.

Još prvi petli nisu jutro oglasili, a Jelena iz postelje kliznu, pa kad joj pod nogama daske zaškripaše, baci brz pogled prema Milanku, da ga ne probudi pre vremena. On se samo malo promeškolji i lepše namesti u šuškavoj slamarici, a Jelena poveza maramu da joj kosa ne smeta i suknom se opasa, pa stade da džara žaračem po pepelu, tražeći žišku da vatru raspali. Čim zaiskri prva varnica, baci na nju šaku slame i suvih grančica,  pa bosa otrča do drvljanika da još potpale donese. Tabani joj uroniše u rosu avgustovske zore, i laka jeza joj se uz noge do temena

Ona mu se naslonila na grudi, puštajući ga da je provede kroz saborište. Nit’ što vidi, nit’ čuje, stisla oči i samo misli kako je ovo ružan san. „Nek’ nestanu! Nek’ svi nestanu! Neću, neću da ih gledam!“ Razmiče se svet pred njima, pa kako Milanko i Jelena prominu, sašaptavaju se i podgurkuju:  „Što bi ono? Odjuri Obren niza stranu k’o da ga furije gone!“

Kako zamakoše u šumarak, Jelena ga odgurnu i kleknu na meku paprat. Tek  joj tu, sklonjenoj od očiju radoznalaca, dođe da kuka iz glasa.  Drhti i jeca, a Milanko nemoćno kraj nje stoji.

Nazvala ja mamu pre neko veče i tako, zapitkujem je koješta o prošlim vremenima i ljudima, a nju ta moja pitanja, uglavnom, nerviraju. Kaže: "Šta će ti to? Nećeš, valjda, o tome da pišeš?" Lažem je da neću, nego eto da nam razgovor što duže traje. I padne mi na pamet da je pitam kako su se pomirili ćale i Vito. Prve komšije, bre, živeli k'o jedna kuća, a zavadili se, samo krv što nije legla!

Sećam se kad su se posvađali da je bilo grozno i da smo ih jedva razdvojili da se ne poubijaju. Sećam se i razloga, Vitova snaja dobila neko ljubavno pismo, a on osumnjičio

Međunarodni monetarni fond odobriće Srbiji veći deficit kako bi se popunila sve veća rupa u državnoj kasi. Zauzvrat, taj isti MMF će tražiti povećanje poreza na dodatu vrednost! Tako su nas  do nedavno upozoravali ekonomisti.

Sa druge strane, Titovi pioniri prosto su se utrkivali u davanju izjava ne bi li ismejali ekonomsko znanje stručnjaka. „Nećemo smanjivati plate i penzije ni povećavati poreze“ i „Tokom pregovora sa MMF-om biće izdejstvovano da ne dođe do povećanja PDV-a, ali ni smanjivanja plata i penzija“ obećavali su oni sa vrha. I da nisam pobornik

Naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Sjajan dan, hiljade ljudi i "veličanstveni ludjaci u letećim mašinama" na aeromitingu Batajnica 2009. Sa mesta sa kog sam ja gledao čini mi se da je veći deo Beograda došao da gleda ovu uzbudljivu izložbu. Podjednako su bili zainteresovani i za statički i za letački program u kome je učestvovalo 15 nacija, od kojih su 13 članice NATO-a. Ruke prijateljstva i saradnje bile su ispružene.

"The [craft beer] revolution will not be televised"
(jedan od mnogih upečatljivih slogana pivare BrewDog)


Drugari pivopije Džejms i Martin, su u aprilu 2007. u prisustvu jednog psa, odlučili da im je dosta bljutavog, monotonog industrijskog piva. Takođe su odlučili da u jednom malom gradu u blizini Aberdina pokrenu sopstvenu proizvodnju plemenitog pića.

Njihova vizija je bila da ugode sebi, ali i da inspirišu druge pravim pravcatim pivom. Pivom pravljenim od prirodnih sirovina, eksperimentalnim recepturama koje kao rezultat daju sofisticirane ukuse

gost autor: drzurin otac 

... U dvorištu bugarske ambasade u Skopju kontejner, a ispred kapije dugačak red Makedonaca koji čekaju bugarsko državljanstvo! (Zbog ulaska u EU – naravno!) 

Zadnji u redu stoji neki odrpanac i buni se što se predugo čeka, pita šta sve treba da bi se dobilo bugarsko državljanstvo, a onda nervozno šetka i odlazi do portira koji otvara i zatvara kapiju samo kada mu Bugarin iz kontejnera kucne u prozor. Pušta

Jeste, ova glava je baš dugačka... Al' dobro, idemo dalje.

Kao što ste navikli, četvrtak je, pa se družite sa anonimnim_autorom.

Ove nedelje možda i više nego sa mnom - vrćem se u krevet da lečim prvi grip ove godine, al' o tome kad se dignem na noge. 

Usput, možda ste primetili prošle nedelje - prilično je savladao odgovaranje na komentare. Stoga, samo napred, ćaskajte, a mene čekaju moji čajevi. 

U podne je stigao pred mračan zid drveća. Tu sva njegova hrabrost klonu i on stade kolebajući se. Na žalost odluka je mogla glasiti samo „dalje", i on je donese, mada mu je to bilo teško kao da je nožem kidao sopstvenu dušu. Srećom po njega, na samom ulazu u Astar naiđe na jednu grupu veselih vilenjaka koji su dolazili sa jugozapada, i oni mu se ponudiše da ga odvedu do Vilin-kralja. Terin se opusti. Prosto mu uopšte nije bilo jasno kako je do malopre mogao toliko da se plaši tih ljubaznih stvorenja i njihovog staništa. 

Kažu da će u subotu biti sunčano i toplo, ali ne i pretoplo.

Taman kako treba za malo razgibavanja.

Za sve koji vole da se vozaju bicikletom, preporučam:

Lično, meni se najviše dopada onaj deo između Starih Banovaca i Belegiša.

Usput, ako ne znate kako da dođete do Novih Banovaca - Beovoz ili neki od autobusa do crkve u Batajnici, a tu u blizini staju autobusi do Banovaca. 

Bez namere da pokusam da edukujem i da pretenciozno objasnjavam opsta mesta u istoriji filma/kulture/zivota, ipak smatram da je za generaciju koja se ne seca kumrovackog Marsala i koja misli da je Kinoteka aneks obliznjeg kazina u Kosovskoj ulici, neophodno da se upozna sa sinopsisom (by Wikipedia) Bergmanovog klasika iz 1957.

Antonius Block (Max von Sydow), a knight, returns disillusioned, with his squire Jöns (Gunnar Björnstrand), from a Crusade and finds that his home country of Sweden is being ravaged by the plague. To his dismay,