- nerealno je upoređivati da li je nešto bolje ili lošije, jer drugi su ljudi i drugačije je vreme (g. M.Latinović)

6 десет година градим свој стил и негујем одређени тематски оквир у својим причама, но од скора све се чешће затичем у умишљању новог приступа саставима који ће ме намамити у метанастазички транс па да кренем стилски кохерентно, читалачки питко и занимљиво, а акценат ће бити на уверљивости, а не истини,

On je bio snažan i naočit muškarac. Levo oko mu je bilo plavo a desno je gledalo u prošlost. Imao je kovrdžavu bradu kao Hamurabi a glavu je brijao te se caklila kao pun mesec nad Ohridskim jezerom. Bio je obučen u vuneno odelo satkano od snova stada ovaca sa Durmitora. Vunene čarape su mu bile u dubokim čizmama. Pred njim je stajala njegova izabranica, njegova ljubav. Ljubeći je, svojim čeličnim jezikom polomio je ogledalca u njenim očima. Slomljeni staklići pali su na pod između njih i pretvorili se u proso. U isti mah doletelo je jato vrabaca sa Bosfora i počelo da zoblje proso.

         "Mi imamo ugovor,

        ugovor s kompanijom,

        ugovor s domovinom,

        ugovor sa savješću.

        I mi ćemo ga se držati

        do kraja.

        Živi ili mrtvi.

        Mi znamo da ćemo završiti

        u paklu,

        ali tamo mi ćemo biti

        najbolji." 

Pre možda godinu ili dve dana napisala sam blog Porcelan, taj blog je istinita priča sa kojom smo živele nas četiri.