G-dja Feliks: Idi radi domaći zadatak!

Alan Feliks: Kosmos se širi. Raspašće se ceo, i svi ćemo umreti. Nema svrhe.

G-dja Feliks: Mi živimo u Bruklinu. Bruklin se ne širi! Idi radi domaći zadatak!

Woody Alen (Annie Hall).

Pre nedelju dana, 13. aprila 2008. godine, umro je Džon Arčibald Viler, jedan od velikana fizike XX veka, u 96. godini života. Od početka

(Naslov je naravno moja predizborna platforma!)

U mojoj varosi nije se za predstojece lokalne izbore kandidovao samo onaj ko nije taj dan prosao pored opstine. Imacemo jedno 1548 lista sa predizbornim kombinacijama koje izgledaju kao izvlacenje parova za Svetsko prvenstvo u fudbalu ili scena komplikovanog grupnog seksa. Kako vam drago! (vec slutite DSS je 1244. na listi)

Pancevacka politicka scena izgleda kao paralelni univerzum u kojem je stvarnost apsolutno suprotna od one koju poznajemo. Narodnjacka koalicija (za fasisticki preporod) nastupa u dve kolone jer lokalni NS

Лесковац, 18.04.2008.

... не знам само шта ће им овај у средини...

баш им (нам) некако квари угођај...

Kosovo – Srbija posle proglašenja nezavisnosti
Priredila Staša Zajović na osnovu razgovora i javnih istupanja
 aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije (srpski, English)

   Nezavisnost Kosova je stvarnost  još od 1999. godine
Nakon vojne intervencije NATO-a, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, juna 1999. Kosovo je realno nezavisno u odnosu na Srbiju koja se obavezala na povlačenje svojih vojnih i policijskih snaga. Pregovori o rešenju statusa Kosova između albanske i srpske delegacije odvijali su se od februara 2006.

http://www.metronews.ca:80/toronto/Live/article/40648

If you yourself are a Serb expatriot (of which I suspect thousands surf B92 weekly) or you are a foreigner married to a Serb, I've started a new Facebook group for us to gather. It's free, but you must be a Facebook member (which is also free.) I've learned though this blog and my own separate blog that I'm not the only non-Serb out there who is in that crazy world of being married to a Serb. So, I figured, let's make company for each other!

Specific Instructions:

#1. If you are not on http://www.facebook.com already, create a free account for yourself.  You can create a

Kako je Vojislav Koštunica zeznuo Srbiju, pa svoju stranku, pa sebe

Vojislav Koštunica je 2000 došao na vlast, a da ni sam nije znao kako. Kombinacija demokrate i nacionaliste je bila trik koji je radio protiv Miloševića, to je bio Koštunicin unique selling point na izborima koji su se održavali svega godinu i po dana nakon NATO agresije. Mada je bilo ljudi koji su smatrali da će Miloševića pobediti i Nikola Šećeroski, ako iza njega stanu sve stranke, rasprostranjeno mišljenje tog leta 2000. bilo je da je Koštunica dobar kandidat, jer će Milošević teško od njega da napravi izdajnika. Bilo kako bilo, behu izbori, Koštunica pobedi, Milošević pokrade glasove, narod obori Miloševića i kao nusprodukt petog oktobra Koštunica postade predsednik SRJ.

Predsednik Komisije za dodelu nagrade za novinarstvo Gordana Suša, saopštila je da je ovogodišnje priznanje iz te oblasti dobila Danica Vučenić, autorka emisije "Kažiprst" Radija B92.

Svakodnevno sam dolazio nekim poslom u B92 pre nekih dve godine. Zurio sam ujutru  da “uhvatim” Dragana i Goricu da bi uz kafu “prodiskutovali” najnovije epizode hrvatske sapunice “Ljubav u zaledju” . I dok se nas troje ceparimo  i ponavljamo najbizarnije Frenkijeve replike i drugih junaka iz sapunice, Danica  zatrpana papirima sedi u cosku bifea i gleda nas u cudu. Uvek

“Svi smo mi imali pomalo Miloševića u sebi. Da mi nismo bili takvi, ne bi bilo ni Miloševića. On je posledica društva. Kao Hitler u Nemačkoj , posledica slabog društva. A društvo smo mi: i opozicija, i Crkva, i intelektualci“...

Citirana misao Zorana Đinđića, kao ideja vodilja one Srbije koja ─ uprkos kako unutrašnjim nepovoljnim okolnostima tako i katastrofalnim greškama međunarodne zajednice ─ još uvek ima hrabrosti i snage da stane pred ogledalo i uzroke slabosti i vlastitih poraza potraži i pronađe u sebi. Opet, parafrazirajući Đinđića, dolazimo do jednostavnog zaključka da ni Srbija današnjice ne može da se promeni ukoliko mi ostanemo isti.

Istina je, dakle, prilično surova i jasna – i ogledalo pred koje treba da stanemo prilično deprimirajuće. Obaznađeno, poraženo i ne bez vlastitih zasluga poniženo društvo u kom živimo personifikuje upravo Drekavac na njenom čelu. Efemeran, licemeran, opasan i trom,..., on je izraz društva koje nema ni hrabrosti ni volje da počne da se menja. Društva koje će, opet zarad nesnalaženja u realnosti i vlastitih slabosti radije pristati na samouništenje nego na suočenje.

Priča o Ianu Andersonu je priča o jednoj o najstarijih aktivnih rok grupa. Ili, drugačije rečeno, priča o Džetro Talu (Jethro Tull) je priča o Ianu Andersonu, frontmenu (kako se to danas moderno kaže), pevaču, autoru skoro svih pesama grupe i jednom od najdugotrajnijih magova roka. 

Da pokušam da je ukratko ispričam, iz ugla nekoga kome je Džetro Tal bio jedna od muzičkih grupa koja je obeležila odrastanje i mladost, nekoga ko je njihovu muziku razumeo instiktom, ne može da objasni najbolje zašto i neće se ljutiti ako imate sasvim oprečno mišljenje.

Na ovaj blog me je inspirisalo jedno skorije otkriće o svetlećim noćnim obacima, i jedna pesma Cid Cormana, koja mi se danima vrzma po glavi:

The appearance of
snow. It is as if
everything I

had thought possible
suddenly occurred
and nothing happened.

Pri odgovarajućim

This is personal.

Moj glas je bio sve što oduvek posedujem. A nikada nisam znao da pevam. Horski sluh je najbolje što sam postigao. Besprekorno znam kada neko falšira, ali ne i da otpevam. Moja sestra peva drugi sopran, ali meni nije dato. Ja pevušim. Ceo svoj život imam aferu sa svojim glasom. Nikada vezu.

Opet, perfektno zviždim. Nikada ne pogrešim ni za ton. Ni za pola. Moja sestra je rekla da je to čudno. To znači da znam, ali da neću. Da čujem i mogu, ali nešto izda. Da se ne prepustim. Pustiti. Čudan glagol. Kako da imam, a da pustim u isto vreme?

састав на тему . . .  пролазности љуцке

зорка, имаће 72 ујуну, некад баш лепа рођакиња  штојој се отац перица самоубијо окрушку караманку свешањем удругој башчи, а удала се  за ,сада је покојни од енфизема плућа, војно лице

Jesam li vam već pisala koliko volim i obožavam čokoladu? Bez svega mogu, spremna sam da istrpim sve dijete, mogu da izjedem i onaj gorko-kiseli grejp bez dodataka,

Pre nego izadjem, svako jutro pogledam kroz prozor, jer sa njega vidim celu ulicu na padini, da li je krenuo autobus, kako bih kroz ne probudjeni mozak provukla info, koliko mi treba da se sjurim do stanice.

Tu sad postoji faktor raspolozenja mog malog sina, koga prvo vodim u shkolu i zauzetosti lifta, koji sada svi stanari besomuchno dozivaju u istoj histeriji stizanja na vreme.

Pre ovog momenta, predhodi jutarnji ritual, koji je to davno prestao da bude i vishe je refleksno obavljanje radnji po zvukovima: pip, pip, pip,...visoko frekventni poziv digitalnog , mrskog