Najiskrenije rečeno, sinoć su mi ulepšali dan, retroaktivno. I današnji, gratis. Ekipa "Ringišpila" je skupila više novca no što su očekivali, ali još uvek može da im se pomogne da skupe još, ne bi li animirani, crtani film koji prave o Nikoli Tesli i o snu koji je osvetlio svet, bio što bolji i lepši.

Iz onoga što sam videla, verujem da zaslužuju da im se pomogne, jer i njihov san i san Nikole Tesle su svake, makar i najmanje, simbolične, pomoći vredni.

     У Србији већ је недељама време чудесно за ово доба године. Царују сунце и високе температуре, а момци и девојке, жене и зрели мушкарци шетају се у мајицама кратких рукава и уским сукњама (само жене!). Ипак, чак и кад се понешто одбије на мој мрзовољан карактер, стиче се утисак да свуда влада тешка и мучна депресија једног осиротелог и смушеног друштва. Посла је све мање, пара такође, а и сам Београд као да више није онај запамћени вибрантни град.

Verovatno i vama ali meni se vrlo često dešava da mi nešto padne na um i počne da burgija i vrti, potirući sve ostalo ili ga bacajući u daleku pozadinu. Kakav već jesam, o'ma pristupam procesu razrešavanja, oštrim mač, Gordijev čvor je to, mora se po Aleksandrovom receptu.

Jutros mi je u glavi iznebuha zazvonila reč ISKAZ! Prosto sam mogao da je vidim, svetlela je jarkim fluorescentnim sjajem. Sada dok ovo pišem, hladne glave i veoma priseban, padaju mi na pamet: Iskazi svedoka na sudu, iskazivanje divljenja prema, iskazivanje poštovanja, pravilnik o metodologiji ISKAZivanja podkriterijuma u odgovarajući broj bodova...i svakakve druge banalije. Ništa od toga! Možda ćete pomisliti: Reč kao reč i pogrešićete!

-

 

Pukao sam dvadeset dolara

pokušavajući da izblefiram

nekog Poljaka sa najviše čipova na stolu.

 

Držao sam J i 7 u trefu

podigao za deset dolara i nadao se da ću

ugledati boju ili triling

ali je na flopu izašlo 4 - 9 - 10

[Помисли нешто потпуно другачије]

Хемијски трагови на небу који трују народ? Тајна друштва која управљају светом? Људи као експеримент ванземаљаца? Божја воља којој смо подвргнути? Имаш ли и ти тај осећај да не управљаш својим животом? Да постоји негде нешто што ти не да да живиш пуним плућима? Шта ако смо у праву? Шта ако ... решење постоји?

Прошле седмице преминуо је Драган из биоскопа. Тај је биоскоп, причало се, имао највеће платно у СФРЈ до изградње Сава центра. Биоскоп Звезда у Бору.

Драган Стојановић (1942–2013)

 

               Moj dragi gost ovog puta je stefan.hauzer:

                Danas sam čuo lošu vest. Nije da je to ovde neka novost, ali ova je drugačija.

Pitali su jednom čuvenog kineskog mudraca Konfučija: »Šta je najznačajnije za dobru državu?«
»Hrana, oružje i poverenje naroda«, glasio je odgovor.
»Kad bi država morala da se nečeg liši, šta bi bilo prvo?«
»Oružje.«
»A zatim?«
»Hrana.«
»Ali narod može početi da umire bez hrane!«
»Smrt je oduvek neizbežna sudbina ljudskih biča, ali narod koji nema više poverenje u svoje državnike , zaista je izgubljen.«

"Damari"
Antoni de Melo

Пре око двадесет година сам често био члан разних комисија за средњошколска такмичења из математике. Једном приликом сам, за регионално такмичење, био задужен за прваке, а ту је циљ саставити задатке који траже мало (или нимало) предзнања, али су ипак довољно изазовни и занимљиви. Инспирисани много лакшим питањем из неке старе збирке саставили смо један мали логички проблем, који преносим уз превод и обраду.

„Ravna gora“ počela sinoć... Serije ne pratim, a od filmova... tek... Uopšte uzev, slabo sam instaliran ispred televizora. No, htedoh da vidim kako je ovo urađeno. I, na kraju, odgledah prvu epizodu.

 

"Otkaz sam dala pošto je odlučeno da se menja format radija b92 u jedan muzički radio u kome ne bih imala više slobodu biranja pesama ni zvanja gostiju."

Luna Lu

 

Ostrvo Layte je juče poharao tajfun, kažu upućeni po snazi i moći razaranja da je nezabeležen do sada. Tragedija je užasnoa 10000 poginulih je do sada prebrojano, bojim se da će to da poraste u narednim satima.

Srbija, ovakva kakva je, zabavljena nekim svojim temama, preko ove tragedije prelazi sa degutatnim ignorantskim stavom, ne bih dalje da komenarišem, da ne lajem.

 Hajde da pomognemo, nekako.

 

-

     

        -Džejn, da li bi na našem putovanju po Evropi prvo želelela da vidimo Sikstinsku kapelu ili Luvr? Pitao sam je odmah po povratku sa Nijagarinih vodopada. Moje pitanje je imalo svoju dugu predistoriju. Džejn, mlada studenkinja umetnosti, maštala je da u nekom potkrovlju Monmartra slika i živi. Zaljubljena Džejn je želela da zajedno odemo u Veneciju. Sredovečna Džejn je želela sve to zajedno plus ulicu Sv. Onorea u Parizu sa svim svojim raskošnim izlozima. Otići u Italiju i Pariz bio je san većine studenata naše generacije. Odlazili su samo bogati. Godine su prilazile, a ja sam Džejn svake godine uveravao kako će se njen san ostvariti sledećeg leta. Videti Sikstinsku kapelu i Luvr za Džejn je bilo i pitanje profesionalnog dostojanstva, jer Džejn godinama uspešno vodi malu prodajnu galeriju na Brodveju.