Mejnstrim mediji su poput oglavine ["konjske naočari"]. Pokazuju samo ono što vladajuće elite žele da se pokaže. To je tako na lokalnom i globalnom nivou. Zanimljive stvari se dešavaju u Egiptu, sigurno ne beznačajnoj zemlji Bliskog istoka, a da se malo od toga probije u mejnstrim.

CNN će vas rado obavestiti o problemima pešaka u Kairu, pa čak i o hapšenju reformski nastrojenog izdavača [bez follow up-a, da je čovek pušten dan kasnije], ali vas neće obavestiti o talasu anti-vladinih demonstracija, uprkos zabrani političkih skupova, i brutalnom razbijanju istih. Naravno, nije uputno ljutiti starog prijatelja Hosnija Mubaraka, kome je nedavno odstranjena žuč. Osim toga izveštavanje o tome može stvoriti utisak da je nešto pogrešno u zemlji u kojoj je zagarantovana minimalna mesečna zarada čitavih 35 egipatskih funti [~6,5 $], a neskromni radnici traže povećanje na 1200 [~220 $]. Da nešto možda škripi u zemlji koja je u vanrednom stanju od 1981, gle slučajnosti, od iste godine od kada je aktuelni predsednik zajašio fotelju [poslednji put produženo na dve godine 28. maja 2008. Da l' da viknem "sitno"?].

Mislio sam da sam svaku mogucu nelogicnost doziveo dok sam obitavao u juznijim krajevima Azije. Ali avaj! Nelogicnostima nikad kraja, sve to da se raduje raja.

Sto sam duze na istocnoj strani pregoleme najvece zemlje ove nam planete, sve vise pocinjem da verujem da zivotinje koje srecem oko sebe imaju veci prag logicnog rezonovanja zivota nego ljudi sa kojima saradjujem, vidjam po danu, ili prozoborim po koju rec.

Jutros rano me probudio mjauk mace ispod prozora. Bar sam tako mislio da je napustena ispred prodavnice dva sprata ispod mene na trotoaru. Ali tek nakon odlaska do

Na Varoškom groblju u Kragujevcu, u prisustvu ambasadora Velike Britanije u Beogradu, Stivena Vordsvorta, i kanadskog ambasadora, Roberta Mek Dugala, održan pomen dr. Elizabeti Ros, koja je sa ostalim članicama britanske medicinske misije pomagala srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. Tim povodom visoke zvaničnike je u Skušptini grada primio gradonačelnik Kragujevca, Veroljub Stevanović, sa saradnicima. Na prijemu je istaknuta nesebčina hrabrost i svesna žrtva britanske doktorke, a gosti su uputili zahvalnost građanima Kragujevca što čuvaju uspomenu na njena humana dela.LINK

У епидемији пегавог тифуса за време Првог светског рата, у којој је страдало више од 300 хиљада становника Србије, у Крагујевцу су међу првим жртвама биле и младе Британке, међу којима и др Елизабет Рос

Кога је она спојила, тог није могла да раздвоји ни економска криза, ни пост-трауматски стресни синдром, жеља да се проба све уочи доласка Нибиру, нити зла ташта...

Koliko li je glava zabijenih u pesak? Ma, to je samo prvodecembarska „kontemplacija“. I mala etička vežba. 

Gde je kraj početka? Direktor bolnice u Leskovcu se oglasio saopštenjem da će biti kažnjen svako ko radi u ustanovi koju on vodi a ne obavlja posao zbog koga je tu. Mislio je naravno pre svega na izvesne lekare, za koje postoje informacije da ne žele da pruže zdravstvenu pomoć dvoma koji su bračni par i zaraženi su HIV-om. U istom paketu se provukla i vest da ti neki lekari čak ne žele da leče ni njihovu decu, koja nisu zaražena (mada u normalnim okolnostima oni ne bi smeli da se vode kao ne-zaraženi HIV-om, već kao bilo koji drugi pacijenti).  Elem, zar se to uopšte naglašava, to, da će lekar biti kažnjen ako „bira“ pacijente i neke od njih odbija da leči?  

 Slično je „zvučalo“ kad je pre neki dan Veljović, direktor policije, naglasio da će biti kažnjen ili procesuiran svaki pripadnik žandarmerije-policije koji učestvuje u kriminalnim aktivnostima. I to - zar se naglašava?

Nasa baka. Prabaka. Ko god se seca svoje bake, ili prabake, ili prabakine bake, posebno one iz stvarnog seoskog zivota... Znate li, te herojske, mitske zene su tokom Prvog svetskog rata bile mucene smrcu muzeva i dece, krile se u obližnjim šumarcima i gledale kako im pale kuće, gladovale sa svojim unučadima, bile su ponižavane i mrcvarene, bile su silovane...

Prvi deo bloga o Veneciji je namenjen opštini (it. sestiere) San Marco (Sv. Marko) koju čine jedan veći deo ograničen velikim kanalom (it. Canal Grande) i ostrvo San Giorgio Magiorre koje se nalazi naspram njega. U ovom delu se nalazi istoimeni trg Sv. Marka (it. Piazza San Marco) koji je ujedno i najveći i jedini trg u Veneciji. Nemojte se previše uzdati u tačne adrese (ako ih imate) i nazive ulica,