Vrata AKC. Čujem, istim  nalepnica zakićeni su  ulazi  u Filozofski fakultet i  vrata Instituta za sociološka istraživanja FF u Nišu, gde inače pojedini "strojevci" studiraju istoriju. Reklamirani web sajt, inače, sasvim lepo radi i dalje.

 

 

'stari92'

Verovao il ne,cheka te jedan,prvobitno zamishljen kao svitak na kozzi/pergamentusa naravno
rechima~to znam pomalo.
Dilema Mi da li da ih objavim ,prvi put,na tvom odlichnom blogu ?
Il jok ?
D)
(u notji punog meseca))

mikele9

Pošalji da pročitam.

Mnogo se na blogu ovih dana pričalo o Miladinu Kovačeviću i milion dolara. U priči je, naravno, prednjačila LDP struja, koja je pokušavala na taj način da dobije političke poene. Sutrašnji "Blic" potvrđuje da sam bio u pravu braneći svoje stavove koji su:

1. Miladin Kovačević je jedan siledžija koji mora da odgovara za ono što je uradio.

2. Miladin Kovačević nije smeo da ima pomoć nijednog državnog službenika u bežanju iz Amerike.

3. Neko mora da odgovara pred zakonom zbog toga što je omogućio Miladinu Kovačeviću da pobegne iz Amerike. Da li je

Na pocetku, mali test, moze?

Ja kazem "kuca od lakozapaljivog materijala", a vi je zamislite kako?

Brvnara neka mozda, montazna kucica - vikendica na Zlatiboru, eventualno kuca na selu, neki etno momenat mozda, slamnati krov, stare banatske kuce...

Pre nekoliko dana čitam u novinama kako je u novosadsko Okružno tužilaštvo stigla anonimna prijava protiv direktora "SPC Vojvodina" (Spensa) izvesnog Miloja Jakovljevića (DSS), u kojoj se on tereti za zloupotrebu službenog položaja, seksualno uznemiravanje, primanje mita i sklapanje štetnih ugovora. Takvim ponašanjem i poslovnom politikom, kaže se dalje u prijavi, oštetio je firmu za nekoliko stotina miliona dinara. Čitam i ne sumnjam u tačnost podataka. Računam, uskoro će treća godišnjica koalicije SRS- DSS -SPS i Majine vladavine Novim Sadom i ne mogu da se setim ni jedne

Ko se se seća, (DR M i Sesili sigurno), Winchester Cathedral?

1966 godine britanska grupa pod imenom The New Vaudeville Band izbacila je ovu, danas je klasika, pesmu. I sad mi je u glavi kristalno prisutan glas Rudy Vallee-ja kroz megafon. Uz ili i pored omiljenih mi Rolingsa, Bitlsa, Enimalsa, Hu, Trogsa, Džimi Hendriksa, Bob Dilana....The New Vaudeville Band su mi preko noći postali ljubimci! Inspirisan plesnim, vodvilj orkestrima dvadesetih godina prošlog veka, Geoff Stephens stvaralac/autor pesama, oformio je ovu po mnogo čemu jedinstvenu gupu. Na njegovo/njihovo ogromno iznenađenje, pesma Winchester Cathedral postigla je nezapamćen uspeh! U Engleskoj je bila među prvih deset na Top listi a u Americi na prvom mestu. Ploča sa ovom pesmom je prodata u više od tri miliona primeraka i zasluženo proglašena Zlatnom pločom. Sledila je nagrada Grammy za najbolju savremenu pesmu 1976 godine. Na demo snimku, vodeći vokal je otpevao John Carter bivši pevač grupe The Ivy League. Stephens je odlučio da snimak s Carter-om zadrži za komercijalna puštanja. Prvi/inicijalni LP su objavili krajem 1966 godine pod istim naslovom kao i prethodni singl, Winchester Cathedral.

Jedan beogradski dnevni tabloid danas je uz najavu ekskluzivne vesti napisao da je jedan kriminalni klan, uhapsen prosle nedelje planirao seriju ubistava u Srbiji i BiH. U "ekskluzivnom" tekstu saznajemo tako da je vodja grupe hteo da prvo ubije svog kuma, pa njegovog brata, pa onda jednog visoko rangiranog BiH policajca, a onda dolazi do kulminacije novinskog ekskluzivnog izvestaja koji prenosim u celosti, s akcentom na boldovane delove:

"On dodaje da se na listi za likvidaciju ove grupe našao i Dragan V. iz Srbije, koji je policijama u regionu poznat

Odmah da kažem nisam političar, a ni politikolog, nisam, nedaobog, ni politički analitičar, ali politički zrelo i logički zdravo razmišljam. Sve tako razmišljajući došao sam do rešenja za unapređenje rada naše Skupštine.

Evo mojih predloga za Poslovnik.  

 

                Parlament bi bio u stalnom, takoreći danonoćnom zasedanju. Narodni poslanici bi raspravljali do mile volje, držali bi govore bez vremenskog ograničenja, glasali, nadglasavali se, diskutovali, replicirali, oponirali, vikali, psovali, pljuvali, pevali, kleli jedne

Klima, zima

Kijev sam posetio u drugoj polovini novembra. Zima 2007. godine nije bila baš mnogo hladna, ali je zasigurno bila hladnija nego prethodne. Prvih par dana bilo je sunčano, pa samim tim i hladnije vreme. Snega je bilo, ali je na svim ulicama bio očiščen. Bilo je negde oko nule, ali mi se činilo da je mnogo hladnije. Nekako, sve mi se činilo da se dobro osećam, ali svaki iole duži boravak napolju uvlačio je studen u kosti. Čudno. Koliko god je u arapskom svetu lakše podneti velike temperature zbog suvog vazduha, ovde mi se zima činila još hladnijom. Kada je krenula

Druge ili trece noci na Korzici probudila sam se pred zoru. Ustala sam i provukla se ispod metalne zaluzine na terasu. Svetlost je pristizala iza jednog venca stenovitih brda, i vazduh je sumio tihim glasom vetra i mora. Polako su se budile ptice. Lezala sam u ligestulu i gledala u par dalekih eukaliptusa kako povijaju dugacke vratove na vetru. Uspela sam da uoblicim jednu misao tog jutra: drvece spada u najfiniju, grandioznu arhitekturu Prirode - sa njima je postigla savrsenstvo. Pola sata kasnije obukla sam se i izasla najtise sto sam mogla.

Na plazi su ljudi bili retki. Neki su setali, neki drugi su vredno pripremali baste i ligestule za taj dan. Svako mi je pozeleo ‘bon jour', i ja njima. Hoda se tik uz ivicu mora, po vlaznom pesku. Ljudi koji dolaze u susret ostavljaju tragove koje talasi brzo obrisu.

Volim i ja vas ...

 

Četiri jahača sa naredbom carskom,
krenula su laži okove da skinu,
i na njeno mesto, u najdublju tamu
u iste okove da stave istinu.

 

Opijena rulja kliče svome caru
i divi se njegovoj mudrosti i znanju,
sa TV ekrana potvrda je stigla,
laž se oporavlja, u dobrom je stanju.

Beograđani često kažu da im je veoma teško i da pate, osećaju duševne boli kad se ruše stare zgrade ili čak i neki kvartovi i kada se tamo, umesto onog šte beše nekada građeno, niču nove kuće i menja se lik naviknute urbane matrice. Vračara, na primer, mada i sa drugim krajevima po gradu nije drugačije. Nostalgija progovara i racionalni razlozi su tada u drugom planu ili se uopšte ne pominju jer i kad racionalno krene da razlaže detalje i sve što se tom prilikom razmatra mogu ponekad da budu ubedljiviji od nostalgije a koju ipak osećaju samo starosedeoci, ovi novi klinci to ne razumeju i njihovi predlošci za nostalgiju su sasvim drugačiji. Građani imaju utisak da se prošlost, događaji koji su nešto značili u predhodnom vremenu, koji su se desili baš tu a bili su važni za njihove živote, rušenjem i uklanjanjem zgrade, promenom izgleda grada, zauvek briše, a samim tim i njihovo sećanje ili oni sami jer su bili učesnici događaja koji se tu zbio. Naravno, zaboravljaju da je matrica grada ili kvarta u kome su odrasli samo pre manje od jednog veka bila poljana ili naselje seoskog tipa, pa je uznapredovalo a što učiniše njihovi pretci.

 

One of the benefits of having two homes is being able to look at life from different points of view. My favourite pass time is putting Serbian approach under scrutiny of English psyche and another way around.

Ever since embracing life on the dump island, I have been admiring English sense of charity. While I head straight for hedonistic retreat of Mediterranean coast, two of mine English friends spend their entire summer holiday in Nicaragua helping locals with issues of everyday life.

 Tekst čita Rade Šerbedžija