God Bless Youtube!!

You see things as they are and ask: 'Why?'
I dream things as they never were and ask: 'Why not? '
-- George Bernard Shaw

Na mom prethodnom blogu o virtuelnoj reintegraciji dijaspore, "Od Tokija do Milvokija", koje inače priča o virtuelnim opštinama, ličnim kartama sa čipom i sličnim mogućim "velikim" projektima, Dragan Pleskonjić, "tripraseta", "KRALJMAJMUNA" i ja smo započeli da iteriramo ideju jednog relativno niskobudžetskog rešenja za pojednostavljenje uplate administrativnih taksi na šalterima državnih službi. Radi se o rešenju iz klase "M-commerce", tj. plaćanja upotrebom mobilnih telefona.

Znači, umesto da čekate u redovima u bankama, popunjavate uplatnice i donosite overene primerke, ideja je da dođete na šalter, pronađete šifru takse koju treba platiti (na oglasnoj tabli kod šaltera) i pošaljete jednu SMS poruku sa šifrom takse, na broj koji bi verovatno zavisio od mobilnog operatora.

Mobilni operator bi vam onda zadužio "račun" (ako ste prepaid, morali biste da imate dovoljno kredita) i platio uslugu u vaše ime, prenoseći u on-line modu poruku o plaćanju ministarstvu finansija. Ovu poruku bi šalterski radnik mogao da vidi, te da na bazi toga izvrši plaćenu uslugu. Ako je plaćanje uspešno, mobilni operator bi vam vratio poruku sa referentnim brojem uplate (koji treba da pročitate/pokažete šalterskom radniku) i iznosom koji je plaćen.

Nešto sam u poslednje vreme bolešljiva. Imam skoliozu i spazam (?), išla po doktorima, kupila pola apoteke, a u stvari treba da menjam stil života, znate ono - mora da se doručkuje hrana, a ne cigarete i kafa, mora nekad da se jede supa, ne može svuda da se ide taksijem, a o sedenju ispred kompjutera da ne govorim. I tako. Bolovi užasni. I onda na sve to dobijem virus or something, kašljem kao magarac, temperatura...

- E ćuti, gde god izašli ti jedva dočekaš da šepuriš svoj ljubavni tepih. I nema šutiranja piva u ljude!

- Pa ne bih ja to u stanu...

- I nema odvaljivanja! Ne mogu posle da te nosim kući. A i

Slažem se s Koštunicom, a tek sa Tadićem, da je srpski plivač američkog državljanstva izložen nepravednim i ničim zasluženim sankcijama u Holandiji. Ne čudi od zemlje „lala“ kada zarad njenih takodje nepravednih sankcija Srbija nije u januaru mogla da potpiše Sporazum o stabilizaciji i predruživanju sa EU. Tada nijesu imali razumijevanja

Saopštenje za javnost
 povodom napada na Sonju Biserko i mirovni karavan Helsinškog odbora

Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova učestali su napadi na braniteljke ljudskih prava, na sve one koji sarađuju sa grupama na Kosovu u cilju postizanja trajnog i pravednog mira.

Dana 21. marta u srpskoj enklavi Štrpce napadnut je mirovni karavan Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, u kome su se nalazile Sonja Biserko, Borka Pavićević, Vera Marković i Obrad Savić.

Ovi napadi imaju za cilj monopolizovanje kosovskog pitanja, manipulisanje kosovskim

(sociološko-patološki eksperiment)

mali deo sveta, veci deo budzeta

Šta je gore: nezaposlenost ili besposlenost?

U mom slučaju- kombinacija. Nezaposlenost, besposlenost, radoznalost i još neka čudna opsednutost likom i delom Miroslava Miškovića, koja me prati već neko vreme.

Svoje imovinske karte objavili su Miroslav Mišković, Milan Beko, Predrag Ranković Peconi, Željko Mitrović, Milka Forcan, Filip Cepter, Bogoljub Karić, Sonja Liht, Svetlana Ceca Ražnatović i Queeria.

Miroslav Mišković poseduje 250 evra na štednom računu, garsonjeru od 30 kvadrata u Borči, koju deli sa svojom porodicom i podstanarkom koju su primili kako bi poboljšali svoje loše imovinsko stanje. Vozi fiću iz 1965. godine.

Milan Beko poseduje 200 dinara na štednom računu. Nema nekretnina. Živi u kartonskoj kutiji od zamrzivača u blizini hotela „Hajat“, što mu posebno odgovara jer tu mahom odsedaju njegovi poslovni partneri. Vozi biciklo.

Najvise volim Srbiju za vreme predizborne kampanje, ali ne kad su predsednicki izbori. Tad obecanja nisu toliko atraktivna. Ali kad dodju lokalni izbori  onda je to divota. Zato ih i volim najvise.

U predizbornoj kampanji mozete da obecavate sve-a da vas obavezuje nista. Divota. Evo  citam ovih dana, samo da me Bog sacuva, i eto metro linije, novih mostova, jezera. Secam se jedan je obecavao vodene tramvaje i besplatni bezicni internet. I nista, nit je dobio izbore nit dobismo vodene tramvaje. Duplo golo sto bi rekli moji penzioneri ispred zgrade dok redjaju domine. U naredna dva

Kuda dalje?

Čini se da vreme srednjevekovnih mitova u Srbiji polako prolazi, osim za one sa zaista jakom imaginacijom.

Izduvali smo sa „teritorijama“. Čak i najtvrđim nacionalistima je ostalo uglavnom da planiraju da „ojačaju“, pa da se vrate „tamo“ (Kosovo, Kawlovac, Kawlobag, Viwovitica) za 50-100 godina – nadajući se, valjda, dobrom zdravlju – ili računajući da će njihova deca da budu dovoljno luda da se tako nečim bave...

Kad se podvuče crta... puno čaša je polomljeno. Privreda upropašćena, penzijski fondovi rasuti, državni sistemi poput školstva i zdravstva nisko pali, a veliki broj ljudi, posebno stručnih i kvalitetnih, otišli iz zemlje.

Pitanje koje se postavlja posle svega ovoga je – kako raditi na popravljanju štete koja je načinjena, a istovremeno preusmeriti fokus patriotizma i integrativnosti na aktivnosti koje nisu u tako strašnoj koliziji sa (sada) susednim zemljama, narodima sa kojima živimo na istom prostoru – i na kraju krajeva, dobrim delom sveta.

Znači, kako da, „polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gradjana i etničkih zajednica u Srbiji“, stvorimo novu mehaniku integracije, koja se ne meri u kvadratnim kilometrima suverene državne teritorije i mitovima o Milošu Obiliću i devet Jugovića, koji se preseljavaju u Carstvo Nebesko – nego brojem aktivnih članova zajednice, njihovim kvalitetima u kontekstu vremena u kome živimo i njihovoj međusobnoj saradnji, baziranoj na zajedničkom interesu i dobrovoljnosti.

Pise: edi-va

Ne nisam, ali postoje tri šansone koje mislim da su vredne pomena. Tri koje pevušim, kada ih slučajno negde sretnem.

Jaques Brel – Ne me quitte pas

Edith Piaf – Non, je ne regrette rien

and last but not least:

Dragan Stojnic – Ces’t la vie

Jaques Brel u pesmi – Ne me quitte pas ( ne ostavljaj me sada)  po meni predstavlja oličenje

Trinidad je Srbija!

Prva „lepota poroka“ se nazirala juče, a epilog je dobila

otvoriti terasu

širom

zaliti cveće

nabaviti:

300 g semenki

hleb sa heljdom

2 veća filea soma

(3 manja)

sok od paradajza

Autor: Nemanja Nenadić 

Da krenemo od jedne apsurdne i ružne situacije, a nadam se da će u narednim mesecima biti i štogod lepše da se ispriča u okviru ovog bloga.

Reč je o Republičkoj izbornoj komisiji. Iako se RIK sastaje i oglašava samo u doba izbora, treba znati da je to stalno telo, koje se periodično sastaje i u doba između izbora. Nije baš potpuno jasno šta je u pravnom smislu RIK. RIK ima neke osobine samostalnog državnog organa (na primer, osnovan je zakonom, donosi opšteobavezujuće odluke), ali nema neka bitna svojstva koja državni organi imaju