Ferihegyi nemzetközi repülőtér, ili ukratko Ferihegy, aerodrom je u Budimpešti. Početkom devedesetih, kao posledica nepravednih i ničim izazvanih sankcija (neopravdanih, nezasluženih, nehumanih, do sada nevidjenih...) bio je polazno i dolazno mesto kojim je Srbija izlazila u svet. Svojom (ne)srećom, iz Budimpešte sam leteo da bih se brzo vratio, za razliku od desetina hiljada onih koji su otišli da se sklone, neki na kratko a neki "na nikad više". Uglavnom su svi isto ostali. Bio sam redak od te sorte. Obično su kombiji i autobusi bili puni onih koji su putovali duže i na duže, ili majki, tašti, svekrva i muških polovina koji su odlazili na tri meseca, da vide unučiće i pomognu svojima u dalekom svetu.

 

Koliko nas je samo putovalo tada jedinim koliko - toliko prihvatljivim putem u svet. Desetine kombija i autobusa svake noći jezdilo je ka i sa Feriheđa. Veliki deo renoviranja i proširenja aerodroma je naš doprinos. A izrastao je u drugi po veličini u novim zemljama EU!

 

U svakoj državi, pa i ovoj našoj, sve se vrti oko ekonomije i para. Follow the money, rekli bi anglosaksonci. Pare su potreban, naravno ne i dovoljan, uslov za ogromnu većinu stvari. Kad je već tako, koliko u stvari znamo o novcu i osnovnim ekonomskim pravilima? Još važnije, koliko nam znaju lideri? Na primer, kad hoće da prodaju/privatizuju državno preduzeće. Čin prvi, u kancelariji sreskog načelnika ...

 

Na kraju ove godine, koja je - uz ostalo - bila i sedamdeseta godišnjica (za Čehe, Slovake ali i sve druge) važne 1938., dajem prostor gostu-autoru Miroslavu Krleži. On je ljubazno donirao svoj esej o samoodređenju, napisan 1943. godine. Aktualan, sasvim. Dakle, evo što piše gospodin Krleža (tek neznatno skraćen):

 

Samoodređenje

O „Samoodređenju naroda

 

Moj tadasnji mentor  ostavio me samog u ucioni uz rijeci: "hej odoh ja popiti kafu a ti uzivaj".  Bila je tek druga nedelja moje prakse kao ucitelja u srednjoj skoli;  s jedne strane   imao  sam  tremu, al   ukazano  povjerenje    ipak je nadvladalo  svaki drugi osjecaj.  Tek sto sam poceo pricati s ucenicima koji su se vidno opustili posto je moj mentor I njihov ucitelj napustio ucionu. Skripa vrata donjela je opet, doduse na kratko,  tisinuu razred.  Okrenuo sam se misleci kako se moj mentor vratio zaboravivsi nesto no umjesto mentora u razred je usla ucenica hodajuci

 

 

Poluostrvo Jukatan se nalazi u južnom delu Meksika, i izbačeno je na sever ka Meksičkom zalivu. Severna i zapadna obala poluostrva su okrenute ka zalivu, dok je istočna obala deo Karipskog mora. Federalna Republika Meksiko se sastoji od 31 savezne države, od kojih se na poluostrvu nalaze 3 - Jukatan (označena zelenom bojom na slici), Campeche, na zapadnoj strani, i Quintana Roo, na istočnoj.

 

Đavo je od pamtiveka bio crn. Onda je jedno vreme bio crven. Ponovo je promenio boju - đavo je sada žut.. U toj boji ga, čini se, vidi mitropolit Amfilohije.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u izjavi za "Novosti" kaže da je preporučio vladici zahumsko-hercegovačkom Grigoriju da ne učestvuje u emisiji "Poligraf" televizije B 92.
- Nije reč o naredbi nego o preporuci, jer se vladikama ne naređuje nego preporučuje - kaže mitropolit.
- Savetovao

Amfilohije ne voli “žute”,a to se ima smatrati ključnim argumentum da se  “Crkva se ne meša u politički život, državne poslove i stranačku borbu”

Srbija je demokratska država u kojoj je Crkva odvojena od države a ispovedanje vere slobodno, gde se država ne meša u crkvene poslove , niti, kao što je bilo u komunističkom vremenu, ima rezervisan odnos prema vernicima.

To podrazumeva da se i Crkva bavi svojim poslovima i da se ne meša u politički život, ne agituje za neke stranke, javno ne manifestuje podršku pojedinim političarima, da se ne

[pisano 1998, priređeno deset godina kasnije]

Ima putopisa koji se čitaju, ima, opet, onih koji se tokom čitanja prožive a najređi su oni koji se - dožive. Za mene je Drifting down the Danube avantura počela avgusta 1998 ludom vožnjom kroz kapije Golubačke trđave nastavljenom kroz tunele Đerdapske magistrale. Sunce se poigravalo sa mojim strpljenjem čas se pojavljujući između brda, čas se skrivajući iza njih.

Hitao sam ka Donjem Milanovcu da se pridružim velškoj porodici Hilton, te sa njima i 43. Tour International Danubien regatom izveslam Kazane. TID je najduža kajak-kanu regata na svetu i svake godine se vesla niz Dunav na relaciji od Nemačke (Ingolštat) do Bugarske (Silistra) - ukupno 2080 km.

Na srpskom internet pretraživaču www.pogodak.rs analizirane su pretrage korisnika i napravljen je detaljan pregled najviše traženih reči u 2008. 
Na samom sajtu dnevnog lista "24sata" data su i neka obrazloženja tipa "da su se, u odnosu na prethodne godine, Srbi više okrenuli zabavi nego poslu" - (ako su oglasi i pretraga poslova sinonimi za posao) – mada ja nešto pre mislim da je čist, nepatvoren sex samo (privremeno) ustupio mesto zviždukanju i da je tu oduvek mrtva trka tipa Seltik vs Rendžers.
 

Da li vam je ikada bilo frka da slucajno fljusnete neku istinu povuceni velikom citanoscu i trenutnim licnim raspolozenjem i napisete "Blog posle koga nema vise nazad"? Ili blog posle koga vise nista nece biti isto?

Ili blog posle koga vas vise nece oprati ni Dunav ni Sava?

Ili posle koga ce neko reci - Jel procita ti ono sto Spira sinoc napisa? Ja sam bio u soku. Nikada to ne bi reko za njega ...

 

Jel vam palo na pamet? A?

       Mi se ne poznajemo,mi saznavaoci, sami sebe ne poznajemo: ima to svog dobrog razloga. Nikad mi sebe nismo tražili - pa kako bi se i moglo dogoditi da jednog dana sebe nađemo? S pravom je rečeno: "Gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše."* Naše blago je tamo gde su košnice našeg saznanja. Stalno smo na putu ka njima; kao rođenim krilatim životinjama i skupljačima duhovnog meda stalo nam je zapravo samo do toga da - nešto "donesemo kući". Inače, što se tiče života, takozvanih "doživljaja" - ko se od nas sa dovoljno ozbiljnosti

 

Queeria kalendar za 2009.godinu nosi naziv Snovi:::Dreams i predstavlja svojevrsni aktivističko-umetnički manifest koji sve ljude dobre volje poziva na izgradnju trajnog mira u regionu.

Kalendar je sniman na relaciji Beograd - Sarajevo -Zagreb, a kako modeli pojavljuju se javne ličnosti i aktivisti/aktivistkinje iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske:

Januar - Marko Nastić, DJ (lokacija: Centar UNITIC, Sarajevo)

Februar - Maja Stojanović (lokacija:Trg republike, Beograd)

Mart - Milica Tomić (lokacija: Trg žrtava fašizma, Zagreb)

April - Gordan Bosanac (lokacija: Studentski grad, Beograd)

Maj - Adriana Zaharijević & Dunja Stevanović (lokacija:Plato kod Filzofskog fakulteta, Beograd)

Jun - Maja Uzelac (lokacija:Kolarčeva ulica, Beograd)

Jul - Lena Bogdanović (lokacija:Trg Maršala Tita, Zagreb)

Avgust - Jovana Dimitrijević (lokacija: Trg Nikole Pašića, Beograd)

Septembar - Ida Prester (lokacija:Park Zrinjevac, Zagreb)

Oktobar - Udruženje Q Sarajevo/ Alma Selimović, Emina Trumić, Boba Dekić, Svetlana Đurković (lokacija:Trg Hrvatskih velikana, Zagreb)

Novembar - Fondacija Cure / Danijela Dugandžić, Taida Horozović (lokacija:Trg Fra Grga Martića, Sarajevo)

Decembar - Aleksandar Mačašev (lokacija:Kej ispod Brankovog mosta, Beograd)

Pise: AlexDunja

 

Duni.

 

Od danas na sajtu imamo prinovu:

putovanja 

Pozivamo sve blogere da pišu putopise, blogove sa svojih putovanja, sećanja na destinacije koje su posetili, putopise sa zimovanja i letovanja, tekstove o zemljama i gradovima u kojima žive.  

Ovi tekstovi će pored prikazivanja na stranicama bloga biti postavljeni na sajt putovanja, a komentatorima koji napišu najbolje putopise biće otvorena autorska opcija.

 

Dobri ljudi iz agecije LUNA/TBWA koji nam dodeliše prizanje snimaju petominutni film o istorijatu i ciljevima cele akcije koji će se emitovati na svečanoj dodeli priznanja u ponedeljak, a za film su hteli da uslikaju i neko porodilište. Odlučismo se za najbliži komšiluk - Pančevo. Pribavismo neophodnu saglasnost iz ministarstva zdravlja, pa se Spartanka_Afrodita i ja potrpasmo s njima u kola i ogrebasmo za vožnju!

Porodilište u Pančevu je renovirano i ono što