meni je ovo za danas

odlična pesma:

But I'm a creep, I'm a weirdo.
What the hell am I doing here?
I don't belong here.

nadal će 2017. godinu završiti na prvom mestu atp liste po četvrti put u karijeri.

 

Nikada nisam razumevao taj moj poriv da sakupljam razne isečke iz novina, stare fotke, neke beleške koje se ne mogu više pročitati i to sve strpano u staru kutiju za cipele pa onda sa vremena na vreme zaronim u tu hrpu, pola bacim a drugu polivinu oper vratim unutra, niti znam zašto sam ono bacio a drugo sačuvao ali tako je to oduvek. Pre neki dan nađem isečak iz nekog stranog časopisa gde je slika Marine Abramović kako u nekom njujorškom muzeju sedi a preko puta nje neka osoba pa se gledaju dugo oči u oči i to je veoma važan umetnički čin sa obzirom da je u tako respektabilnom muzeju instaliran a i piše da ona ostaje a oni sa druge strane se menjaju, posle sam se setio da je prošle ili već neke godine u silosu Žitomlina bila njena fotka gde sedi na belom konju, držala je belu razvijenu zastavu objavljujući verovatno predaju mada je delovala kao da predvodi iako iza nje nije nikog bilo.

Nekada, kada bejah mlađi gledao sam njene  performanse sa žarom misleći

Skadarska ulica je u Beogradu, zovu je i boemska četvrt (sic!) mada to nije sasvim tačno jer su se ljudi sa izvornim kodom boema odavno povukli na druge za njih održive lokacije, zamenili su ih ovde u Skadarskoj neki tipovi (ovo „tipovi“ nije pežorativno, upotrebljeno je da se obeleži vrsta – tip jedinke koja pripada nekoj grupi) a koji pretežno piju i jedu tradicionalno pripremljena jela, žele da budu tu viđeni, da im se doda i prikači epitet boema jer im je rečeno da to podiže rejting i za razliku od onih prvih bave se nekim probitačnijim zanimanjima koja im omogućavaju da u Skadarlijskim kafanama mogu platiti račune. Ima i dosta stranaca koje su navukli, kao i većinu turista, pasusima i fotkama iz bedekera, da će tu doživeti autentičnu etno ili starobeogradsku atmosferu sa boemskim aditivom.

 

Već neko vreme, možda dve tri godine, se priča po gradu a pisalo je i u štampi da će Skadarliju rekonstrukcijom arhitekture i vraćanjem iščilelih sadržaja vratiti u devetnaesti ili početak dvadesetog veka, revitalizovaće je i sve udesiti da bude kao onda što je bilo.

Urbanistički plan za novo naselje u Novom Sadu beše tema u CEP-u 1985 godine, vođa je bio arhitekta Braca Gaković pa je da bi to sve bilo kako treba doveo i rašljara iz Zagreba da stavi kuće gde je zdravo tlo. Urađeno je nekoliko uvodnih istraživanja sa ciljem da se  postave predhodna pitanja i predlože mogući odgovori o građenju grada. Učestvovao sam u tom poduhvatu, napravio za tu priliku radne beleške pitajući se kako napraviti grad, i prezentiraću ih bez ispravki, onako kako su pisane te daleke 1985 godine.

Tako je bilo i onda davno o tome kako se pravi grad a i sada isto u kome ćemo da živimo i da bude lepo unutra pa prvo mora da se smisli grad za nas a ne neki što je bio da se preuzme ili da se izmisli neki sasvim bez veze što ne uzima u obzir nas kakvi smo ...

... ne stidim se baš mnogo od toga kakvi smo i onda za grad treba pre svega entuzijazam i optimizam da se više ne žalimo na ono što smo do sada napravili ajde malo da ostavimo na miru taj Novi Beograd i da energiju koristimo za kreiranje novog možda neće ništa da ispadne ali ako se ne pokuša onda neće ni da bude i mora da ima nade jer ako toga nije onda idemo odmah u majčinu i šta će nam grad i mora inicijativa za to da dođe do arhitekata jer su oduvek to radili i bili odgovorni i piramide su pravili a sada samo moraju da slušaju neke bez veze ...

Na grebenu beogradskom stoje tri važna i prepoznatljiva mesta: Kalemegdan, gde je grad započet i koji je čuvar istorije i njegovog bića, zatim Terazijska terasa, gradska dnevna soba, i najzad Vraćarski plato kod Hrama, za koji je rečeno još odvajkada da bude duhovno središte grada. Na Teraziskoj terasi, pošto je u sredini, događala su se važna gradska zbivanja, stvarale ideje, pisale pesme, kovale zavere, neke se i ostvarivale. Beograd ima Terazisku terasu kao vidikovac ka Evropi sve do Pešte, tamo preko Save koja je nekada bila granica, pa su Beograđani gledali granicu odozgo, sa visine, i možda se tako i osećali, važno.

Teraziska terasa je takođe dobila na značaju ne samo zbog prekrasne pozicije na mapi grada sa dugom, neprekinutom vizurom u beskrajni pejsaž, već i stoga što je decenijama, još s početka prošlog veka, prostor stasao kao arhitektonski izazov, pa su mnogi probali da se na njemu iskažu.

Ovih dana, meseci pa i godina se govori i ponegde, tamo gde još ima neki zaostali i pretekao tračak slobode govora, objavljuju tekstovi o rušenju privatne imovine u Hercegovačkoj ulici u Savamali, pa o vikendicama od po dva sprata na obali Save i još oko onog bespravno sagrađenog kafića od hiljadu kvadrata na vrhu Kopaonika. Sve to protivno zakonu i urbanističkim planovima pa je naloženo da se sve to u skladu sa zakonom kazni ali se to ne događa i svedoči o izrugivanju građana od strane države a koji od nje potražuju samo da štiti pravila koja je sama uspostavila.

 Naravno, država to ne čini koristeći birokratske zavrzlame da izbegne rušenje po naredbi koju su napisale i izdale njene institucije a sve da bi zaštitile interes nekih koji su joj bliski po lukrativnoj osetljivosti. Pored ministarstava i opštine i policije od kojih se čuje po koja nejasna reč o svemu tome iskazao se i predsednik države začuđen zašto se baš oko te divlje gradnje na Kopaoniku diže tolika galama kad ovde u Srbiji ima nekih milion i još više takvih objekata, ali dobro, pokazaće on da se i to može urediti i da će sve biti po zakonu ali ne reče kada i kako.

Molim, obratite pažnju kako isprobava, pa na jednoj nozi, pa na dve...:)

Dobila sam od S. iz Bostona "The Dehydrator bible" pa sad mogu da se igram po pravilima i sušim voćke i povrćke dok mi ne dosadi. Ali, kada je iz torbe izvukao originalnu masku Anonymousa, kakve su nosili protestanti u ovom gradu na pet reka, oduševila sam se ko

Bojkot je česta situacija u kojoj se nađu oni kojima je posao da naprave promene u nekoj organizaciji uvećavanjem produktivnost i efikasnost. Nekada promene poboljšaju trenutnu likvidnost prilagođavanjem preduzeća novonastaloj tržišnoj realnosti ili obezbede dugoročniji opstanak i rast prilagođenjem široj ekonomskoj okolini.

Da je nešto loše, a često je tako u mnogim preduzećima, brzo se razglasi unutar samog preduzeća a i šire. Šta uraditi u tom slučaju je diskutabilno ali neophodnost promena postaje sve očiglednija daljim propadanjem.

Dublje i duže su reči koje se često čuju u društvu ronilaca na dah. Ako ih pitate većina će Vam rado objasniti kako da zaronite dublje i ostanete duže pod vodom da bi produžili uživanje u čarobnom podvodnom svetu.

 

Akcija prikupljanja pomoći za decu koja žive i rade na ulici 

Ako prolazite preko Trga, čekate noćni bus, izlazite sa predstave u Narodnom pozorištu, ili se smrzavate kod konja dok neki princ koga čekate kasni- svratite u Pab. Pab je „nadimak" za lokal Magic Garden. To je onaj bar u Stalkencu, odmah iza picerije Trg.
To je najbolje mesto u gradu, jer svaki put kad ovde svatite, imate priliku da uradite nešto zaista dobro. Možete da ostavite dobrovoljni prilog za decu koja dolaze u Svratište. Svakog prvog u mesecu, od 16h organizovano je i druženje sa ovom decom, a tog dana volonterima iz Svratišta možete da donesete i stvari - tople džempere, kape, jakne, rukavice, čarape, majice, pantalone, igračke, dečije knjige i sve ono što vam ne treba, a bilo bi vam potrebno da ste dete, da nemate gde da se ugrejete, okupate i presvučete.

Po aprilskim (2010) procenama MMF-a 2015. godine globalna ekonomija pretrpeće praktično tektonske promene, ako je uporedimo sa stanjem pre krize: 2008. godine. Posmatrano po tržišnim kursevima opašće, istina ne snažno, udeo SAD sa 23,4% na 22,3%. S druge strane, EU27 će zabeležiti dramatičan pad udela sa 30,2% na 23,8% globalnog GDP (ključni pad desio se 2009, kada je evro oslabio prema dolaru; potencijalno jačanje evropske valute moglo bi da bitno utiče na date projekcije u korist EU). Učešće Kine porašće na čak 11,5% (sa 7,1%), a Rusija, čiji će se nominalni GDP duplirati

Dok svetsku ekonomiju potresa globalna ekonomska kriza, jedna mala zemlja na Balkanu pokušava da prebrodi neke svoje probleme. Naizgled male, ali građanima te zemlje doste velike. Iskreno, dosta toga je na tom polju urađeno od januara 2001. kada je na vlast došla vlada sa, po meni, najboljim premijerom kojeg smo imali... Koja ličnost je najviše doprinela ekonomiji u Srbiji?

Odgovor na ovo pitanje traži Ekonomist Media Grupa (izdavač Ekonomist magazina, Bankara, Preduzeća...), a posetioci EMportala mogu glasati i tako izabrati ličnost. Ponuđeni su Božidar Đelić, Mlađan

Prijatno me je iznenadila vest da su studenti Jagodine posetili Beč o trošku sponzora, a neprijatno vest, tj. izjava njihovog gradonačelnika (poznatog po tome da mu jedino Betoven i Šopen nisu pevali i svirali uživo jer je bio mali), da nijedna druga Opština nije ni konkurisala kod tih Fondova koji su davali sponzorstvo. Svaka čast gospodinu Markoviću Draganu na toj poseti! Samo sam to pomislio, šta god i kako god, lepo je što studenti mogu do Beča. U isto vreme bio sam previše i zauzet da bih mogao da ispratim nešto više o tome.