I dok je tako jednoga dana ležao u svojoj malenoj rupi i plakao nad svojom sudbinom, niotkuda se pojavila Dobra vila.

- Ne plači maleni Miško, - reče Dobra vila. Stigla sam tačno na vreme da ti pomognem. Stvoriću ti lepu haljinu i još lepše staklene cipelice i divnu kočiju od bundeve. Ići ćeš na bal i plesati sa zgodnim princem.

- Kakav bal? O čemu vi pričate?

- Ups, oprosti. Pogrešna bajka. A koji je tvoj problem? Zašto plačeš?

- Siromašan sam, jadan i bedan. Creva mi krče od gladi. Ne znam šta da radim!

- Prekini da cmizdriš u ovoj rupi, već kreni u svet da zaradiš za život. Svet je put mogućnosti da se obogatiš preko noći i postaneš najbogatiji Miško. Važno je samo da zaradiš prvi milion, posle sve ide glatko – reče Dobra vila i nestade.

Ljudi na internetu se ponašaju kao mravi u prirodi. Oni ne pamte mesto gde su bili, ali pamte put kako su tamo stigli. Ni surferi često ne pamte naziv Vašeg web sajta. Ali način kako je došao tamo uglavnom pamti.

U drugom serijalu Saveti i Trikovi  ETARGET ćemo Vam pokazati kako ljudima bar malo olakšati pretragu Vašeg web sajta.

Pravilo 3 - Nišlije mislite lokalno

Ukoliko je to primenljivo za Vaš proizvod odnosno uslugu, u tekstu promotivnog oglasa spomenite gde pružate usluge. Tako ćete privući pažnju upravo onih

»Veštice su ti skroz druga stvar«, odsečno će Baka Vedervaks.

»To je magija od zemlje, ne od neba i muškarci je nikada ne bi savladali.«

(Terry Pratchett)

Drage moje, ovo je za sve vas, koje ste ičemu vešte, nazvane – vešticama.

Meni su prvo govorili da sam baksuz. Zato što sam gledala nakrivljene glave i malo pritvorenih očiju. I nisam se pustila namamiti ili prevariti šakom bombona.

Onda sam napredovala.

Danas se u zapadnom svetu slavi Noc veshtica ili Halloween. Svi su vec ukrasili svoje kuce pauchinom, skeletima, veshticama, slepim mishevima i bundevama i chekaju da padne noc, kada ce malishani u kostimima zakucati na vrata, trazeci slatkishe. Iako u zastarshujucem scenariju, svi su razdragani i mali skakutavi stvorovi obucheni u kosture, duhove, betmene, Hari Potere, vile i veshtice u gupicama se migolje kroz guzvu na ulicama i preskakujuci stepenike hrle do svakog ulaza na kojme je postavljen znak u obliku jack-o'-lanterne, ochekujuci domacine , koji ce ih pochastiti. Oni malo stariji,

"…nek nas sjete ove slike, na tu djecu i te đake, što su mali, mali za vojnike, a veliki za junake…"
- dio pjesme iz filma o Bošku Buhi, dječaku heroju. Stih ide na kraju filma, posle trenutka kada Boško pada na ledinu pokošen metcima unutrašnjeg neprijatelja

Istraživanja kažu da će u Bosni i Hercegovini 2040 godine, ako mladi nastave da odlaze iz zemlje ovim

Berlin je oduvek bio nekako poseban ni nalik na ostali deo Nemacke gde vas je strah da sednete na zemlju da je ne isprljate a ljudi se ponasaju kao hebeni roboti koji rade, putuju, jedu ali ne pricaju medjusobno. Naravno nama se posebno dopadaju Krojcberg i Fridrihsajn jer u prvom zive turci i pankeri, a u drugom gotovo iskljucivo pankeri i taj deo Berlina je za nas novosadjane uvek bio kao druga kuca. Mi smo nekako uvek bili za tu finiju verziju panka tako da je prirodno da nam Fridrihshajn vise odgovara od anarhicnog Krojcberga.To potvrdjuje i cinjenica da samo u Fridrihshajnu danas zivi

I dok sam razmišljao čime započeti svoj BLOGOglagoljivi cyber-život, primetio sam da je upravo ovde nedavno reaktuelizovana tema turbo-folka, lošeg ukusa, (ne)kulture i ostalih "demona" devedesetih godina prošlog veka. Setio sam se, takođe, jednog starog teksta koji sam napisao (zajedno sa prijateljem koji je želeo da ostane anoniman), a koji je bavi kritikom kritike -- ili pre "kritike" -- turbo-folka. Budući da je ostao prilično neprimećen,

Foto: Mira Zdjelar

Nisam pisao neko vreme jer sam se ponovo selio. Ovo je priča o tome.

Sve počinje od mape. Odnosno, neke apstraktne forme krenu da se naziru po predznanju, jer retko se desi da o nekom relativno poznatom mestu ne znamo baš ništa. To predznanje je obično šturo, daje nekakve obrise, senke ideja. Ako bismo pustili mašti potpuno na volju, počeli bismo izmišljati grad koji ne postoji, nikada nije postojao, niti će postojati, osim u toj istoj mašti. Pošto je, međutim, preseljenje konkretna stvar, nameštaj, odeća, knjige, šerpe u kutijama umotane u papir, sa puno lepljive trake, mašta takođe traži lepljivu traku na koju će nalepiti bilo koju informaciju do koje može da dođe, i tako otvoriti prostor za nekakvu, makar i sasvim pogrešnu, konkretizaciju maglovitih predideja. Dakle, sledeći, i prvi pravi korak, jeste mapa.

Nedavno sam u romanu “Pad” Albera Kamija pročitao rečenicu: “Stil, kao puplin, isuviše često sakriva ekcem.“

Ova opaska se možda može odnositi na jedno visoko civilizovano društvo, sklono dekadenciji, kakvo je francusko ali uopšte nije primenljiva na naše prilike. Ovde, naime, skoro da niko nema stila. Ili, što je još gore, stil je u ovim krajevima «firmiran» ili je, pak, zamenjen «brendom». O onome što se podrazumeva pod ličnim stilom ne može biti govora. To se kod nas ne ceni i ljudi koji liče samo na sebe smatraju se, ako ne budalama, ono bar čudacima.

Covekova sposobnost da govori se redovno navodi kao ona kljucna osobina koja nas najdramaticnije razlikuje od drugih zivotinja u prirodi. Jer govor nije samo taj impresivni vokalni repertoar koji imamo, vec i sposobnost da verbalnu informaciju proseciramo u svesti, i obradimo je u kontekstu u kome nam je namenjena. Govor je sposobnost da svoja unutrasnja mentalna i emotivna stanja prenesemo drugima, da ih sa drugima delimo do odredjene granice.

Za sve naše poslanike - ovo je laptop, iliti notebook računar. Računar = kompjuter (computer). Mislim, ako ga nisu videli pre, da im olakšam poslaničke dane i informišem ih.

U Smederevu se ovih dana odrzava ni manje, ni vise nego - Sajam poezije! Svaka cast, poezije nikad dosta...

Medjutim, nagrada, da ne kazem grand prix, na Sajmu zove se ravno "Zmaj Ognjeni Vuk".

Izvinite, ali meni ovo zvuci kao ime trofeja u bacanju topuzine, nasecanju turskijeh glava, nabadanju na kolac, takmicenje u palacinkama - na sve izuzev na ime knjizevne nagrade i to jos za poeziju!!! 

Vuk Grgurevic, u narodu i turskim organima gonjena poznat i kao Zmaj Ognjeni Vuk, borio se u drugoj polovini XV veka protiv Turaka, razgonio ih na buljuke i sve

   Moj prvi post ovde trebalo je da ima daleko vedriju temu. Trebalo je da bude i pažljivije uređen.
Ali – ne da mi se … - žurba…?
Ako je trač – jeziv je ( koliko je verovatan…)
A, ako je istina……
  Evo priče - čuo sam je sinoć iz relativno pouzdanog izvora, i sve detalje koje znam prenosim ne upuštajući se u procenu istinitosti
….dakle, devojka, II - III razred srednje škole nestala je pre nekoliko dana u Beogradu vraćajući se iz škole.
  Nekoliko dana niko nije mogao da je nađe, nije bilo ni poruka eventualnih