Valjda jos ni svi gosti sa Olimpijade nisu otisli ca, kada su kineska policija i Biro za religijske poslove okrenuli na staro i brze-bolje uhapsili monsinjora Juliusa Jia Zhiguoa, katolickog biskupa Zhendinga, a u njegovu rezidenciju uveli pripadnike drzavne katolicke Crkve tj Kineske patriotske asocijacija katolicka.

Monsinjor Zhiguoa je u zatvor odveden iz bolnickog kreveta u trenutku kada se sa saradnicima spremao u okviru svoje dijecese koja broji priblizno 110.000 vernika distribuira poslanicu pape Benedikta XVI u kojem Sveti Otac poziva na vecu toleranciju spram kineskih katolika

Uspešno čuvam decu, tuđu i svoju. Sve radnje radim. Zabavljam ih, uspevam da ih nagovorim na nemoguće - da se okupaju, da spavaju, da jedu, da uče. Čuvam i pse. S njima je još lakše nego s decom. Zašto onda ne bih umeo da pričuvam mačku? Mačka je najmanje zahtevna.

Elem, otišli prijatelji s decom na more, a meni palo u zadatak da pričuvam mače, privremeno, na nekoliko dana dok redovna mačkočuvarka ne stigne. Šta tu može da pođe po zlu? A meni prijateljica kaže pre polaska: Važno je da preživi. Pazi sad nje, dramoserke. Mačke je evolucija dizajnirala da prežive sve i stvašta. Treba im samo ponekad dati hrane I vode, a i bez toga bi opstale.

Inače nismo se loše slagali mače i ja. Ja ga ignorišem a ono mi se muva oko nogu. Jedino je malo komplikovanije kad sednem pred TV. Mačetu je do druženja pa se uzvere na mene i grebucka me kandžicama. Tu ga ja malo šutnem, a ono se odmah vrati da se pentra po meni. Tako trista puta. Sve dok nisam posustao. Legnem i taman zaspim a ono se nekako ušunja u sobu i gricka mi prste na nogama. Šutnem ga. Ali to ga, izgleda, loži pa mi još živahnije nasrće na stopala. Nemam kud. Izbacujem krlju iz sobe i zaključavam vrata. Spavam. Ne sanjam mačke. Ne impresioniraju me baš.

 

ONE LOVE!

ONE HEART!

LET'S GET TOGETHER

AND FEEL ALRIGHT!

Mnoge partije desnog centra danas se nazivaju demohrišćanskim ili nose ovaj pridev u svom nazivu. Demohrišćanske stranke se u političkom spektru najčešće vezuju uz centar, ili pripadaju strankama desnog centra, kao što je to u slučaju Zapadne Evrope. Dobro je poznato da većina  hrišćansko-demokratskih partija pripadaju tzv. narodnjačkim strankama. Ipak, postavlja se pitanje, u kojoj meri su sve hrišćansko-demokratske partije zaista hrišćanske, odnosno, na koji način i koliko u svojim programima ove stranke promovišu ideje koje proističu iz hrišćanskog učenja? Da podsetim, osnovne ideje hrišćasko – socijalne misli i politike i ono što ovu ideju razikuje od drugih sistema jeste, hrišćanski pogled na čovekovo biće i njegovu ličnost koji počiva na svetopisamskoj paradigmi obraza Božijeg i neotuđivom dostojanstvu uključujući i ono nerođenog deteta. Zatim, tu su pitanja jednakosti, solidarnosti, supsidijarnosti, personalizma nasuprot individualizma, pitanja etike i bioetike. O tome sa već ranije pisao.

Šta da vam pričam kad sve znate...

Fažana

Peroj - pogled iz dvorišta

Peroj

Iako su svi to znali, meni niko nikad nije rekao da će mama umreti. Nikada mi niko nije objasnio ni šta je to smrt. Dok se kuća punila ljudima koji su histerično urlali, ja sam samo gledala u tatu, koga sam tada prvi put u životu videla da plače. Mene i sestru su ti plačem obeznanjeni ljudi izmoždili zagrljajima koji su ih nagonili na još jače urlike, ali niko nije imao ni reč da

Ključno pitanje pred treće kolo Fantasy Premijer lige je kako se računaju odloženi mečevi.

Sistem je jednostavan: jedini kriterijum je vreme. Ukoliko se neka utakmica odloži, učinak igrača premešta se u onu nedelju u kojoj je realno odigrana.

Mančester Junajted i Fulam trebalo je da igraju ovog vikenda, ali prvak Evrope u petak igra sa Zenitom meč za Superkup Evrope, a kako sledeći vikend pripada reprezentacijama, vremena za naknadno odigravanje nema. Zato će utakmica biti odigrana kasnije tokom sezone (a sa Junajtedovim rasporedom - igraju za sedam trofeja ove

 

Poslednjih nekoliko dana izvesne novine su pune naslova u kojima se Ratko Mladić poziva da izvrši samoubistvo. Uporedo sa pozivima zvaničnika da se preda i da se time Srbija oslobodi daljih uslovljavanja vezanih za evropske integracije odjekuju i oni suprotni glasovi koji ga zaklinju da se nipošto ne predaje. To, da ima dosta ljudi koji smatraju da je bolje biti na slobodi, pa makar se i kriti, nego u zatvoru - to mi, nekako, deluje normalno. Ko bi još reklamirao odlazak u zatvor. Koliko se sećam to je radio samo Vojislav Šešelj.

Ne ulazim, medjutim, ovde ni u kakve

Rano nedeljno jutro na platou ispred Hrama Svetog Save. Kamera iz (policijskog) helihoptera prelece preko suncem okupanih kupola svetosavskog hrama i obuhvata beskrajnu masu ljudi koja se tu skupila. Nacionalne zastave se vijore na jutarnjem povetarcu. Sa svakog transparenta isijava nada! 

Ispred naroda postrojeni u dva spalira, bataljon Garde Vojske Srbije u paradnim uniformama. Bajoneti na puskama koje nisu prodate Gruziji blistaju kao devojacki osmesi na reviji muskog donjeg vesa. Postrojen je i pocasni spalir policije, takodje u paradnim uniformama.Na kraju spalira nalazi se improvizovana

 Da li smo toliko oguglali na naznake i jasne pojave nepravilnosti, kako u svakodnevnom životu, tako i u poslovanju npr javnih preduzeća? Svega smo se naslušali, od sukoba interesa, zloupotrebe položaja, burazerskih i kumovskih privatizacija, stranačkih nadmetanja do krvi i prepucavanja, a sve „za našu dobrobit“. Usled količine svega, čini se da od miša ne vidimo slona -  da se gotovo ni jedna od tih afera ne završava konkretnim izveštajem, već ukazivanje na problem otpočinje (što je jedino dobro) u medijima, ali se na žalost i završava u medijima i nigde dalje od toga.U

- namera je bila da naslov ovog teksta bude "Biće zla" (ili "O biću zla"), ali sam se setila da reč "biće" ima sasvim drugo značenje upotrebom dugouzlazni ili kratkosilazni akcenta na prvom slogu, nijedan ne umem da označim, a slutila sam da bi većina, greškom, čitala sa potonjim akcentom čime bih prevarila i dovela u zabludu sve koji bi, nakon toga i - pročitali tekst i osetili se "bezveze" kad vide da je to samo jedan "ad blogem" De Rerum Mali, a ne i ništa o zlu koje če "biti" -

Postoji li, prosto, volja za zlo(m) u ljudima?

 

Ne samo zbog borbe protiv nasilja nad ženama, (nasilja kao posledica zla), ne samo zbog traženja odgovora na pitanje "kako smanjiti nasilje u poratnim i post-konfliktnim društvima", a nikako samo zbog toga što je izgradnja društva BEZ (ili sa minimumom dobro kontrolisanog) nasilja deo EU integracija, već zato što me istinski zanimalo šta su ljudi pisali i mislili o zlu, kako su ga sagledavali filozofi, pisci, umetnici ili ljudi uopšte, kakva je veza između zla i nasilja, kakvo i koje zlo (i da li se uopšte razlikuje) proizvodi različite vrste nasilja (verbalno, psihičko, fizičko, porodično, sportsko, ulično, omladinsko, institucionalizovano, zatvorsko, policijsko.....nasilja je na žalost, čitav spektar), zbog tog zanimanja je nastao ovaj post.

 

Odakle ljudima volja za zlo(m)?

Harms je kriv za sve.

Tako ja to vidim. Greške nema.

Ne kažem da je sve sam smislio. Vreme mu jeste išlo na ruku.

Društveno – istorijski trenutak, itajrad.

I drugi su se setili, kasnije, al' nezavisno,

ne znajući za njega, to jest.

Znam da mu nije bilo lako ali, zar je morao

da isproba zabavu do kraja????

(Što je najzanimljivije, imam utisak da ga ishod nije

zanimao. Naša stvar. Prosto.)

Vidite ovo:

SVAÐA
Drama u jednom činu

Jedna od važnih i omiljenih disciplina vlasti u Srbiji je pokazivanje ažurnosti. To nije ažurnost u smilu da se nešto radi brzo & na vreme (to bi bio viši nivo), već namera da građanstvu pokažu da uopšte nešto rade. Kao glavni stub tako shvaćene ažurnosti uzimaju se „propisi“, a omiljeni zaklon su famozna PROCEDURA i VLADAVINA PRAVA. Za razliku od ovog drugog koje gotovo nijedan predstavnik vlasti ne zna da vam objasni, procedure se svi drže „k’o pijan plota“.

Od igrokaza zvanog PROCEDURA, našim predstavnicima vlasti je omiljen onaj deo koji se odnosi na „pribavljanje mišljenja“, „traženje izveštaja“, „dostavljanje podataka“. Da budemo iskreni, ni pravosuđe  nije imuno na ovo glupiranje. Setite se kako je naš tužilac „tražio od B92 snimak prebijanja novinara“, iako se taj snimak svakih sat vremena vrteo na svim televizijama. Ali, to je procedura.

 

ili je i ovo kao cigarete. kad se izvadi jedna iz pune kutije, vishe je nishta ne vrati nazad. 

ili kao armadiljo.

kazhe jedan armadiljo drugom "ako predjesh ovaj put, tvoj zhivot vishe nikada nece biti isti "

 

Ovim pismom koje sam poslao bratancu pre dva-tri dana završavam seriju za početnike. S obzirom da su to samo malo editovana pisma ljudima sa kojima se pišem i pričam, pa po prirodi stvari neke stvari o Turskoj već znaju, stvar nije zamišljena kao detaljni "brifing" o turskoj stvarnosti ali, nadam se, pruža neke osnove, a možda i neko seme preispitivanja.