Nisam gledao vesti ali ovo je moj scenario tragedije koja nam se upravo događa.
1.Čiča Toma ide u zasluženu političku penziju sa dobrom apanažom ( materijalnom i sa nešto uticaja)

  Gost autor ;  Ranko Pivljanin

    Bilo je pitanje dana, tačnije teške i, pretpostavljam, debelo plaćene marketinške stupidarije, kada će se tribine na kojima se kalio, podjednako kao i u zgradi Magistrata pod dirigentskom palicom političkog huligana Vojislava Šešelja, obiti o glavu Aleksandru Vučiću. I desilo se upravo to!

Jedne od onih večeri kad su se često oglašavale sirene, sretnem ja Imreta na  stepeništu Televizije. Deca su prvu sirenu zvala“šizela“ i ona je značila da će negde uskoro da padaju bombe ili rakete. Pričalo se poluglasno da će gađati i zgradu Televizije ali niko nije znao kad. Pitao sam idiota da odemo za svaki slučaj u Tašmajdanski park, sednemo na neku klupu i sačekamo drugu sirenu koja se zvala „mirela“. Ne treba da vam pričam da je to bio prestanak uzbune.Međutim, Imre je imao bolju ideju, da odemo u kafanu „Kod Grka“i tamo popijemo neko piće dok se situacija ne smiri.Naravno da sam prihvatio.

 KUKUTA

Svrati mi jutros moj drug bata Đole i kaže ; doneli nam na sušenje neku biljku koja se zove Kukutka. Rekli nam da stavimo maske jer je i udisanje njene prašine veoma opasno.Čovek koji je vadio iz sušare a nije imao masku posle dvadesetak minuta počeo je da povraća. Morali smo da ga vodimo kod lekara.

Biljka se inače zove Kukuta. Rasprostranjena je u ovim krajevima i ima jako halucinogeno dejstvo a udisanje njenih isparenja može da dovede do smrti.

oj, Srbijo među bunama, među šljivama,

oj, Srbijo među ljudima

na njivama,

oj, Srbijo među pesmama u grudima,

oj, Srbijo,

buno među narodima.

Vidim da je trend masovno zapošljavanje pa ko velim aj’ i ja da dam neki doprinos. Kako nisam stručnjak za knjigovodstvo, nisam ni Ikea, a nisam ni Koreanac pa da radnike ne puštam na pišanje smislio sam jedno neformalno rešenje.

Došlo je krajnje vreme neki bi rekli pošljednje. Ne mož’ brate ni sopstvenu ruku da zavučeš u tuđ džep.Siroti penzioneri samo što se u tramvaju ne izvinjavaju džeparošima jer nemaju ni sto dinara pri sebi. Domaćice nemaju kintu da ih okreneš naopačke. Kad džeparošima pomenu ludog muža i gladnu decu svi se redom sažale. 'Teli bi da im daju iz svog džepa ali ne mogu jer su im isti zašiveni da ih oni drugi ne bi izdžeparili.

Da li postoji samo jedan univerzum ili ih ima više ? Da li se dodiruju ili čak prožimaju a da jedan za drugog ne znaju?

Da li postoje paralelni svetovi ovde u Srbiji?

Gost autor :

Ranko Pivljanin" 

Ništa novo na kugli zemaljskoj.

Malo zavisti, malo mržnje,malo sujete.

Puna usta nepravde.

Da ste samo pre stotinak godina živeli u Banatu znali bi o čemu pišem.

Otpad

Ne bih sad o ljudskom otpadu ma kako vi to shvatili. Ne bih ni o civilizacijskom otpadu jer ni to nije podložno definiciji. Pričam o stvarima koje smo upotrebili i više nam ne trebaju.

Razmišljam o tome – Šta je zapravo otpad?

Ljudska vrsta pokušava da koristi materijale koji traju duže vremena. U početku su to bile životinjske kosti. Jelenski rogovi, slonovske kljove.

Bakarne sekire i mačevi imale su svoju ulogu u istoriji dok nisu pronašli bronzu koja je tvrđa i delotvornija u ubijanju neprijatelja. Bronzano oružje odavno

DNEVNIK

Mart 2020.

Danas sam raskinula sa dečkom. U stvari ne znam ko je sa kim raskinuo. Rekao je da ne možemo više zajedno i da ga presingujem. Ja sam mu rekla da je dosadan i da smara.

Mami nisam rekla,znam šta će da kaže.-Ne paniči pomiriće te se.

Tati nisam rekla jer on misli da sam još uvek njegova mala devojčica koja sa društvom bleji u parkiću i vraća se kući sa prvim mrakom.

Sa drugaricama se dopisujem preko vibera. Kažu da se pojavio neki novi virus.