Jezik naš nasušni, pun je zamki. Ima puno začkoljica koje ga čine komplikovanim, te je teško govoriti ga sasvim pravilno. Evo, i ovih par uvodnih rečenica sigurno krije neku gramatičku grešku, koliko god se ja trudio da pravilno govorim i pišem. Mom uhu posebno nisu drage tri nekima uobičajene greške ili fraze. Uz sav rizik da kao polukvalifikovan govornik srpskog jezika dobijem dosta ispravki od onih koji su za to veoma stručni, reših da ovo (kako se to moderno kaže) podelim sa vama.

 

Tango, igra saradnje.

 

Jedna od najviše proučavanih igara u svim oblastima gde se teorija igara može primeniti je poznata Zatvorenikova dilema (Prisoner's dilemma - PD). Postoji veliki broj verzija i varijacija ove igre, ali ja ću se zadržati samo na osnovnoj verziji i par njenih ekstenzija da bih ilustrovao osnovni koncept.

Nejelementarnija postavka PD igre teče ovako. Policija uhvati dva prestupnika u ukradenom vozilu prilikom bežanja, u blizini neke

    Odem da obnovim licnu kartu (l.k.) kad pre prodje deset godina?Izvadim sve papire koji dokazuju da sam rodjena i da imam drzavu (?) koja me priznaje za svoju. Tu se malo naljutim sto ti papiri (krstenica i drzavljanstvo) vaze samo 6 meseci kao da moze ime oca, majke, mesta rodjenja i drzave da nestane za 6 meseci? Ali iz onoga sto sledi shvatila sam da moze, i da je nasa administracija dalekovido predvidela te mogucnosti pa nam zato daje samo 6 meseci garancije (kao za frizider ili tv) a kad garancija istekne...

   Odem sutradan da preuzmem novu l.k.pre mene u redu neka zena,

Zasto volim Italiju?
Iako imaju razjedinjenu neefikasnu levicu, fasistoidnu desnicu i prevremene izbore s obzirom da im je pala vlada po ko zna koji put bezveze...iako imaju Papu , odnosne

Podsetimo se: u incidentu koji se desio na otvaranju izložbe "Odstupanje" jedan umetnički rad je proglašen politički nepodobnim i kao takav uništen pa zabranjen, prvo od strane fragilnih žrtava rata, zatim od strane njihovih reprezenata u kulturi i desničarskom aktivizmu a onda i od institucija koje takvu zabranu mogu da sankcionišu - Ministarstva policije i kulture, Gradskog sekretarijata za kulturu, Opštine i policije Stari Grad itd. Zloupotreba bola žrtava rata legitimisana je i ocenama kolega, ovdašnjih umetnika i kustosa, u vezi svih radova prikazanih na izložbi. Stručno nezadovoljstvo

 

Nešto razmišljam ovih dana...ako apstrahujemo ovoga puta Jugoslava Ćosića i Mišu Stojiljkovića, najvažnije emisije na RTV B92 rade žene. Insajder, B92 istražuje, Utisak nedelje, Poligraf, Kažiprst, Dnevnik...čak i jutarnji program radnim danima ne bi bio takav da nije Gorice.

Brankica Stanković, Antonela Riha, Ivana Konstantinović, Ljubica Gojgić, Danica Vučenić, Svetlana&Svetlana, Olja Bećković...sve one dame iz emisije B92 istražuje...

 

Gde su muškarci? Nije da se žalim ali imam utisak da su se udobno podelili između

 Svuda u svetu se ovim, pomalo zloslutnim slovom, apostrofira neki prelomni dan, negde gde ce ili biti, ili nikako nece, neshto vazno, presudno i teshko nadoknadivo, svakako dramatichno i od vaznosti za buducnost.

Kod nas se evo, josh nismo ohladili od poslednja dva, jer im je dinamika deshavanja neverovatno zgusnuta, evo vec prilike za neke nove.

Koshtunica razvlachio zvaku dokle je mogao i konachno je ispljunuo, a da nije napravio ni jedan balon, al u tom padu izakane lepljive mase, uz uzdahe olakshanja, nazire se novi D Day.

Pa dokle vishe?

Cela nacija je

Celo popodne provedosmo van domašaja bilo kakvih vesti. Uveče došli kući, uspavali dete, svako seo za svoj kompjuter, svako gleda svoje vesti (muž one na nemačkom jeziku, ja one na srpskom), i dva minuta kasnije sudarismo se u dnevnoj sobi. Ja: "Pala Vlada!" Muž: "Koštunica dao ostavku!"

 

 

 

 

 

 

 

ili "Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami“

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Približavajući se petoj godišnjici od njegove smrti, naša zemlja sve se više udaljava od vizije i puta koju je on imao za nju. Nije to više Srbija reformi, promena, čiji je politički kurs jasno trasiran prema evrointegracijama – „na dobrom putu“, već Srbija koja ponovo postaje žrtva gordosti i egocentričnog nacionalnog

blog-novela bez štriha: psihoanaliza, umetnička kriza i zgrada BIGZa

Nešto kao INTRO: 

Mislila sam: ako smo je roknuli, roknuli smo je- pa šta?! Sudbina!

Nije joj bolje ni pisano. Kaže se: „Avangarda umire mlada" ... Prosto: ima očajan horoskop, očajnu natalnu, ta Avangarda. Mislila sam da je ime nasledila od uvažene Babe, i da joj

Ovaj tekst kasni već skoro nedelju dana iza pomenutog desetog dana FESTa i za to imam dva dobra razloga. Prvi je jednostavno loš raspored slobodnog vremena za skribomanisanje. Drugi, mnogo važniji, je što su dva filma odgledana tog dana meni lično veoma bitna pa mi je bio problem da tek tako sednem i nažvrljam nešto usput. Jedan je Burtonov, a Burtona obožavam do imbecilnosti. Za drugi nisam ni znao dok nisam došao na projekciju i, potpuno sam ozbiljan kada ovo kažem, u pitanju je film koji sam proglasio mojim novim najomiljenijim filmom ikada (pre toga je dotičnu titulu nosio Dogville). Pa da krenem polako…

Kompozicija o Novom Sadu u tri ruke  

Zato što živimo i volimo isti grad.

Zato što je između nas tri po deset godina razlike koje ne čine generacijski jaz, ali naša sećanja ređaju po redu koji ne ume jedan čovek.

I zato što je Gordanac to nedavno predložila, onako, kroz neki komentar, pa reko, ajd da to i uradimo.

  

Gordanac: Roditi se i odrasti

Drugar mi je prije nekoliko mjeseci poslao nevjerovatan link ka vizuelnoj mapi avio saobraćaja iznad sjevernoameričkog kontinenta.

Svaki avion iza sebe ostavlja toplotni trag, a sve gledamo sa razdaljine na pola puta do mjeseca. Nevjerovatno je kolika je to gužva na nebu, jasno se vide djelovi dana tipa svitanje kao i prava eksplozija kada krenu avioni sa zapadne i istočne obale. Oko 20 000 aviona u jednom trenutku leti nebom iznad Amerike...nevjerovatan prizor ...i dođe ti

Tumaram danas po gradu, vreme lepo, dele cveće...ljudi vuku kese i kupuju. Jedan običan dan. Sve dok nisam srela mog prijatelja koga nisam videla izvesno vreme. Šeta sa decom. Jedan izuzetno uspešan a dobar čovek. Firma od nekoliko stotina zaposlenih, veliki biznis i van Srbije. Poljubim decu, vadim tek kupljene mandarine iz torbe. Pitam kako si - i on mi kaze-onako. Uvek nasmejan, veliki oreol harizme - od njega ne očekujem takav odgovor. Ti ljudi što naprave neke velike stvari nikad ne odgovaraju-onako. Valjda ih je žurba, život, konkurencija, natera da uvek govore da su sjajno. Sem, naravno ako ih baš dobro poznajete - dobićete možda odgovor - onako. I dok se u sekundi preslišavam koliko se dugo poznajemo, da bih dobila tako iskren odgovor - onako, shvatim da tih 15 godina i nije dovoljno za takav odgovor. U modernom svetu foliranja, biznisa i reklame sve mora da puca od zdravlja i sreće, uspeha i para. Za onako, zvuči zastrašujuće, ali, nema mesta. Danas ljudi iz biznisa tog kalibra zaposle svog ličnog psiho trenera da bi im rekli da i nije baš sve pesma u životu a ja bez trunke muke i  honorara dobih iskren i pošten odgovor-onako!!!

 

 Premijer Srbije Vojislav Koštunica je rekao i da bi najracionalnije bilo da se održe vanredni parlamentarni izbori 11. maja, za kada su zakazani i lokalni izbori.

Konačno i od njega nešto suvislo. Ko čeka dočeka.

Nego, jel znate onaj kad neka pobozna jevrejska udovica ode kod rabina da kuka kako joj je strasno dosadno bez pokojnog muza, kako joj je zivot prazan, etc...

Kaže joj rabin: " Idi u pet shop kupi nekog mezimaca, to ce ti sigurno pomoci."

 Ode ona, gleda, skupo, kučići skupi, mačići skupi,