Kad se oblaci bore i kise bole,

to se pupoljak muci

da na svetlo se izluci.

Kad radosno jutro tvoga oka

obasjava dan ovog gustog soka,

to vetrovi sto ga nose

obrve ti kose.

Kad ispisana rec

teg u dusu stvara

to telo od svetlosti se slama.

Kad stopala tvoja po vodi gaze

to senka kapi pocinje da mazi.

Kad ova cudna slika o tebi

ponekad u meni sedi

to pogled moj luta

jer skrenuo je s puta. 

To vino sto ulazi na usta

tera da joj kazem osecanja pusta.

Pijanci oko mene lagano mi se smese

al ne znaju dusu da mi tese.

Ona ne zna da je ova dusa pusta,

da je prasina sada gusta,

da ne zna govoriti ni stihove stvoriti.

One ne zna,

kad gitara svira mene to u srce dira,

oci mi se sjaje ali nesto taje,

taje njenu krhku sliku sto ima odraza u mom liku.

Ona ne zna da kusati je slatko njeno telo glatko,

da pogled njen srce moje pije

a dosta mu nikad nije.

Iscekivanje i nadu ne podnosim

Kada treba nekom srce dati

tesko je na tom putu stati.

Odmoriti se treba malo

jer mati nije bilo lako

ovom svetu tebe dati.

Stani malo sa tim pucem

pokusaj to drugim kljucem.

Ne znas stvore,

ima tvora sto ziveti mora

hrani se slikom tvojom,

pije te kao vodu.

Hej ti stvore od kristala

ovo nije sala,

zar ne osecas ovog tvora

sto svuko te do pola.

Tvor je pun zla

jer osto je bez tla.

Dobri stvore stani malo,

bez sa puta samo malo,

pravi mesta tvoru

Poltron-plasljivac,kukavica,junak na jeziku,ulizica,puzavac...

Poltronerija-kukavistvo,plasljivost,junastvo... 

Vranjski Ok radio o poltronima!

Dok njen razdeljak na celu te muci

a osecanje u srcu pokusava da se skuci,

dok oganj iz oka nesto besedi

a kosa pocinje da sedi,

dok se kapljice nemira trude da te slude,

dok prsti prste maze

plaseci se da nesto ne zgaze,

dok vreme polako tece

ovaj trenutak pocinje da pece.

Ta mrsavica mala

jednom je predamnom stala

da recituje ime smelo

ko da je to neko delo.

Uz to

ruku sto mi pruzi

oduze mi malo mira

onog mira sto se duzi

kada ti se nesto pruzi.

Lice njeno belo

smeskalo se celo

izmamilo mi ruku

ko da sam u puku.

Stisak njen obuze me ceo

al ko da nije smeo

da mi bude veo.

A mrzelo me velim

da nesto besedim

jer ova je mala

mozda neka sala.

Evo sada stojim

i zbunjeno molim

da mi mala bude

  U moru Njihovih sklonosti da nam prave pogodnosticovek gubi dusu vapeci za resenjem njemu najboljim,da ne udari po dzepu i njemu napravi stetu.Covek se skoncetrise i pocne da mirise,ono malo stida izgubi iz vida,puni svoju potrosacku korpu da bi Nekome dao motku.Eto ta je motka ostrija i bludna jer je srbin siso s uma,pa daje svoje krvavo zaradjene pare da bi Neko znao sta je.Nece ovaj narod da se digne i srusi sve One silne sto stoje na vlasti,sto su skloni krasti.Uvek Njima malo bude sto srbina kude,pa smisljaju nove nacine i pogodne tlacine. Svaku bunu koju srbin rodi i iznjedri

Ljbomora je jedno cudo,kad se osecas stvrno ludo,kad ne znas zboriti i u glavi red stvriti.

Ljbomora je jedno slozeno “bice” sto rusi misice. Ljubmora ti pravi mostice i uvlaci u svoje grlice.Ljubo”mora” - nju svako mora da ima jer je ona sastavni deo covekove duse,natalozena kod nekog pre svih sklonosti i mana,natalozena kod nekog na samom dnu njegovog okeana.Ljubomora je mora koja te ne prene iz snova,koja te baca u svoje visine i ljudske dubine.Izboriti se treba s ovim bolom jer u stanju duhovne skucenosti telo se bori da iz tromosti progovori.Kako da se odupres ovoj

Neko nemari za vreme,

neko nemari za sne

a ja nemarim za pse.

Ta je rasa malo cudna

ali nije mnogoljudna.

Taj stvor je nocna mora

al cuvati se mora.

U dvoristu kuce laje

da bi gazda znao sta je.

Pas je lice verno

ali covek lice bedno.

S uzicom se druzi ali se ne tuzi,

jer on je lice verno ali nikad bedno.

Kad mu kosku treba dati

ume signal repom slati.

Coveku je veran drug

jer drugom nema kud.

Cesto covek kuce biva

jer mu drustvo ne da mira.

Tesko