Boris Dežulović, Alo!  24. maj 2009.

Slučaj studenta Marka P.

Vijest glasi ovako: na Fakultetu društvenih nauka Marko P. je diplomirao s radom „Tužilačka i sudska praksa po pitanju kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima 1991.", u kojemu nakon opsežnog istraživanja arhiva otkriva da nije JNA prva zapucala, već slovenska Teritorijalna obrana, da je slovensko pravosuđe moralo suditi pripadnicima Slovenske vojske zbog ratnih zločina, te da nijedan od 104 sudska procesa protiv pripadnika JNA nije bio utemeljen na ratnom i međunarodnom pravu.

Profesori iz komisije ocijenili su rad Marka P. čistom desetkom, a Fakultet ga je proglasio i najboljim diplomskim radom ove akademske godine. Malo tko bi, međutim, za njega čuo da ga javnosti nije predstavila službena radio stanica Crkve.

Колико беџ стварно (не)одређује једног политичара се савим лепо може видети на "примеру" Томислава Николића. Док га је носио (беџ) на политичкој сцени Србије је представљао обично другоразредно страшило које је служило као мобилизатор за лење гласаче Демократске странке. "Ако у недељу не померите задњице из фотеља доћи ће вам Шешељов посилни на власт па се ви после чешите где вас не сврби". Идеални предизборни слоган коме је Томислав лепо доприносио увек спреман да бубне неку бедастоћу чисто да подсети људе колико је бесмислена идеја да се "уљудио".

............................................

"...али Тома је смешан, ако се сећаш Бетмена 2, са Дени де Витом, у улози Пингвина...као отмен и уредан, а када му покажеш рибу подивља и једе као звер..."

copyright by my brother 

..........................................

Ma ne mogu više da se lažem, ide mi se na more i tačka. Evo ima skoro deset godina kako ponavljam da više volim planinu i seoski turizam, posebno ako je i jedno i drugo vezano za posetu rodbini. Ama nije to tako ni loše, jer jednim udarcem ubiješ dve muve – em se zove da si bio na odmoru, em održao dobre odnose sa familijom. E sad, što to i nije odmor nego zavaravanje i što između mora i planine ja biram more, je druga priča.

Počela sam tako da se lažem još onih kriznih godina, kad su samo snalažljivi mogli sebi da priušte odmor. Doduše i deca mi bila mala, pa sam

Osećam se malo blesavo - kačim ovo, a niko se ne oglašava?

Za one koji su očekivali nastavak, izvinjavam se što su čekali do danas, bila sam malo u gužvi: 

Centralni hol kompleksa Bororovoh palata u Zaparu bio je izuzetno predimezionirana građevina. Imao je veličinu dva fudbalska igrališta i troduplo veću visinu, što je zapravo smanjivalo utisak prostranosti.

Oko četri stotine Elfa zbunjeno su se tiskali na njegovom podu, u podnožiju veličanstvenih kristalnih stepenica. Niko od njih nije ni slutio zašto su bili pozvani i pod oružanom stražom sprovedeni ovamo, jer su sladbenici Araksa iz predustrožnosti bili organizovani na gotovo gerilski način. Svako od njih je poznavao samo svoga mentora, petoricu do semoricu elfa iz svoje ćelije i starešinu od koga je primao naređenja i kome je predavao informacije. Molili su se u tim malim grupama i nisu uopšte imali predstavu o veličini i brojnosti reda.

састав на тему . . . .алалмуга

наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред  дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем  фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије

Bila sam u Stokholmu, Waltic Conference, prva u nizu kazu organizatori: pisci prevodioci novinari. Lici na PEN susrete, mada je ovo ogranizovala svedska akademija. Bilo nas je  mnogo i iz celog sveta. Iz Srbije je doslo nekoliko nas, mada su mene svrstali kao belosvetsku trandzu sto i jesam. Na bedzevima je pisalo Serbia and Montenegro: Neke su izbrisale Montenegro , neki Serbia, ja oba i napisah politicalidiot@yahoo.com...

Ovde se Knjizevnost tretirala sa veliko K: iako sam rokerka moram da priznam da je bilo potresno kad su neki pisci onako ozbiljno pricali o the power of the words.

Mnogo

Zatvoren je Tempelhof.

Prebirem po secanju od pre nekih desetak godina, kada sam, iz Beograda, avionom, isla na konferenciju u Berlin. JAT je leteo na Tempelhof, smesten zgodno u gradu i sa odlicnom vezom. Posle oko pola sata metroom izasla sam na Alexandar Placu. Narednih dana gledala sam avione koji lete tako blizu, iznad zgrada.

ALEKSANDAR STANKOVIĆ, novinar HTV postupio je danas suprotno odluci Programskog vijeća da se spot "Zaštitimo svaki poljubac" ne emituje na HTV-u. U današnjoj je emisiji Nedeljom u 2  pustio je spot njemačke filmske akademije koji promoviše borbu protiv nasilja.

Iako nije bilo službenog odgovora HTV-a Queer Zagrebu, koji je spot ponudio HTV-u, na Programskom se vijeću moglo čuti da je neprikladan za hrvatsku javnost zbog eksplicitnog prikaza poljupca dvojice muškaraca. O nasilju nad homoseksualcima, obećano je tada predstavnicima Queera,

...šta sam u ovome našao...

Oduvek smo bili na suprotnim stranama. Voleo bih da tako i ostane. Prema meni uvek je bila sumnjičava, krajnje nepoverljiva, ponekad otvoreno neprijateljska ─ ja sam, koliko sam mogao, pokušavao da budem ravnodušan. Sve u svemu znamo se još od detinjstva, nikad se nismo sasvim lepo slagali i oboje smo u tome prilično uživali. Što se mene tiče, trajno nas je udaljila njena neverovatna doza nemilosrdne grubosti, isključivosti, sklonosti ka iživljavanju nad neistomišljenicima, brojčano slabijima, podređenima,..., tek, svima onima prema kojima sam ─ zbog takvog njenog odnosa ─ osećao naklonost i slabost. Zbog nje i njene drskosti često sam bio na pogrešnim stranama. Tek, bilo mi je bitno da distanca između nas ostane jasno vidljiva.   

Naizgled ženskog roda, u svojoj suštini ona je prilično aseksualna ─ interesuje je isključivo i jedino moć! Kada mislim o našem odnosu, najčešće, setim se Danila Kiša i njegovog Časa anatomije: To nije stoga što gospoda od fermana i ukaza ne razumeju to što ja govorim i pišem, nego su ti nesporazumi drugačije prirode: ja sa tom gospodom ne govorim zaista istim jezikom na jednom drugom planu: intelektualnom i moralnom, i ja toj gospodi ne dajem za pravo da mi određuju norme, ni jezičke, ni književne, ni moralne. Mi zaista ne govorimo istim jezikom!

Osim Pančevačkog mosta, koji je u katastrofalno lošem stanju, stanovnici leve obale Dunava (naselja kao što su Borča, Padinska Skela, Kotež, Krnjača, Sebeš, Jabučki Rit, Kovilovo, Ovča i dr.) veliki problem imaju i sa Zrenjaninskim putem. Od mosta pa do Borče (6 km) ne postoji nijedan pešački most (pasarela) koja bi omogućila bezbedan prelaz preko Zrenjaninskog puta... Ako imate priliku da prolazite ovom lokacijom videćete velike probleme u Krnjači, kod skretanja za Kotež, na Sebešu, ali i kod Putnika (ulaza u Borču).

Otvorila sam Vimeo account, pustacu moje Tranzart Videos.

Stencil Art in Serbia from Jasmina Tesanovic on Vimeo.