Kada su napijeni sa drzavno sponzorisnog izvora nacionalne patetike i paralnolmalnosti te medjunacionalne mrznje, veseli mladici beogradski i razdragane cure beogradske, krenuli da razbijaju sve sto ima stranjski predznak i nosi stranjsko ime, pocevsi od ambasada preko prodavnica do automobila, ni sanjali nisu da ce za to proci nekaznjeno.

Po Beogradu se taj dan palilo, pljackalo i urnisalo - na racun kuce.

Baciti molotovljev koktel na ambasadu nije dobro. Nije civilizacijski dobro, niti sme da bude prihvatljivo kao nacin iznosenja politickog misljenja u demokratskom drustvu

Od kako je Nadja Higl pobedila u Rimu u meni kuva jedan nemir izazvan strepnjom za ternutak kada ce troprsta patriotska javnost u Srbiji saznati da je Higlova, zajedno sa njenim ocem, vec par godina, ne samo clan LDP-a, vec i poslanicka kandidatkinja ove partije na proslim izborima.

To se desilo ovih dana - na Borbinu kratku vest - odreagovao je Kurir, dok je Press i ako sa intervjuom sa Higlovom na naslovnici uspeo da previdi ovaj podatak (za sada!)!

Igre mogu i zvanicno da pocnu!

To change the subject completely, Higlova je od Opstine Pancevo kao nagradu za svoj uspeh

Ja bih sad komentarisao do jutra ovo sto se desilo u Sremskoj Mitrovici gde je mladic fizicki nasrnuo na slabiju, nizu i stariju zensku osobu kako bi je kaznio jer mu nije dozvolila ... Stagod!

Strasnije od svega toga sto je ta slabija, niza i starija zenska osoba profesorka tog junaka.

Strasnije od svega toga je sto nakon godina skolovanja skola i njeni radnici, profesori, nisu uspeli da nametnu taman toliko autoriteta svojim ucenicima, nasoj pravdoljubivoj deci vaspitanoj na svetlim tradicijama junastva naseg naroda, da ih ovi za pocetak - ne tuku.

Strasnije od svega

Dosta bih dao da mogu da upoznam i provedem sat vremena u razgovoru sa osobom kojoj je u toku pripreme Zakona o Narodnoj skupstini sinula ta epohalna, ideja da pred skupstinu ubuduce dovodi kordon vojske.

Na stranu to sto nema demokratskog drustva, nema parlamenta na svetu, barem ne u zemljama koje plediraju da budu demokratske, a da na njegovim kapijama stoji vojska!

Ta slika vojske na stepenicama parlamenta, sa tm vrlo izrazenim huntistickim, coup d'etat shmekom... Ne znam... Danas su nenaoruzani, sutra vec nek nam je bog u pomoci. Ruku na srce i nije tako tesko zamisliti

Raspisalo izbore. Hvala.

Cemu se nadam? Nicemu. Jel beznadezno, pa i nije. Evo i zasto.

Iz kuce VB izasla/ispala/izbacena (precrtati nepotrebno) je Zorica Markovic. Narecena vokalna solistkinja stoji - izmedju ostalog – i iza muzickog projekta lansiranog tokom 90tih "Mirno spavaj nano".

Pesma nastala na ljubavnu nakanu ima vrcav refren:“Mirno spavaj nano, sve je zakljucano, moje srce nije, dzaba ti kapije”

Nekako u isto vreme ili neposredno po lansiranju ove evergreen delicije u estradnu orbitu, sudbina je tako htela (da odem iz rodnog sela) da u aps zapadne lider srbskih radikala vojvoda profesor doktor i sta sve ne Sheshely sa saradnicima.

U rubrici "Drugi pisu" u dnevnom lisu "BG Oslobodjenje" (u narodu i strucnoj javnosti poznatom i kao "Politika") pre kojih nekoliko dana objavljen je tekst izvesnog ruskog novinara koji se bavi energetskim ugovorom Republike Srbije i Ruske Federacije kroz prizmu uloge austrijskog OMV-a, madjarskog MOL-a i vojvodjanske Madjarske koalicije u ometanju njegovoga usvajanja.

Tekst, ukratko, objasnjava da se ova tri ekonomsko-politicka faktora protive energetskom sporazumu i aktivno rade na njegovoj dekonstrukciji, jer se nadaju da ce tako pripojiti Vojvodinu Republici Madjarskoj i takodje

Casni sude,

poceo bih svoju iyjavu konstatacijom da su sudije u Srbiji neadekvatno cenjene i da su plate i uslovi rada u srpskim sudovima necovecanske.

Elem, na poslu je kruzio taj spisak svako jutro. Ko ce sa mesom, ko ce sa sirom. Burek, jel!

Avaj, dusmanin mi to znadoshe !

Kao i svako jutro usao sam u svoje lukuzno auto kojim su me odveli na moje odgovorno radno mesto koje sam preuzeo da bi Srbiji bilo bolje!

Po ulasku u objekat, iz daktilobiroa su javili da moram da se ranije nego inace izjasnim za burek, jer bi kurir hteo ranije kuci.

U

Ne volim kratke forme pa to ti je. A taman krene nesto stvarno zanimljivo, a oni ga prekinu zbog ogranicenja od pola shlajfne.

Tako "Vecernje novosti", na primer, donose na strani 47, broja od srede, 13. avgusta, par pasusa intervjua sa izvesnim Miroslavom Raduljicom, igracem KK FMP i centrom srbijanske mlade kosarkaske repke. Tekst je opremljen slikom, nadam se Raduljicinom, na kojoj mlada nada srpske kosarke pokazuje citaocima najtiraznijeg lista u Republici, a sta bi do - tri prsta, zlatnu medalju i svoju (privremenu?) tetovazu na naddlanici - krst sa cetiri ocila.

Osim

Slucaj napada na sajt Pescanika, automobil Pescanika, telefonske pretnje upucene Cecama nije iznenadjenje. Hocu da kazem, nije za iznenadjenje. Vece iznenadjenje bi bilo recimo - predsednik Srbije pozvao Cece i zahvalio im se na deceniji promovisanja kulture kritickog misljenja.

Kazem nije iznenadjenje jer je takav splet dogadjaja postao normalan za Srbiju - jednostavno postali smo drustvo u kojem je Drugi dolazak izvesniji od pristanka na civilizovan i argumentovan dijalog bez pesnichenja i verbalnog silovanja sputanog neprijatelja neistinama i spinovima.

Slucaj napada na Pescanik zapravo je najvise spomenik sumi gradjanske nemoci na koju smo svedeni, jer koliko god blogova pisali, koliko god shaljfni teksta izbacili, svi mi koliko nas je, Cece ce i Pescanik, i dalje biti prepustene na milost i nemilost, kako koordinisanih, tako i ad hok siledzija, grubijana i kojekakve bagre koja misli da ima monopol nad definisanjem Ispravnog.

Pokazuje se jos jednom da nakon desetljeca otpora jednokrevetnoj diktaturi, drustvo u nas ostaje i dalje nesposobno da se institucionalno zastiti od samovolje mocnika - ekonomskih i/ili politickih.