Kiparski parlament je odbio predlozeno resenje Evropske Unije (a koje je kiparska vlada bila prihvatila) o uslovima pod kojima bi EU dao pare Kipru da izbegne bankrot. Oporezivanje od, u proseku, 10% stednih racuna u kiparskim bankama je kiparski narod spremno (i potpuno razumljivo) docekao na ulicama protestvujuci protiv diktata Brisela. Nepovoljni i nezeljeni uslovi su odbijeni, ali niko, naravno, ne postavlja dva sustinska pitanja: kako je Kipar uopste i dosao do ivice bankrota (dve najvece banke su ne-li-kvi-dne), i zbog cega se umesto jednog loseg resenja ide na jedno mnogo gore, a to je prosjacenje i ponizavanje u Rusiji.

Među onima sam koji ne simpatišu blogove koji se sastoje od citirane vesti ili prenetog teksta. No, ovoj vesti iz Blica zaista nemam šta da dodam, sem što ću  dozvoliti sebi da se začudim - zašto kasne ovoliko?  

I kada će Predsednik da preispita, po obećanju, suđenje za ubistvo Zorana Đinđića, da u celom CZ-u dođe do masovnog odisaja?

"Vlada ublažava kazne za silovanja, otmice, pedofiliju... 
 željka jevtić/Ivana Jasnić Mastilović | 20. 12. 2012. - 15:35h | Foto: O. Buni

Otmica, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom, nedozvoljeni prelazak granice i krijumčarenje ljudi, trgovina ljudima, neovlašćeno držanje, proizvodnja i stavljanje u promet opojnih sredstava su krivična dela za koja je Vlada Srbije, a na predlog Ministarstva pravde, predvidela ublažavanje kazne."

Predlog je uputilo Ministarstvo pravde:Ministri Goran Kneževič, Milan Selaković i Milan Bačević

Autor: Rodoljub Šabić

Popis stanovništva se sasvim primakao. U skladu s tim poslednjih dana primio sam dosta pisama, e-mailova i poruka ljudi koji se manje ili više (ne)formalno interesuju za neka pitanja u vezi s popisom, kao i za ulogu koju Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti s tim u vezi ima, što me navodi na zaključak da nije suvišno i ovde na blogu napisati nešto tim povodom.

Dakle, definitivno, odgovor na pitanje da li je Poverenik učestvovao u pripremi popisa stanovništa, domaćinstava i stanova je - nije. Osim naravno, u meri u kojoj se pod učešćem podrazumevaju upozorenja, odnosno mišljenja koja je upućivao i davao organizatorima, a koja su se odnosila na potrebu odgovarajućeg postupanja sa podacima o ličnosti o kojima građani, po Ustavu, nisu dužni da se izjašnjavaju.

Savez izviđača Srbije ušao je u godinu jubileja. Ove godine, slavimo 100 godina od formiranja prvih skautskih jedinica u Srbiji, koja je kao jedna od prvih zemalja u svetu i osnivač Svetske organizacije skautskog pokreta.

Jedna od knjiga na samom vrhu lične biblioteke (jer Brodski je lepo rekao "da na vrhu nema hijerarhije") jeste delo američkog esejiste i polemičara Kristofera Hičensa "Bog nije veliki" ("God is Not Great"). Kada je izdata, pre četiri godine (kod nas je publikovana 2009. u izdanju "Peščanika"), ateisti širom sveta, a naročito u Srbiji dobili su moćno i argumentovano štivo za borbu protiv sve izrazitije klerikalizacije društa i povampirenja praznoverja.

Kod nas je stanje usijano, naročito ako se uzme u obzir da sam ja odlučila da peglam na 637 stepeni u hladu. I u sobi koja je od juče pretvorena u zonu opasnu za osobe osetljive na uši i nervno labilne. Iz iste se izlazi samo za vreme poluvremena, a njeni žitelji muškog pola se hrane čipsom, kikirikijem i ostalim zdravim proizvodima koje preporučuje Komora kardiologa Slovenije, uz podršku Zubarske zbornice, sektor plombe. Žmuu i Malom sinu se pridružio

U metrou sam se spustila na sedište i uočila u širokom indirektnom polju periferne vizije da me neko posmatra.

i gde na kraju pobeđuju Srbi. 

Parafraziram čuvenu izjavu meni dragog Garija Linekera o fudbalu i Nemcima, ali činjenica je da nam košarka baš leži.  Hrvati su se nekako oporavili od čuvene trice Đorđevića, ali ova će dugo da boli. Izgleda da je Dule

Habet unum Victor in Singidunum

Kip nabildovanog muškarca nazvanog „Pobednik“, stoji na visokom stubu u vrhu Kalemegdana, drži mač desnom rukom a u levoj, na dlanu, pticu za koju se u narodu misli da je columba pacem. Meštrović (1)  je mačem i golubom hteo da obavesti da je ovaj Pobednik uvek spreman na dve mogućnosti, da ratuje i da se miri, ali ima i priča da je stavljajući goluba mira u Pobednikovu levu ruku poslao posebnu poruku Beograđanima, eto, golub mira vam je na levom dlanu pa vam mirenje sa okruženjem ide od ruke kao i svim levacima, ne levorukima, levacima. 

Deset godina je prošlo od bombardovanja i urušavanja zgrada Generalštaba u ulici Miloša Velikog u Beogradu. Jedne majske noći 1999 godine, bacilo je bombe i ozbiljne ranilo zdanja. Od tada arhitektura čeka da rane budu izvidane i građevine vratćene u gradsku vrevu. Zgrade za potrebe Generalštaba Jugoslovenske narodne armije je projektovao arhitekta Nikola Dobrović, po njegovim nacrtima sazidane su i useljene 1965. godine. Otada su svojim likom obogaćivale Beograd i obeležavale metropolu, bile su znak prepoznavanja na raskršću dve glavne gradske ulice. U najboljoj tradicji moderne sa prepoznatljivim Dobrovićevim rukopisom, šezdesetih godina predstavljale su iskorak u nove predele arhitekture, u osvajanje novih stvaralačkih prostora i to ne samo u Beogradu ili Jugoslaviji, stizale su te poruke daleko po planeti.

Jesam li vam već pričala onaj kad Mujo i Suljo  kopaju kanal, dva sa dva, leto, vrućina, curi znoj, kopaju li kopaju, Mujo kopa, Suljo ide za njim i zatrpava …Stoji Haso sa strane, gleda, očima ne veruje, pita: “Šta to bolan radite, pa to nema logike.” “Ma pusti, ima logike nego nema Avde da polaže cijevi, “ odgovori mu Suljo.

Kada sam se spustio u podrum Jazbine, znao sam da ću tamo naći Jaćimovića jer sam ga čuo kako razduvava svoj instrument još na ulazu u ulicu. Probio sam se kroz zavesu od dima, pronašao prazan sto, skinuo crni kaput i crnu vunenu kapu i zapalio jednu kvalitetnu. Na paklo Marlbora i sto-gramsku tobleronu sam upravo potrošio mesečnu platu. Bio je novembar 1993.

Kad god me neko pita da mu pričam o devedesetim, osetim se kao android iz Blade Runner-a koga propituje islednik na početku

 

(Ovaj tekst je originalno napisao mikele9, uz minimalnu asistenciju  - i veliku podrsku! -druga dva ucesnika. Iz tehnickih razloga, odlucili smo da post stavimo na moj blog, mada bi pravednije  i preciznije bilo da ga je mikele objavio na svom. Bez obzira, evo teksta o Amedeu Modiljaniju.)  

1895, jedanaest godina po rođenju Amedea Modiljanija, njegova majka Eugenija je u svoj dnevnik zapisala: Dedo ima

 Suprotno logici, ovde je neophodno imati odgovore da bi se steklo pravo na postavljanje pitanja. Ovde je, dakle, dozvoljeno postavljati samo retorička pitanja. Kao na primer: "Ne mislite li da je 2 i 2 jednako 4?" Da lepo čoveku dodje da kaže - ne, ne mislim.

Ne mislite li da je zločin seča platana? Pa se ti usudi da kažeš: nemam pojma, odakle ja znam da li su u pravu ti "doktori za drvo", Djilas & co ili (to  tako deluje) neki večiti dežurni gradjani koji "brane" već nešto od već nekoga ko je za tu priliku označen kao zlikovac, Rome ispod Gazele od preseljenja