Thanks to the Internet and a forbearing boss, this year I left formal office life behind to live anyplace in the world (with Net access) that my heart desires.  My heart, as it turns out, pretty much desires to live wherever my husband is. 

That said, although I loved our time this summer and fall in his hometown of Sombor Serbia, when he announced we were moving to Nepal for the winter so he could do some trekking, I was So Not Excited.  I bitched, I moaned, I whined, I was not a pleasant person.  I never wanted to own hiking boots and 3rd world countries don’t sound enticing

 

 Ko igra za raju i zanemarije taktiku završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku.  

Nele Karajlić             

 Moj drug Gordan Paunović još nije ocrnjen ala Timoti Liri, koji je (navodno)  via CIA delio LSD kontrakulturnoj i liberalnoj  Americi onomad.  Al mrtva je trka. U  paranoji sam  i da se neki  smack down komentatori/aktiviste/političari/hroničari

Danas je sharanjen Joshko nash prijatelj.

Dundavi, meki i topli veliki meda koji se smeshka.Uvek i stalno. Sve vidi i nichim ne pokaze kada je prepoznao neki feler, samo u ochima brizno sakriveni trag promakne u sekundi. Ochi dechaka na licu odraslog choveka, koje se shire da bi razumele i iskre u svakoj shali.

A Joshko se shali sa svime i naprosto tako komunicira.Sve hoce da prevede na tu lakshu stranu, gde je sve u redu i tako se oseca komotno i teche. I ne zali se nikada, ta opcija je za njega nelagodna i ne ume da je koristi, pa ju je odlozio. I onda kada mu bash nije i kada

Kad god pomislim na Aleka, osmeh mi zatitra na licu. Dobar je tip. Dobri smo drugari a i dobro se zajebavamo.

Alek je jedan od najblistavijih zlatnih momaka Niskog rukometa. U vreme kada je njegova generacija stasavala, Zelja iz Nisa je bio veliko ime i na domacoj i na evropskoj sceni. Jos je Alek igrao za reprezentaciju. A lep, plavokos, plavook, pametan, zgodan, a uz to popularan. Sta ces vise? Bio je pravi hit medju tinejdzerkama.

U to vreme ja sam

Da li su nacisti mentalni bolesnici ili politički protivnici?

Na ovom blogu i uopšte u javnosti, ne samo srpskoj već celokupnoj zapadnoj, provejava stav da su nacisti mentalno poremećeni, jer niko normalan ne bi mogao da zastupa stavove koji su doveli do najstrašnijih zlodela u ljudskoj istoriji. Drugim rečima, u nacistima kao ljudima je nešto suštinski pogrešno, čak nenormalno, te nacisti ne mogu biti posmatrani kao politički protivnici, ne mogu se posmatrati isto kao liberali, socijalisti ili konzervativci. Retko ćemo reći za nekoga da je poremećen ako zagovara slobodno tržište ili državnu intervenciju, ali ćemo vrlo verovatno reći da je neko ko tvrdi da postoji svetska jevrejska zavera ozbiljno lud.

Ovo najbolje opisuje upotreba reči ksenofobija i u poslednjih par decenija homofobija, gde se implicite mržnja prema drugim narodima ili prema homoseksualcima dovodi u istu ravan sa klaustrofobijom ili čak hidrofobijom (dakle besnilom). Naravno ovo je sve u domenu javnog diskursa, na svu sreću ni u jednoj zapadnoj zemlji (a samim tim ni u Srbiji) niko nije zaglavio u ludnicu što je nacista. Mnoge zemlje za to predviđaju zatvorske kazne, i to obično za naciste koji počine neko konkretno krivično delo. Ipak za dobar deo javnosti nacisti su ludaci, te ću se tome posvetiti u ovom postu.

Naime ja mislim da su nacisti normalni ljudi, kao i mi, koji zastupaju nama neprihvatljive stavove, za nas pogrešne i čak opasne. Ali u njihovoj ljudskoj suštini nema ničeg što ih razlikuje od nas komunista, klerikalaca i ostalih. Šta više, ja tvrdim da upravo ovo verbalno svođenje nacizma na mentalni poremećaj uveliko otežava borbu protiv ove ideologije, a čak preti da naš javni prostor pretvori u monstruozni Serbski institut.

 U Srbiji 14 odsto dece ne doruckuje, sest odsto ne rucava, 15 odsto ne vecerava, 70 odsto nema uzinu. Mleko nikad ili retko pije 38 odsto dece, a cetvrtina dece jednom nedeljno vidi meso. Ministarstvo rada i socijalne politike upozorilo je da oko 46 odsto dece u Srbiji nema obroke svaki dan.

Trecina predskolske dece u Srbiji pati od anemije. Alergijeske bolesti su na trecem mestu (posle

Nema ničeg istinitijeg od slike mučnine koja čoveka guši, i ništa čoveka ne guši više od prizora ljudske niskosti... Herman Broh 

Kada ste poslednji put čuli neku dobru vest!? 

Od ovog banalno-patetičnog pitanja ovde se danas beži više nego ikad. Srpsko društvo koje već dugo korača na opasnoj ivici između melanholije, depresije i totalnog beznađa jeste društvo sa totalno razorenim sistemom vrednosti. Učestali napadi i pretnje novinarima, ekstremistički skupovi, zabrane tribina, pravljenje spiskova nepodobnih, medijske harange koje se sprovode nad političkim protivnicima, nastojanja da se zatre svaka alternativa praćena neviđenom bahatošću i primitivizmom ljudi koji danas vladaju ovom zemljom uslovila je situaciju u kojoj lako zaključujemo da na mentalnom planu devedesete i dalje traju.

 

Danas mi je, da prostite, bio nekakav bljutav dan. Onda, baš kad se spremih da isključim komp, stiže ovo. Pa, kako da ne podijelim s vama, s nadom da će vas ponešto od dječje mudrosti razvedriti, baš kao i mene.

Želim vam dobru zabavu i pozivam vas da se zajednički prisjetimo još dječijih umotvorina!

 

Muslimanska Biblija se zove Kodak.

Papa živi u Vakuumu.

U Francuskoj su nekad usmrćenja kriminalaca izvodili sa želatinom.

Kod nas se muškarci mogu oženiti samo sa jednom ženom. To se