Dejan Stanković's blog

Diskretna sugestija novom ministru kulture

Dejan Stanković — Thu, 24 May 2007 21:05:35 -0500

Knjige iz LitvanijeVerovatno je da postoje veće i značajnije književnosti za svetsku kulturnu baštinu no što je naša, ali i kod nas zasigurno postoji literarno stvaralaštvo koje je dovoljno vredno da bismo ga podelili s drugima. Nažalost, i to zasigurno znam, književnost pisana na našem jeziku jeste jedna od najmanje prevođenih. Postoje studije koje to dokazuju, ali nije ih potrebno konsultovati da bi smo se uverili u ovu tužnu stvarnost, dovoljno je otići u neku knjižaru, najbolje virtuelnu, i potražiti nekog našeg pisca. Posebno novijeg. Slabo ćete šta gde naći.

Jedan od razloga za tu tužnu činjenicu jeste nedostatak osmišljene i dosledne kulturne politike i strategije međunarodne promocije nacionalne kulture. Druge zemlje, od velikih kao Nemačka i Francuska, do novih članica EU, SVE DO JEDNE imaju definisane programe podrške internacionalizaciji sopstvenih literatura. Jedine zemlje u Evropi čije vlade do sada nisu učinile ništa ne bi li potpomogle sopstvenoj književnosti da izađe iz špajza, jesu Srbija i neki njeni susedi.

dalje

Od karnevala na tanjiru do sovjetskog kazana

Dejan Stanković — Tue, 22 May 2007 08:31:09 -0500

carnavalNikada nisam bio u Sovjetskom Savezu. Namerno. Nikada se nisam smatrao žrtvom Oktobarske revolucije, čak ni posrednom. I kada mu vreme nije bilo, tamo gde se najamnje očekivao, boljševizam je uspeo da mi dolija; i to preko trpeze.

Početak XXI veka. Tačno 90 godina posle crvenog oktobra i skoro 20 posle pada berlinskog zida. Nevelika porodica okupljena oko večere. U tanjirima nešto čudno: popara li je, kupus li je, kačamak li je, kaša li je? Uglavnom sivkasto je i miriše na okupaciju. Liči na večeru od sinoć a nešto mi govori da ćemo nešto slično jesti i sutra. Hranimo se na sovjetskom kazanu. Samo fali drvenim kašikama da kusamo. Duh blagopočivšeg tavariša Brežnjeva lebdi nad našim astalom.

No, da počnem od početka.

dalje

Od klozetske četke, preko plišanog mede do pornića

Dejan Stanković — Sat, 19 May 2007 09:16:11 -0500

Kada im je omiljena igračka bila četka za klozet mislio sam da gore ne može da bude. Mali još ne zna ni kako se zove, ali ga nešto vuče ka usranoj četki. Kupiš mu istu takvu ali ganc novu, sterilnu - ne, to ga ne zanima, on bi onu korišćenu, da njom mlatara po kući.

Negde u to doba u našim životima pojavila se i figura „Neophodnog Mede“. Bez te plišane kreature nikako nije moglo da se spava. Neophodni Meda je imao običaj da se zaturi u nezgodno doba, baš kad je vreme za povečerje, a pošto uspavljivanja bez njega nije moglo biti umeli smo da provedemo i po sat vremena tražeći ga. Tek naknadno sam shvatio da ga je mali prepredenjak sakrivao da bi imao izgovor da ne ode na spavanje na vreme. „Neophodni Meda“ je iz naših života nestao tako što je nenamerno ostavljen u taksiju u Atini. Osećao sam se kao da sam rođeno dete izgubio. Takav nas je strah uhvatio da nam dete nikada više neće zaspati da smo, umesto da obilazmo Akropolje, išli u centralnu policiju da prijavimo Medin nestanak. Čudom su nam se čudili grčki panduri.

dalje

Ko upali svetlo razjuriće vampire

Dejan Stanković — Wed, 09 May 2007 05:57:42 -0500

VampirNije da verujem u vampire, ali da ih ima, ima ih! Vampiri su, inače, oživeli leševi zlih a aljkavo sahranjenih ljudi, koji se po mrklom mraku dignu iz mrtvih pa živom svetu piju krv. Ta pojava se zove povampirenje. Taman pomislimo da smo ih se ratosiljali zanavek, eto njih natrag.

Poznata je a bogami i indikativna činjenica je da je vampir jedina izvorna srpska reč prihvaćena u skoro svim svetskim jezicima. Smatra se da je vampirizam u Srbiji rasprostranjen pošto su Srbi skloni ošljarenju a ni biti grobar nije prestižno pa se stoga u nas loše i murdarno sahranjuje. Taj splet okolnosti zlim mrtvacima koji jedva čekaju da se povampire otvara mogućnost da se vrate među svet. Posle je jako teško ratosiljati se povampirenog zla. Baš teško.

Da bi se vampiri pojavili na ovom svetu osim nekvalitetnog sahranjivanja potrebno je da bude ispunjen još jedan uslov – da bude potpun mrak, jer vampir samo po mraku može da hara. Čim se upali svetlo, zavuče se u svoju rupu i tamo čeka dok se ponovo ne smrkne. Ako se tada propusti prilika da se vampir zauvek prihefta za zemlju glogovim kocem, čim padne mrak eto ti njega natrag.

dalje

Prodor u plemenito društvo

Dejan Stanković — Mon, 07 May 2007 04:30:03 -0500

odavde sam najuren kao mangupTeško je prodreti u aristokratske krugove. Samo jednom u životu sam bio pozvan u goste u pravu aristokratsku kuću i tu sam priliku uludo prokockao. Izbacili su me kao barabu.

dalje

Beli bubreg za Druga Tita

Dejan Stanković — Fri, 04 May 2007 05:07:53 -0500

J.B.Tito (Kumrovec 7 svibnja 1892. - Ljubljana 4 svibnja 1980)

(sećanje prigodom 27-og parastosa J.B.Titu)

Tita-maršala sam video nebrojeno puta i to zahvaljući strateškom položaju moje O.Š. odakle su nas svako malo isterivali na ulicu da tamo, raspoređeni po trotoaru, glumimo narodne mase izbezumljene od sreće. Uvale nam nekakve zastavice u šake pa nas nanižu uz auto-put da mašemo. I mi tako dreždimo par sati, a onda, kada se najmanje nadamo, pojavi se On u svojoj ultra produženoj king-size limuzni ručne izrade. Promakne za par sekundi, pa ko trepne, ne vidi Ga. Da kažem da smo to radili nevoljno, slagao bih, mahali smo i skakali iskreno srećni jer smo tim prigodama uvek gubili časove. Dakle, meni je Tito bio skroz pozitivan lik i stvarno nisam imao nikakvog razloga da se ljutim na Njega.

dalje

Jugonostalgija

Dejan Stanković — Wed, 02 May 2007 13:28:04 -0500

SFRJKad vidim onu zastavu s petokrakom, meni neobjašnjivo milo oko srca. To mi se, na primer, dogodilo sinoć dok sam na B92 televiziji gledao emisiju o Jugo-fudbalu. To ima i ime: Jugonostalgija.

Jugonostalgija je endemična sociološka pojava novijeg datuma. Ograničava se na stanovništvo zemalja i zemljica nastalih raspadom SFRJ i na lica koja svesno pamte tu Jugoslaviju. Određeni stručnjaci smatraju da je reč o epidemiji hroničnog poremećaja ponašanja izazvanog naglim promenama u društvu.

dalje

Farsa o sujeti i kosmičkoj pravdi

Dejan Stanković — Fri, 27 Apr 2007 06:29:48 -0500

To bi bilo toKad me vidi da me nešto muči, moj tata kaže: „Ne sekiraj se, sine, sve stvari vreme dovede na mesto koje im prirodno pripadaju.“

Moj mudri otac je, ako ne uvek a onda u ovom slučaju, skroz u pravu. Pravda, ona kosmička, se uvek uspostavi, naravno, pod uslovom da su ispunjeni osnovani uslovi da tako bude.

dalje

Gospodine branioče, gde će Vam duša?*

Dejan Stanković — Wed, 25 Apr 2007 16:05:43 -0500

Da nisam čuo svojim ušima, da mi je neko pričao, ne bih poverovao. Mislio bih da neko zlonamerno izvrće reći jednog advokata.

Advokat Nenad Vukasović, branilac prvookrivljenog za ubistvo Dr. Zorana Đinđića danas je naciji rekao ono što smo strahovali da ćemo čuti a nadali se da nećemo, ono što nije smeo da kaže - zato što je laž, zato što je ružno i zato što je morbidno. Zloupotrebio je slobodu medija na najružniji mogući način. Javno je izneo skrnavnu tezu o odgovornosti žrtve za sopstvenu smrt potkrepljujući je pričama o međunarodnoj konspiraciji, o osobama NN, o tome da priznanje ubice nije dovoljan dokaz.

dalje

Na Drini ćuprija

Dejan Stanković — Tue, 24 Apr 2007 04:44:42 -0500

Na Drini ĆuprijaNapokon sam okončao i poslednju rečenicu poslednjeg poglavlja prevoda Na Drini ćuprije. Pritrisao sam enter, email je otišao a ja sam ostao praznih ruku. Iz nekog razloga sam očekivao da se ovaj posao završi s većom pompom, s nekim znakom koji bi obeležio kraj, kao što pri porođaju bude plač deteta; ali ništa.

dalje