Hvala Ivanu Marovicu na interesantnoj diskusiji koju je pokrenuo, a koju bih ja voleo da nastavim preko sopstvenog bloga cisto radi izbegavanja gubljenja u dzungli komentara.

Britanski premijer Vinston Cercil, da izvadimo odmah tesku artiljeriju, rekao je jednom da je demokratija najgori oblik vladavine izuzev svih onih do sada isprobanih. Ja ovom prilikom ne bih krenuo teorijskim putem, o liberalnim tradicijama i individualnim slobodama koje leze u temelju Cherchilovog citata. Otisli bi u krivom pravcu i ne bi pomoglo raspravi.

Tek, klasicna liberalna tradicija (u

Dva dana nisam bio u prilici da pratim novine, te me interesuje sledece - da li su, molim vas, javili nesto novo o Bozinom Penkalu? Neke vesti, nove crtice iz zivota, nove anegdote - bilo sta? Ljudi, ubi me briga, razumite me. Nije mala stvar... Radi se o (istina falusoidnom, ali daj sta das) conditio sine qua non nase evropske buducnosti...

Kazite mi premrlom od brige, molim vas, da li su u mom dvodnevnom medijskom odsustvu javili kako mu je sada kada je Bozuretak doveo novog drugara - Rezervaciju Karte? Jel ima animoziteta izmedju Penkala i Rezervacije?

Ho-ho-ho (zluradi osmejak), opesnichilo nam na sred ulice ubogog isposnika, magistra Ilica. Istini za volju nemamo cemu da se radujemo. Velimir Magistre Ilicu vodi sa 3:1 protiv gradjanstva u tom pesnichenju. A opet, nije ni cudo sto vodi kad je on i izmislio tu igru, pa najbolje zna pravila. Buranija poput ovog arambashe iz Knez Mihajlove tek sad pocinje da hvata cake i da razume u kom je grmu zeka, da ne kazem pesnaja.

Veliki  `r`scanin Velja, ktitor cacanski, iskoristio je priliku da na licu mesta pokaze koliko dobro poznaje Jevandjelje, te je odmah smerno i pokorno i prilicno autorefleksivno,

Ovih dana, uplašen od govora koji sve više podsećaju na devedesete, očajnički se nadam da će konačno pred nas da izađe neko od tekućih političara i kaže nešto smisleno što DAJE NADU. Umesto toga – potpuna konfuzija: kao da su između sebe zamenili govore, čak i Toma Nikolić sa svojim izjavama „nećemo slati decu u ratove” zvuči kao Boris Tadić (pazi da me ne ubedi). Krug se zatvorio. Dok se oni bore da zahvate što više „tuđeg” biračkog tela, izgubiše i svoje glasače.

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Oduvek sam bila oralni tip. Mater kaže da sam duže od ostale dečurlije trpala igračke u usta, a onda sam, zatim i međutim, postala malo neurotično čudo, pa sam grickala nokte, ali sam najviše od svega, ipak i pak, želela da budem kao moj Stari kad porastem. On je pušio s merakom. Dođe s sposla, ruča nebeski Presvetin ručak, pa se zavali u stari naslonjač. Noge na trosed, pepeljara u krilu ( ne znam kako, ali u svim mojim sećanjima on gleda fudbal ). Te sam momente obožavala. Gledala sam ga opčinjena: ovako ću i ja kad porastem. Uvuče prvi dim i zastane, pa ga otpusti.

Neki od gostiju bili su: akademik Vladeta Jerotić, prof. dr Zorica Kuburić, prof. dr Dubravka Valić Nedeljković, prof. Vladislav Šćepanović, prof. dr Radovan Bigović i drugi učesnici, među kojima je bila i moja malenkost. Na skupu je predstavljeno i hrvatsko izdanje najpoznatijeg svetskog bogoslovskog časopisa "Concilium".

Ono što za nas kao prisutne bilo zaprepašćujuće a ispostavilo se i za kolege iz Hrvatske radio televizije jeste apsolutna nezainteresovanost domaćih medija da isprate naučni skup na kojem su učestvovali znameniti gosti iz zemlje i inostranstva.

Dobrodošli na I'm Right Awards 2009, festival u kojem protekloj godini dodeljujem nagrade u ekstremno arbitrarnim (verovatno mahom filmskim) kategorijama čija je jedina svrha da ih iskoristim za priču o nečemu desetom. I demonstriram da sam uvek u pravu. Osim kada to nije slučaj. Tada nisam. A inače jesam.

Prva kategorija ove godine će biti superherojski film. Otkako su specijalni efekti dopustili egzibicije na platnu koje decenijama gledamo u stripu, kategorija stripskog filma je probila plafon u Holivudu. A u kategoriji stripskog filma, naravno, najpopularniji su superheroji. Ima mnogo katastrofalno loših ostvarenja, ima dobrih, a ima i sjajnih. Ipak, odabrati pobednički film je bilo jako jednostavno. Štaviše, to je isti naslov kojem godinama unazad neformalno dodeljujem dotično zvanje.

(Ovo su podsećanja na vreme kada je realizovano alternativno vođenje kroz postavku Muzeja švedske istorije)

Kad smo već kod svetsko-sistemske priče... sećaš se one prilično impresivne, samokritične nacionalno-istorijske teze u muzeju? O tome kako je Švedska postala ekonomska sila zahvaljujući ratnoprofiterskoj državnoj strategiji u „tri svetska rata“ (gde se za prvi računa Tridesetogodišnji rat)?. Jednostavno se švedska privreda okoristila, omastila o te katastrofe; zahvaljujući geografsko-istorijsko-političkom

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan, pre tačno tri godine, 16.08.2010. godine Vlada Srbije je usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti. Bilo je logično, za očekivanje (imajući u vidu značaj koji bi unapređenje zaštite podataka o ličnosti moralo imati u svakoj tranzicionoj zemlji) da je usvoji i znatno ranije. Pre ili najdocnije sa usvajanjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) u jesen 2008. Kako god bilo ipak su „morale" proći gotovo dve godine od usvajanja ZZPL pa da Vlada prihvati više puta ponavljane argumente Poverenika za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti i konačno usvoji Strategiju.

Morbidna priča o noćnoj paljevini kuće Milana Jovanovića novinara iz Grocke i pucanju na nju  bi,po svemu sudeći,mogla dobiti kakav takav pravni epilog.

Okolnosti pod kojima će to da se događa su zaista vredne pažnje.

Pre neki dan je saopšteno da je "otkriven i lišen slobode" čovek koji stoji iza svega, koji je "podstrekao" grupicu opskurnih likova da za njegov račun i njegov novac urade ono što predstavnici vlasti i tužilaštva kvaluifikuju kao krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".

Reč je inače o čoveku na kog je novinar Jovanović odmah posle

Za to vreme, političar QW je owner & CEO stranke D koja ima kakvog-takvog uticaja. Čak i onda kada ne prođu cenzus, stranka D i političar QW imaju dovoljno mesta u javnosti i razna su im vrata otvorena, zbog specifičnosti politike koju zastupaju. Političar QW indirektno i jeftino - zbog dugova u kojima se nalazi - kupi firmu C i obeća da će je staviti na noge.

Trgovačke firme A i B tajkuna XY ubrzo potom počnu da plaćaju dugove prema firmi C. Firma staje na noge. Radnici su zadovoljni. Glasači su zadovoljni. Stranka D je zadovoljna, zbog gazdinog uspeha i uvećanog ugleda, a i firma C ih po malo, onoliko koliko se može, dotira. Imaju naravno i banke nekog uticaja u svemu tome, ali to je već drugi segment priče.

Etrurci su predstavljali jednu od nadominantnijih civilizacija svog vremena. Njihova kultura, nauka i mistična saznanja u mnogim su aspektima nadilazili svoje savremenike, no istorija je htela da nestanu u dubini Vremena. Ono je potisnulo mnoga znanja o njima, ostavivši naučnike do današnjeg dana na muci u potrazi za odgovorima o nekadašnjim tajanstvenim vladarima Mediterana.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam Blic, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Neki smatraju da premijer širi optimizam bez pokrića...Mislim se nešto...lako je premijeru u firmiranom odelu...samo goli i bosi znaju šta je to optimizam

Buduci parlamentarci?

E, divno, pomislim. Retko je danas videti da neko zakupljuje bilborde kako bi obzanio građanima da je zimski san odavno završen i da je vreme da se late četaka i metli. Retko, i lepo za oko. A onda dignem pogled da vidim ko su ti ekolozi. Kad iznad ove poruke, stoji neki uparadjeni stroj, što bi rekli moji Šumadinci „sve moj do moga". Vođe neonacističke i nedavno zabranjene Mađarske garde prve su zaskočile predizborni ringišpil koji one najspretnije katapultira u Evropski parlament. I sami znate da se mentalni sklop sa gornjim predznakom ne zaustavlja lako, kad ga jednom pustite iz boce, pa tako ni ovaj. Odmah ispod citiranog slogana, još krupnijim slovima nova parola: „OČISTIMO MAĐARSKU!" Sve regularno, po propisu i uredno plaćeno gradskim službama. A to da li se reklamira pasta za zube ili etničko čišćenje, najmanje je bitno.