legalizovao urbani aparthejd – mi se braćo svađamo.

Svađamo se, braćo, oko toga da li je naša sveta Crkva zločinačka ili ne; da li širi mržnju ili ne; da li je samo od vojske ili i od oružja data?

Nema nam u tim trenucima na pameti budu reči Željka Ražnatovića Arkana iz oktobra Gospodnjeg leta 1991. : „Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle!“ .

Neka nas ove reči vode!