U ovoj Prici,

Svaka rec je Kljuc

Ona je Sve

Sto mogu da Ti dam

Pesma je samo Tvoja

Kad god Budem Bila

U Dubakim Vodama

Trazicu Virove

Da me  Uvuku u

Tvoje Reci

Tvoje Kljuceve

Moga Svemira.

Nikada necu

jahati konja

Odavde do Oblaka

Od Oblaka

do Tvojih Dodira

Sve sam Ponela

Nista Nisam Ostavila 

Nemoj da Kljucas

Moje Izgubljeno

Zrnevlje

Nikada

Ni

Zaculi su se neki Cudni Zvuci , neki potmuli , nerazumljivi zvuci, koji su nesto krsili , nesto cvrsto i vrlo otporno ....ispred nase zgrade. Ne secam se koje je doba dana bilo. Zvuci su me Magicnom Snagom izneli sa petog sprata, iz Stana Mog Detinjstva ,na pocetku Vojvode Stepe , blizu Gorice , koju nisam zaboravila... iako nje vise nema. Videla sam Velike Ratne Masine , koje su kidale ulicu ispred moje zgrade i ostavljale sitne kamencice i sivi prah koji je moje oci punio Strahom. Nisam tacno znala od cega i zbog cega , ali se secam tog ,Veceg Od Svih Strahova, koji

Sve je pocelo

U vreme opalog lisca

Dok su duvali vetrovi

I dok su se kod tebe

Valjali snegovi

Moje su se reci

U tebi grejale

U predvecerja

Sa pljuskovima

Kad se

Tvoja volja

U meni palila

Pocela su

Nasa klijanja

Pokazao si mi sve

Sve sto sam zaboravila

Sve sto sam prizeljkivala

Sve sto sam otsanjala

I sve sto sam pozelela

Naucio si me da

Da sapatom koracam

Ka Tebi

Da reci

U paperje uvijem

Da

Neki ljudi osecaju I primecuju najvise zvuke, neki samo obrise stvari i  predmeta, neki ne vide skoro nista osim svoje ideje I ususkani u svoje dane putuju za Svojim Snovima .

Tako ga se ona secala , sa trepavicama , koje ga dele od ostatka sveta , da bi mogao sam da se igra svojim idejama . One su sakrivale vecnu vatru njegovih zelja I bile su stit njegov  kao neprohodna suma pred Gonicima.

Te trepavice su od ostatka sveta sakrivale vecnu vatru njegovih zelja, a nikada od nje, koju su hladni vetrovi odgajili i njegovoj vatri priblizili.

On je