Autor: Rodoljub Šabić

U periodu od dva meseca, od 15.maja, obavezu upisivanja zbirki podataka o ličnosti u Centralni registar zbirki podataka o ličnosti koji je postavljen na zvaničnoj elektronskoj prezentaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - www.poverenik.rs ili na direktnom linku http://registar.poverenik.rs/ , izvršilo je, verovali ili ne, 32 subjekta!

Dva meseca nije bog zna koliko dug period ali, činjenica da je od pretpostavljenih stotinjak hiljada ili bar od više desetina hiljada subjekata (preduzeća, ustanova, preduzetnika,

 Stoner rock or stoner metal is a musical subgenre which combines elements of traditional heavy metal, psychedelic rock, blues rock, acid rock, and doom metal. Stoner rock is typically slow-to-mid tempo and features a bass-heavy sound, melodic vocals, and "retro" production.The genre emerged during the early 1990s and was pioneered foremost by the Californian bands Kyuss and Sleep.

Stoner rock se još naziva i desert rock.  To njegovo drugo ime vodi porjeklo iz ritualinih performansa koje su Kyuss, u svojim ranim danima, izvodili  usred kalifornijske pustinje. Prisustvo sasušenog, sprženog vazduha, usred prašnjave nedođije, ispod neba preplavljenog zvijezdama, prosto isijava iz njihovih pjesama. Poput praznine koja oslobađa ...

Oda tati

gost autor:

Ana Babić

Gost autor: Migel Anhel Pedroso

Gustavo Alehandro Fuentes, bio je miš! Pre i ispred svega zbog svoje plašljivosti. I izgledao je kao miš. Malenog rasta, jedva nešto preko 150cm, sitne glavice i okruglih očica, odeven u odelo prljavo sive boje, sitnih koračića kad je već morao da hoda, uvek se plašljivo okrećući ili glave zabijene u prašnjave listove stare arhive kvarta San Telmo. Po rangu je bio najniži činovnik. Arhiv je bio smešten u velelepnoj

Da li zakon važi samo za registrovane medijske kuće? Šta ako neka NVO na svom sajtu donese saznanje do koga je došla? A da li i blogeri mogu da se nadju na udaru? Ako npr. navedem ime lica ili naziv organizacije koja na neki način oštećuje sve nas ili krši zakon (drugo nije manje rastegljiv pojam od prvog), šta mi sleduje? Ah, lepote blogovanja (ili blogiranja, kako to moja draga radije zove) u zemlji Srbiji...

u Srbiji:

"Sklupčan, izgladneo, polunag, težak svega 30 kilograma, ležao je na podu Dragiša Đorđević (56), bivši radnik „Zastave", u momentu kada je prekjuče u njegovu garsonjeru u Kragujevcu ušla policija po pozivu komšija. Pomislili su da je mrtav i pozvali su mrtvozornika, ali kada je sevnuo blic fotoaparata, nesrećni čovek, pred šokiranim policajcima i lekarima, podigao je glavu." (BLIC, danasnje izdanje)

"Nisam mogao da ustanem na noge da kupim hranu. Nisam mogao"

U martu ove

Posle tog kratkog sastanka u Vašingtonu rad smo nastavili u psihihatrijskoj bolnici Sent Paul, a zatim na mestu zločina u Vestroudu. Dr Edi Ros je predložio da ja razgovaram sa osumnjičenima, pacijentima kako se on izrazio, jer mene poznaju i za očekivati je da prema meni budu otvoreniji, a ostali članovi tima da razgovor prate skriveni iza onog jednosmernog ogledala.

Autor: Rodoljub Šabić
Kad ste Poverenik za informacije od javnog značaja u Republici Srbiji neminovno se suočite s tim da su "bliski susreti" sa stvarima koje bi većina ljudi označila kao "bizarne" ili "neverovatne" ili "paradoksalne" ili ... zapravo nešto sasvim "logično". Broj takvih stvari je kod nas daleko, daleko veći nego što bi se moglo i pretpostaviti. Iz te "riznice" izdvojiti nešto posebno karakteristično, ne bi bio lak zadatak. A ako bih morao:
Kao Poverenik za informacije od javnog značaja bio sam godinama "svedok" napora koje su, sada nažalost pokojna Verica

zašto je kultura pogubna za pojedinca

kulturni kavez

Mislim da nas je naš kulturni algoritam strpao u kavez. Najsnažniji faktor ovog virtuelnog, a u mnogim slučajevima pride i samoinicijativnog pritvora je gubitak memorije. Uporediću vam to kroz klasnu prizmu. Lakši slučaj, klasno na višoj poziciji, prolazi kroz vrata sa rešetkama daleko od mesta na kom obitava, recimo kolski ulaz, sto metara niz dvorište, te unutar vile, svog polja bivstvovanja, nema jasnih naznaka pritvorenosti, nema podsećanja. Dok sa druge strane, teži slučaj, živi iza prozora koji gledaju na prometnu ulicu sa koje neko može lako da uskoči i odnese mu materijalne vrednosti, jedini smisao takvog života, pa teži slučaj stavlja samovoljno rešetke na takve prozore sa spoljne strane, a da zaboravi na autopritvor sa unutrašnje strane kači debele zavese i ukida sebi makar pogled na prostor neograničene, ovo treba uzeti s rezervom, slobode. Nikome ne pada na pamet da trenira sebe da obraća pažnju na obične i sporadične ispade svesti koji mu pomažu da pregura takve pritvoreničke dane i noći.