Drzava je u kompletnom ludilu...

BRZE DROGE , 11.3.2009.

U jednoj staroj knjizi citao sam cudnu pricu, a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smesnog vremena, u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona a nimalo slobode, drzali se govori i pisale price o privredi a niko nista nije sejao, cela zemlja pretrpana moralnim porukama a morala nije bilo, u svakoj kuci pun tavan logika al' pameti nije bilo, na svakom koraku govorilo se o stednji i blagostanju zemlje, a rasipalo se na sve strane i svaki zelenas i nitkov je sebi kupiti mogao, za nekoliko grosa titulu "veliki narodni rodoljub"

tako je pisao Radoje Domanovic o Srbiji davne 1901.

Pre par dana na b92 je objavljena izjava gradonacelnika Beograda g. Djilasa u kome on poziva privatnike da u narednoj godini budu socijalno odgovorni i ne otpustaju radnike kako bi se krizna godina pregrmela. Komentari ostavljeni na ovu vest su bili podeljeni mada nekako vecinski podrzavajuci ovakav ispad gradonacelnika kao mudar i brizni gest prema gradjanima. Ono sto mene zanima je koje su granice ljudske zaslepljenosti politikom, politickim partijama, i gde je granica kada covek izgubi razum i pocinje iskljucivo "slepo" da brani svoje bez obzira sto se to cesto kosi sa zdravim