Odavno želim da pišem o ovome,ali nikako ne pronalazim vreme, a ni reči. Danas je jedan bloger opet upotrebio reč autizam i podsetio me na to. Ovaj put su bili u pitanju "autistični upravni odbori". Poslala sa mu pp, sa molbom da to promeni i on je uz izvinjenje odmah to i uradio. Evo i ovde mu se zahvaljujem na tom gestu. Pre nekoliko dana je jedan drugi, inace meni veoma drag bloger nazvao moderaciju autističnom ( nadam se da će se i ovaj put praviti da nisu pročitali:) ). Nekoliko dana ranije neko drugi je pomenuo u svom komentaru.

Zajedničko svim tim

Današnji "Blic" objavio je intervju s dr Dušanom Stanojevićem, načelnikom porodilišta "Narodni front". Priča se vrti oko pokušaja da se rad u tom porodilištu reorganizuje, da se uvedu neke promene, da se stane na put korupciji. Mene ako pitate, ima tu i dobrih vesti i loših vesti. Dobra vest je činjenica da se nešto, nakon decenija učmalosti, pokušava uraditi, promeniti, popraviti. Očigledno postoji dobra volja. Međutim, o načinu na koji se to pokušava uraditi, već bismo mogli raspravljati. Nisam uopše ubeđena da će predložena mera za smanjenje korupcije biti

Autor: Mako Menković

Bila... bila Snezana. Pa je vestica tela da je ubije. Baaaum! Baaaum! Baaaum! Pa naiso u sumu. Pa naiso u kucice. Bije puno sudove. Pasina... Ja cu da vam usisavam, ja cu da vam cistim. Ali, mojim te, pusti me, mojim te da budem s vama. Ja cu da vam cistim. Ja cu da vam pejem sudove. Ja cu da vam pejem, da vam cistim i da usisavam. Moooojim te, pustite me da me... da me... da me... pusti me da budem s vama.
I... gotova mica pica.

I bila Cuvenkapa... pa ona isa kod bake... pa tako... pa je ona posetala baku, pa otisa kod mame, pa doso vuk,

Vest da nam dolazi kriminalisticka policija u redakciju sam cula od Olivere

 Ninoslav Ranđelović

"Ako neko hoce da ovo okaci kao sto bi trebalo, hvala !" 

...

hoće, Brate.

"Srećni ljudi imaju loše pamćenje i bogato sećanje"

 Cesto sam provodio vreme istrazujuci dvoriste i lepo uredjenu minijaturnu bastu sa ne bas preterano prijateljski nastrojenim ruzama. Uzivao sam naklonost dedinih lovackih pasa i bio jedan od retkih prezivrelih koji su smeli da udju u njihov boks. Igrao sam se treskajuci dedinim alatom u radionici, a nije bilo nezanimljivo ni u garazi gde je bila parkirana freza i prikljucne masine. Ogroman dedin bicikl je bio nesavladivo prevozno sredstvo za moju konstituciju ali je bio idealan kao pokretne merdevine za penjanje na garazu. Dok me je leti bastensko crevo pretvaralo u vatrogasca pocetnika koji je stalno vezbao kako da ugasi vatru u kuci, u kolima u pokretu, na biciklisti... Zimi mi je pec na drva bila najinteresantnijna igracka. Neverovatno kakvi sve predmeti mogu da izgore i da naprave toliko dima.

Berkeley & Napa Valley

U petak je vreme bilo oblacno i kad sam izasla napolje pocela je da pada kisa. Ni sto metara nisam presla kad su me zaustavili Amy i Mike. Ona je bila kustrave kose, okruglog vrska nosa, pegava, i gledala je kroz naocare kao da sam se pojavila u poslednjem trenutku. Mike je bio srednje visine, lepog osmeha, i izgledao je skoro podjednako srecan da sam naisla. Morala sam da stanem. Pricali su naizmenicno i o necemu sto mi je zvucalo kao ‘mir u svetu', ‘mladost za buducnost' ili tako nesto, bas po mojoj internacionalistickoj meri. U zgradi pored imali su svoj centar i kasnije tog dana odvijao se seminar negde u gradu. Unutra bi bilo suvo, i oni su bili toliko pristojni i simpaticni, da sam vec posle dva minuta stajanja na kisi i price rekla: "Gde je taj Centar?"

I Velimir, i Miladin, i Srboljub, i Kosovo, i Rusija, i EU, i Kina!
Ili ništa – na manje ne pristajemo!!!

Sposobnost ili nesposobnost društva da jasno artikuliše i odbrani vlastiti vrednosni sistem direktno je srazmerna meri dopuštenosti različitih oblika ekstremističkih ponašanja u istom. Nedavni događaji, prvo u Skupštini Srbije potom i na ulicama Novog Sada, pokazuju da srpsko društvo i njegova tzv. politička elita, nažalost još nemaju potrebnu meru hrabrosti i odlučnosti u odbrani civilizacijskih tekovina koje se u zrelim, odgovornim društvima, naprosto podrazumevaju. Slabo društvo, logično, ohrabrenje je različitim oblicima ekstremizama na (nesmetano) delovanje. Slabo i neodlučno društvo permanentno odašilje poruku o isplativosti zločina ─ samim tim i da će isti ostati nesankcionisan.

U svom novom tekstu pod nazivom "Pajtić i vojvođanska pravoslavna crkva" svima dobro poznati politički analitičar Slobodan Antonić još jednom je otvoreno izrazio sumnje u predlog novog Statuta Vojvodine, ovaj put svojevrsnim "raskrinkavanjem" Pajtićevih subverzivnih namera u kojima on navodno želi da pored novog entičkog, stvori i novi verski entitet, "vojvođansku pravoslavnu crkvu".

U čemu se po Antonićevim tvrdnjama oslikavaju Pajtićeve "raskoličke" namere. Jedan od glavnih argumenata g. Antonića je gostovanje. g. Pajtića 12-tog februara u "Poligrafu", odnosno primedba g. Pajtića da nedavno saopštenje Sinoda SPC nije ujedno i stav celokupne SPC.

Da podsetimo, g. Pajtić je izrazio negodovanje zbog pritiska koje je napravila SPC na državne strukture zbog predloženog statuta, a stav da saopštenje Sinoda SPC ne odražava i stav celokupnog Svetog arhijerejskog sabora obrazložio je informacijama koje zahvajujući svojim rodbinskim i prijateljskim vezama kao sin pravoslavnog sveštenika ima među vojvođanskim arhijerejima.

     Да је у Другом светском рату Немачки рајх однео победу, данас би се престони град Србије можда звао Prinz-Eugenstadt, како су неки предлагали, имајући на уму највећег војсковођу једног доба - принца Евгенија Савојског. Ратујући с краја XVII и почетком XVIII века за рачун хабсбуршке монархије, овај тада један од најмоћнијих људи Европе у лето 1717. године обрео се са својом војском под зидинама турског Београда, а у вече 15. августа, пред одсудни напад, наредио да се војницима подели обилно следовање вина и ракије, због којих храброст постаје већа а страх мањи, док победа изгледа извеснија. Били припити или не, Евгенијеви војници већ су сутрадан до поднева однели победу, а турска посада и њој у помоћ пристигла велика војска наредних недеља повлачили су се према Нишу. Све до 1739. Београд је био под влашћу Карла VI, најмоћнијег владара разних земаља и крајева, али такође и Србије, коју су тада службено називали и краљевством (Königreich Serb/w/ien).

London
Stan sa dnevnom sobom, balkonom, spavaćom sobom i kupatilom

Srbija

Da  kupite 111. Punta i da ih poklonite u razne humanitarne svrhe

Buenos Aires
Dupleks od 353 kvadratna metra u otmjenoj četvrti Rekoleta, sa četiri spavaće sobe i četiri kupatila

Srbija

Da nagradite sedam i po pobednika “Survajver” bez skandala

Njujork
Šezdesetak kvadrata na Menhetnu, blizu

Sukob ribolovaca i kormorana sve češće nalazi svoj put do medija, koji o tome listom izveštavaju iz ugla samo jedne strane, ribolovačke, smatrajući, valjda, opravdanjem što ptice ne govore, pa se, otuda, i ne pitaju. U nastavku prenosim poslednji u nizu takvih tekstova (eh, da je poslednji...), izašao u Zovu br. 638 od 02.01.2009:

Više puta sam na raznim blogovima pominjao pripadnike OMA, pa bih ovim putem želeo da malo pojasnim ko su oni. Imaju nekoliko glavnih karakteristika:

1. Konstantno zloupotrebljavaju ubistvo pokojnog premijera, što mi najviše smeta. Iskreno, to je jedino što me baš nervira kod njih. Dok je bio živ kritikovali su ga što se, kako je vreme prolazilo, sve više  okretao ka nacionalnom, što se posvetio izgradnji Hrama Svetog Save, što je od Srbije pravio državu. Kada je ubijen pokušali su, i još uvek pokušavaju, da pokažu kako su oni nastavljači njegovog puta, kako se njih

  domaćin bloga je mrSrđan Cvetković istrazivac saradnik ISI

Gost i autor bloga je najmlađe pero srpske istoriografije i moj asistent Nemanja Dević

-Трагична смрт јунака „Српске трилогије"-

na frontu