Autor: Rodoljub Šabić

            Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sproveo je postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u opštini Obrenovac. Povod za pokretanje postupka je objavljivanje, na opštinskom veb sajtu, preko pet hiljada rešenja u okviru  „Spiska pravosnažnih rešenja o dodeli državne pomoći“, u okviru kog je pored ostalih podataka učinjen dostupnim, bez osnova i jasne svrhe, i niz podataka o ličnosti korisnika pomoći - ime, prezime, kućna adresa, datum rođenja, JMBG!  

ARHIPELAG je objavio knjigu Đorđa Bobiča ARHITEKTURA U IZNUDI ...

O knjizi piše urednik edicije Gojko Božović ...

 Druge umetnosti javnost može da u većoj ili manjoj meri ignoriše, ili pak da predano živi sa njima. Javnost, međutim, ne može da previdi arhitekturu. U tome je i njen značaj i njena kob, kako u kojoj prilici, kako u kojim vremenima. Od te pretpostavke

U principu postoje dve vrste patnji.

Imao sam drugara  Aleksandra koga smo svi zvali Sale, odavno je mlad umro, koji je znao SVE! Bio je mlađi brat mog druga Žuleta ali se neprekidno vrzmao oko nas pa smo se vremenom navikli na njegovo prisustvo. Igramo mi pokericu, sedimo u parku, kupamo se na Dunavu, pijemo u Kulturnom Centru, razgovaramo...Sale je tu! Ne retko se dešavalo da neko od nas ispriča nešto što je čuo, pročitao, video na TV ekranu... e to je bio šlagvort za Saleta. Kaže Bora na primer, da je čuo kako neki tip iz Amerike može da hoda na rukama čitavih dvesta metara.

Gost - spisatelj, mrale54

...baš lepo aprilsko jutro...al', ne izlazi mi se ispod ćebeta...toplo je... i, nekako hrskavo...šta li mi znači ta reč? Svašta, bre, s mnom, šta mi pada na pamet!
- e, ajde danas ti skuvaj kafu...Nadooo...Nadiccce...
...a, zezaš, a?
e, sa' ću te grickam po vratu, pa će poiskačeš iz kreveta samo tako!
...i, stisla si me do zida, pa ne mogu da mrdnem...ajde, bre, skloni tu nogu - baš preko mene mora da bude...
...ej, bre, budi se...Nado...?


...ume, bre, ova Čubura baš da te zavede. Onako, k'o neka rasna lepotica, za koju znaš da je namenjena nekom drugom srećniku - al' - opet padneš k'o som na bućkalo!

   Враћајући се  са отварања  изложбе  препарираних  животиња   “ Егзотик  зоо “, која је у мојој варошици  приређена захваљујући  Народном музеју из Кикинде , кроз мисли ми је непрекидно одзвањала реч - појам   “ судбина “. Судбина  ретких птица, гмизаваца, мајмуна, риба, корњача - неке врсте  више  не могу да се виде у Зоо-вртовима

Preduzimljivost je za svaku pohvalu a kada se tome doda i razbuktala mašta lokalnih preduzetnika koja prevazilazi i nadvlađuje čak i logiku koja se uobičajeno u onim staromodnim vremenima i stereotipnom načinu urbanog mišljenja troši,  tada će Beograd (pa dobro, i na vodi ako treba) da niče i bude u progresu ... bez obzira na ono što Beograđani očima svojim vide a to što usput misle i primedbuju samo je dokaz da nisu dorasli novim tendencijama ili im je mašta sasvim zatajila ... a ako je sa njima tako priroda se ne da zavesti takovim novotarijama ... onda dune laka košava i dođe razvedravanje ... plavetnilo opet natkrije grad kao posle svake nevolje ...  

Sećam se mog banatskog jazavičara Bobija. Mnogo me je voleo a ja sam bio klinac i još više voleo njega. Mada, nisam voleo kad odem da kakim u bašti (jer me mrzelo da odem u WC). Onda se on odnekud stvori i prvo lizne moju kaku pa onda mene po licu. Sve sam mu oprostio jer, on je bio moj najbolji drug.

uvod

sednica na kojoj je vlada srbije donela zvanicne "mere za ublazavanje efekata ekonomske krize" odrazana je u redovnom terminu, cetvrtak (29. januar) pre podne. dan pre te sednice (bolje reci noc pre) odrzan je sastanak drzavnog vrha na kome je "razmatrana ekonomska situacija u srbiji".

to je ako se informisete na sajtu vlade srbije.

s druge strane , ukoliko vas put nanese na  platformu

24. 08.2013.

Danas krećem na turneju, koja će trajati oko mesec dana.

* 

25.08.2013.

Sinoć me jedna budala preskočila BMX-om dok sam svirao. Tačnije, preleteo je bicikom preko koferčeta i pojačala (raspored stvari se vidi na jednoj od fotografija u ovom postu). Posle je hteo još nešto da izvede, neko polukružno okretanje (uz pomoć naglog kočenja), ali je pao. I, mogu vam reći, nije mi bilo žao: već je odavno punoletan, nije baš toliko mlad, a glupira se nešto...

nema naslov

ja sam glupa za naslove svojih knjiga

ali znam da je naslov vec u tekstu

odnosno u percepciji onih koji citaju

teze je dobro procitati neciju  knjigu nego  napisati svoju 

citamo ga svi na ovom blogu...

knjiga je , kaze Strongly Strongy ono sto  smo ovde procitali

Being a Strong Man

je moja sugestija

go for it, guys

 Kako ja vidim i Queeria,  ima knjigu iz  bloga

ne znam sta je buducnost

knjige ili blogovi

ili  nesto trece

 "the ruins of unsustainable are the frontiers

Ehhh...,moj sat od letnjeg računanja vremena zbog uštede, mi se vratio. Promena računanja vremena unapred u proleće, smanjuje vreme spavanja, posebno za one long-sleepers ili late risers, kako vam drago.

Ritam mog života se obnovio. Zadovoljstvo i miran san. Po pričanju starih znamo da je život najbolji kad se živi u skladu i zagrljaju sa prirodnim, cikličnim procesima. Nama i drugim bićima to može da se sviđa ili ne, ali to je tako.

  Bila je mlada, lepa, poželjna, vredna i pametna. Sve joj je to davalo nadu u ostvarenje sna o sopstvenom životu sa voljenim čovekom i mnogo dece. Govorila je: proćiće i ovaj dan znoja i suza, žrtva je neophodna bilo kolika da je, vratiće se desetostruko...svako ima svoju slobodu samo je treba dosegnuti. Ali, prolazili su dani, nedelje, meseci, godine, decenije, ostvarenje sna nigde. Ostao je začauren u snovima o snu. Postajao je stvarnost. Ogledalo je bilo jedini svedok promena na licu i duši. Video sam je pre neki dan, konačno je dočekala svoju slobodu, ali kao da joj ne treba. Saznao sam to od ogrubelih obraza, očiju punih neverice, nesigurnih ruku, hoda nenaviklog na odmor.

zajedno jači?

Evo stare priče koju ste svi makar jednom u životu čuli ili pročitali:

Imao jedan otac sedam sinova. Rekao im je da uberu sedam prutova. Oni su otišli i vratili se svaki sa svojim prutom. Ajde sad, kaže im otac, zavežite ih dobro. Zavezali oni prutove a otac im tada reče: De sad da vidim ko od vas može da slomi ovaj snop pruća. Proba prvi i ne mogade. Proba drugi i ne mogade ni on. Probaše svi ali ne uspeše. Otac uze snop, odveza ga te slomi jedan po jedan prut. Vidite sinovi moji, kad ste zajedno niko vas ne može slomiti, zajedno ste jači.

Priča je od upotrebe izlizana ali retko, vrlo retko u praksi sprovođena, primere možete na prste jedne ruke izbrojati u svekolikoj srpskoj Istoriji.