Pre nekoliko dana sam imao jedno nezaboravno iskustvo,napisao sam jedno pismo.Da ironia bude veca to je prvo pismo coveka koji ima za malo 25 godina.

        Elem pismo nije bilo namenjeno nikakvoj devojci vec mojoj tetki.Zena starog kova,poseduje lepe manire,ostala verna pismu,pa mi pisala da vidi sta joj radi sestric.Jeftinije mi bilo da je pozovem,zahvalim se na toplim recima,ali velim sebi,upristoji se decko,budi i ti malo na nivou,ne dozvoli da te podvede ova prolazna tehnika.latim se ja tako pera pisem,brisem,dodajem,oduzimam a papiru nigde kraja.Naporno bilo priznajem,ali

Zivot ti je ko reklama.Pokazujes se neko vreme,pa se onda malo proredis,znaju i dalje za tebe ali vecini nisi potreban i na kraju te povuku iz upotrebe,ostane samo uzitak koji si kod potrosaca izazvao.

Idem u pravcu kraja,putem kojim su mnogi prosli ne otkrivsi tajnu,sa prolaznim nadama, nestvarnim ocekivanjima, skazaljkama koje ne vidim, brojeva od kojih strepim,sa tapijom koja stoji i govori da sam doso i otiso ne pitajuci se sta zelim.U pozadini prolaznih ispunjenja viori se zelja da ostavim nesto za sobom,da prevarim vecnost,da pomalo budem deo nje,da pomalo bude deo mene.

Taman

Ljbomora je jedno cudo,kad se osecas stvrno ludo,kad ne znas zboriti i u glavi red stvriti.

Ljbomora je jedno slozeno “bice” sto rusi misice. Ljubmora ti pravi mostice i uvlaci u svoje grlice.Ljubo”mora” - nju svako mora da ima jer je ona sastavni deo covekove duse,natalozena kod nekog pre svih sklonosti i mana,natalozena kod nekog na samom dnu njegovog okeana.Ljubomora je mora koja te ne prene iz snova,koja te baca u svoje visine i ljudske dubine.Izboriti se treba s ovim bolom jer u stanju duhovne skucenosti telo se bori da iz tromosti progovori.Kako da se odupres ovoj

Cudno je to,

popustiti pred njenim osmehom,

pa zakasnela stidljivost,

pa njoj neprimetan drhtaj tela pod njenim pogledom,

pa iznenadna odlucnost,

za koju karakter ne zna,

prekinuti prisutno nespokojstvo

i potraziti mir tamo gde je ona samo u mislima

pa pljusak zadovoljstva,

pa zelja proziveti minuli trenutak PONOVO.

Pisem pesmu ko da pustam cesmu
misli same lete,nikako da slete.
Sa tom pozudom ja se borim
al ko da ne postojim.
Nema njenog krika u naletu mog lika,
pozuda mi smrca jer ce da se otrca.
Sa tim likom ja se borim jer cu da izgorim,
al priroda je tako htela,
mada nije smela,
da se sretnu dva tela,
telo sto ga srce zulja 
pod pogledom punog mulja.
Od navike da bezim,sada ja se sklanjam
u senci njenog lika punog lepih slika.
Stojim u tom mrklom mraku
da napipam kvaku,
kvaku sto mi ruku zulja 
ali vadi me iz mulja.

Posustao sam,

napisao sam svoju tajnu misleci ostace pokrivena.

Ne sluteci javila se ona,ali, zedna nastavka.

Bacio sam mrezu ponosa,dopisao,ponovo posustao.

Pocela je polako da me zapitkuje i nesluteci da je u pitanju ona.

Isla je u meni zeljenom pravcu ali je vodja bila ona.

Pronasla je sebe u mojim mislima,ostavila me okrznutog njenim.

Ostavljen tako u cudnom stanju,pravila mi je drustvo misao:

da

Dok njen razdeljak na celu te muci

a osecanje u srcu pokusava da se skuci,

dok oganj iz oka nesto besedi

a kosa pocinje da sedi,

dok se kapljice nemira trude da te slude,

dok prsti prste maze

plaseci se da nesto ne zgaze,

dok vreme polako tece

ovaj trenutak pocinje da pece.

Bistar miris njenog oka

u visinama malog skoka

prati zelju za zivotom

i njenom lepotom.

U sancu ljubavi ovog bica

nestvarnost je malog ptica

sansa za boljim zivotom

i gracioznom dobrotom.

Plavo nebo njenog srca

zamisljeno sada stoji

plaseci se da govori,

jer gori nasred pustog stana 

utvara slicna nama.

Gresnica je nekad bila

ova bozja mama

bez prstena i bez srama.

Rodjeno je jedno cedo,

sto ga drustvo maze kredom,

ali mati,

okani se dete prati

i

Ta mrsavica mala

jednom je predamnom stala

da recituje ime smelo

ko da je to neko delo.

Uz to

ruku sto mi pruzi

oduze mi malo mira

onog mira sto se duzi

kada ti se nesto pruzi.

Lice njeno belo

smeskalo se celo

izmamilo mi ruku

ko da sam u puku.

Stisak njen obuze me ceo

al ko da nije smeo

da mi bude veo.

A mrzelo me velim

da nesto besedim

jer ova je mala

mozda neka sala.

Evo sada stojim

i zbunjeno molim

da mi mala bude