B92 Blog

Izvor: Sve više obolelih u Srbiji

Pojedini gradjani Požege imaju informisana mišljenja o novom gripu:

"Ja mislim da je to naduvano, ne verujem da to ima. Verovatno se radi o prodaji vakcina i nekih bogova, da se pomogne industrija neka, ta sa lekovima.“

"Živim na selu, pa koristim malo veće preventive, kiselog kupusa i tako tih preparata, tako da nisam plašljiv, ne znam."

"Izbegavam susrete sa većom masom ljudi i to je to.“

„Samo beli luk, vruća rakije i slanina i ne boj se ništa.“

Ni studenti se ne boje gripa:

"Ne, ja sam rođena u Čačku gde ima slučajeva, nisam opterećena, redovno p

"Noblesse oblige, my dear Eadred, " they had said; "people like us do not exhibit their feelings. We do not divorce. Only the vulgar divorce."

Vita Sackville-West

Moji baba i deda se razvode. Znam, neverovatno zvuči da dvoje ljudi, koji se približavaju osamdesetoj, posle skoro 60 (šezdeset) godina braka odluče da krenu svojim putem.

Sve je počelo kada je jednog dana baba došla kući ranije sa pijace i uhvatila dedu i geronto-domaćicu na delu. Pretpostavljam da nisu mogli bogznašta da urade, ali očigledno su uradili dovoljno da babi preliju poslednju kap iz čaše. Rekla mu je da joj je dosta prevara i poniženja, da pokupi svoje prnje i ode da živi u Grockoj sa geronto-domaćicom, kad mu se već toliko dopada. Deda je uzvratio da mu ne pada na pamet da napušta svoj novobeogradski stan i da, ako ne želi više da ga gleda, baba treba da pokupi svoje prnje i ode da

Core, core 'ngrato
T'aie pigliato 'a vita mia.
Tutt' è passato
E nun'nce pienze cchiù!

Juče, napuštam radno mesto, izlazim sa parkinga, polako vozeći prepunim, uskim, jednosmernim ulicama, kad u daljini ugledam - njega! ON je Vlada Rubinić, my high-school sweetheart, čovek s kojim sam tri godine bila u vezi, a koji je na kraju emigrirao u SAD. Meni je rekao da ide na nedelju dana u Egipat da završi kurs za instruktora ronjenja. Posle me je o promeni plana kratko i jasno obavestio mejlom.

To je bilo 2002. Par godina sam maštala o tome da sednem na avion, odem u San Francisko, unajmim privatnog detektiva da ga pronadje, a onda se osvetim u mafijaškom stilu. Moj tadašnji psihijatar je govorio da su fantazije o osveti izraz nemoći. Ja sam bila uverena da je moj jedini problem to što gledam previše američkih filmova i čitam previše Šekspirovih tragedija.

Nalegnem na sirenu, spustim prozor, nakrenem glavu da me što bolje vid

Then be not coy, but use your time,
And while ye may, go marry:
For having lost but once your prime,
You may for ever tarry.

Robert Herrick 

Jutros sam ustala 15 minuta kasnije, zatvorila vrata od spavaće sobe, zaključala se u kupatilo, pozvala Mileta i slagala da imam simptome gripa. Rekao je da ni slučajno ne dolazim na posao, da ne zarazim ostale zaposlene.

Posle sam se na prstima vratila u krevet i sačekala da se probudi moja bolja polovina.

On: Ti ne ideš na posao?

Ja (oprezno): Ne?

On (revoltirano): Baš te briga, lepo si se uvalila pa ti se može. A ja moram da radim svaki dan.

Ja: Pa kad ti radiš u ozbiljnoj firmi. Uostalom, ne vidim zašto me zezaš kad imam migrenu. (Sinoć me je bolela glava stvarno, pretpostavljam da će mi poverovati.)

On (odlazeći put kupatila): Aaaaaa. Onda lezi i odmori se lepo. I nemoj da piješ

Par komentara na tekst o istraživanju koje je sproveo Economist, a u kojem se tvrdi da je za četvoročlanu porodicu dovoljno da prihoduje 130.000 RSD mesečno kako bi mogla da se nazove srednjom klasom:

Sram vas bilo beogradjani kako vas nije sramota da komentarisete i da se zalite kako se sa 130-140 hiljada dinara lose zivi. Supruga i ja ukupno 28,000 dinara i dva maloletna deteta sta imate da kazete na to? Dignuce se kuka i motika vrlo brzo!!!
(Roki, 14. oktobar 2009 22:33) 

Strasno. Beograd i Novi Sad, prosek 100 000 mesecno, i zale se. 200 kilometara juzno od Beograda situacija je sledeca: Prosecna plata, ko je ipak ima, 15-20 000, pa eventualno puta 2, ko ima srece, iznosi maksimum 40 000. Postoji li onda srednji sloj van glavnog grada? Dece imaju ljudi i van Beograda, sta je sa njima? Kakva