U vecem periodu mog zivota je bilo, skoro nemoguce, da me neko sretne u kaficu, na basketu, na bazenu... samog. Uvek sam bio Milan i Riki. Isli smo zajedno u zabaviste, osnovnu i srednju skolu sve do fakulteta. Nase intenzivno druzenje se nastavilo do danasnjih dana kad obojica imamo sinove u kojima se prepoznajemo. Kroz sve faze odrastanja smo prosli zajedno. Prepisivanje u skoli, kradja krusaka iz crkvenog dvorista, zajednicka letovanja, prve

Avganistan, priča druga

Razgovor sa mojom dugogodišnjom prijateljicom, sada nevladinom aktivistkinjom u Kabulu.

Upozoravam da su neki delovi teksta potresni.

Ja sam Napoleon. U to ne može biti nikakve sumnje. Ja sam jedini koji tako misli i upravo to je nepobitna potvrda mog identiteta.

Dani slave su iza mene, zatvoren sam ovde na Institutu Sveta Jelena, ali ne žalim se. Šetam, sedim, opet šetam, malo napolju, malo u sobi, i razmišljam. Svoje misli zapisujem na blogu. Čitanost je jako mala, ali to me neobično raduje. Mrzeo bih da je drugačije. Oh, oh, kako bih to mrzeo.

Kolega bloger kukusigameni je došao na sjajnu i hvale vrednu ideju da ova naša blogozajednica pokrene akciju pomoći Japanu. Ima reč:

 Pozivamo sve blogere da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu akciju pravljenja origami ždralova u Beogradu u znak solidarnosti sa narodom Japana.

Legenda o Ždralu

Tokom istorije, ptice su doživljavane kao životinje posebnih vrednosti i tovarene su značenjima često izvedenim iz legendi i priča koje su preživele tokom mnogih generacija. Ždral može biti ubedljivo najstarija ptica na Zemlji; postoji

Sledi dosadan i dug Tehnicko-informativno-narikacki tekst, namene zajebantske.

Posle poruke naseg sponzora...

Драги сви,

одлучио сам да почнем да се бавим политиком те за место свог првог представљања јавности одабирам овај изузетно посећен Блог, са кога, најискреније говорећи, очекујем да дође велики број мојих гласача. О себи имам да кажем следеће:

Рођени сам Београђанин и, као такав, веома амбициозан. Величина моје амбициозности се огледа у томе што сам се још у основној школи бавио не само једним, као сви остали ученици, него три спорта – логично ватерполом, скијањем и ритмичком гимнастиком. 

Iako poslednjih godina nekako uvek u medijskoj senci naših singl igrača, ovaj 34godišnji Beograđanin je svakako najuspešniji srpski teniser svih vremena. 

          Dok sedi pred publikom u pristojno popunjenoj sali, Albahari stavlja obe ruke između prekrštenih nogu; zamišljam da je to njegov način da ne pokaže nervozu, možda čak i strah, on uvek deluje poplašeno, nesigurno i to je deo njegovog neodoljivog (književnog) šarma. Posmatram ga pažljivo dok priča o svojoj novoj zbirci priča i gotovo i ne obraćam pažnju na njegove reči, važnije je da David Albahari stoji na tri metra od mene

kako je jedna od dražih zabava u srba poredjenje srbijice sa nemačkom za nacizma, a svakog vidjenijeg tj istaknutijeg,  a radu u medijima  sklonog, sugradjanina sa gebelsom (postalo je stvar prestiža i skoro da je sramota baviti se ozbiljno medijima u srbiji a da te niko makar jednom ne proglasi gebelsom) ili, ako već ne sa tomasom manom ono makar sa simonom vizentalom - evo da se pridružim i pomenem i ja "sličnu" nam nemačku. pre nego će gebels (opsednut policijom kao da je srbin) odlepiti i naci kompoziciju od uobraženog valcera dovesti do paklenog krešenda, vesti su se svodile

 Kada je blagi bog delio toplinu, empatiju i mentalnu živahnost, očigledno je da je jako pazio ko će mu sedeti u prvim redovima. Tako su se Tamo našle i neke, meni veoma drage Face :
Vlasta, Bili Piton, Skyspoter, Jelena Gall, maksa, vishnja, darkonduty, Jack Bauer, Margitina Mama, omega (i, zamalo - Srki Pajić) priznaćete da predstavljaju jako dobro društvo.
 

I niko nije ni pitao odakle ti mladići idu,

Ko sada za njima u strahu plače

I niko nije ni pitao hoće li se oni ikada

Vratiti pod voljene krovove domaće.

Ove stihove napisao je, pod pseudonimom Vuk Slavič, pesnik i general Rudolf Majster, najveći general i jedan od dva najveća državnika koje je Slovenija ikada imala. Prvi koji je nakon grofa Hermana I Celjskog imao hrabrosti i snage da planira i da se bori za slovenačku zemlju.

 Ovo je tekst ostavke Saše Radulovića na funkciju ministra privrede Srbije.

Nadam se da mi Saša neće zameriti što sam ga ovde objavila jer mislim da je sad pravi trenutak da se o svemu navedenom u ovom tekstu raspravlja i da ljudi kažu šta misle.

Autonomni ženski centar

APEL VLADI I SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE

da se zajedničko domaćinstvo izbaci kao uslov

za postupanje državnih organa po službenoj dužnosti

ZAŠTO RAZVOD NIJE KRAJ NASILJU?

Zato što je:

U selu Novo Lanište 17. aprila 2009. godine Zorica V. (48) je ubijena od strane svog bivšeg supruga Milorad M. (57). Milorad

Na raspustu između gimnazije i fakulteta, onog leta gospodnjeg koje je svetu donelo dupli album "Piter Frampton Comes Alive”, krenuo sam autostopom po Evropi. Hičajking je tada bio normalna pojava. Svi koji su držali do sebe to su radili.

Poneo sam maslinasto zeleni ranac, vreću za spavanje, mapu i crveni pasoš.

Ideja je bila da presečem Italiju, prođem Francusku uzduž, dođem do Londona, a da u povratku svratim do Amsterdama i preko Belgije, Luksemburga i Švajcarske stignem nazad.

U jednom trenutku, na granici između Italije i Francuske, kod gradića Ventimilja,

 Svake veceri, pred spavanje imam poseban ritual. Pogledam sva web izdanja novina, tiska, newspapers...
Krenem od "Danas"-a, jer je na webu vec oko osam sati uvece, zatim stignu "Novosti", pa tacno u  22.00  stigne "Politika" i tu se najvise zadrzim. Zatim Blic, te hrvatski tisak i strane novine. Mucim se sa slovenackim...ali ide polako.
Eto i  ponoc, kad Srdjan Kusovac odobri, nama obicnim smrtnicima, da mu procitamo novinu, jer do tad,ko hoce, mora da plati. Mudar potez "Pobijede".
I ujutru me saceka u vidu mail-a "24 casa" te pogledam Alo i Kurir.
I onda krenem na