Nemam osećanje mržnje prema vinovnicima Holokausta. Moja baka je pričala retko kada o ovim događajima, a otac nikada. Jedino što je izbacio nemački i mađarski iz upotrebe, i u životu nas nije nikada odveo u svoj rodni grad, Slavonski Brod. Što se samog Muzeja Holokausta tiče, prema njemu imam odnos sakralnog ćutanja. Njegova težina je toliko specifično teška da ni fizika to ne može da utvrdi - 400 megajedinica ljudskog bola? Pošto ne raspolažem vagom za precizno merenje količine ljudske patnje, ja u Jad Vašemu jednostavno - ćutim. Nedavno sam iznenadio, tako, jednog generala, stranca, u gostima. Očekivao je jedan sat političke indoktrinacije. Pošto sam ja prolebdeo kroz muzej, ćuteći, on se začudio i upitao me ko sam, i i odakle sam. Odgovorio sam, да ли се сечаш како било нам је пре, после свега, ша сад остало нам је, мој Београде...  odgovorio sam, Bege, naravno. Mi smo slobodarski tip ljudi, a ne indoktrinatorski.

Да нас ране више боле

него зуце иза школе 

него звуци оне строфе кад сам морао да одем

Ал' сад сам опет овде

ал' све нам се изгубило

посекли су кестен где сам некад тебе љубио

Не миришу липе

нема старе виолине

нема Циганина седог да за моју тугу брине; 

pomislio sam u sebi dok su generalove reči usiljene ljubaznosti bledele u bezvučju učiteljske metode u meni, koju sam odabrao za rad sa narodom koji denacifikaciju nikada osetio nije...

 

pre svega, izvinjavam se jer ja nastampavam jednu temu sa drugom, sto mislim da je virtualno nekulturno, ali evo, posto vidim da ljudi prate moj domen, a b92 iz nekog razloga je odlucila da me ne sutne odavde (hvala Nevidljivoj Prijateljici ili Prijatelju sto je tako, dve zenstvenosti i njihova trpeljivost su ucinile od mene boljeg coveka, jedna moje rodjene zene a druga ova nevidljiva, b92-ina, fenks, dear Droogs), ovo je nesto sto sam preveo za republicki gradjanski Centar za legalizaciju medicinskog kanabisa u Srbiji (odnosno njegovu pokrajinsku sekciju), a cini mi se kao zgodno da stoji dostupno i ovom delu javnosti, i da je vredno polemike. pored toga sto je uzorno kako odredjeni ljudi sa najvise instance brinu o svom drustvu, drzavi, gradjanima, obolelim gradjanima, privredi! - ukazuje i na mehanizme kojima gradjani mogu da se izbore, ako ne za apsolutne slobode onda barem za mestimicnu slobodnost u odnosu prema drzavi. tekst je poduzi, pa ako ste na poslu a zanima vas, ostavite ga za docnije, kada deca zadremaju a supruge vam daju voljno.

 

26-%20Asterix%20and%20the%20Black%20GoldПриближавају се избори, говори се у медијима да ће нам Премијер мелодраматично поднети оставку и обнародовати да, ето, народ одлучи коме му је робовати... не. не, неће Наш Аца рећи тим речима, рећи ће, вероватно нешто у стилу, "како он, ето, тешко ради, а да му сви приговарају, па ето им, онда, он се повлачи, и вратиће се само ако га Народ буде желео". Узев у обзир да су моје блогопријатељице, Тес и Ања99, затајиле те ми нису послале текстове који би се бавили конкретно ДС-овом заоставштином и-или стратегијом борбе за презузимање државничког кормила од, како се показало, дупло горих и агресивнијих партитократа из Напредне странке; елем, девојке су затајиле а Антиоксијева размишљања су пала некако у бложни запећак, волео бих да поделим пар својих, лаичких, запажања везаних за протеклих пар година откако су моји другари из ДС звекнули с влас'. Но, пре свега, пошто видим да блогерима често умеју превладати некакве сумње, па пројекције, па слично томе, да рашчистим своју полазну позицију - не, није ми платила Гоца Чомић хонорар да говорим похвално о њеној политичкој организацији (ово је за леваке међу критичарима), није ме платио Мосад да скинем Ацу јер му Наша Маја иде са хиџабом, као представница државе, у државничку посету Ирану (ово је за дешњаке у критици), нити ме је било какво треће тело ангажовало, из простог разлога јер су сви ови људи превише заузети да би се бавили дометима мог надасве утицајног блога. Да се вратим, тада, браћелама и систрелињама из ДС-а.

 

emma_goldman.jpg?resize=247%2C300Ema Goldman: Slobodna ljubav? Kao da ljubav može biti išta drugo osim slobodna! Muškarac može da kupi pamet, ali svi milioni na svijetu nijesu uspjeli da kupe ljubav. Muškarac je potčinio sebi tijela, ali sva moć ovog svijeta ne može da potčini ljubav. Muškarac je potčinio cijele narode, ali sve njegove vojske ne mogu da potčine ljubav. Muškarac može da okuje i ograniči duh, ali je potpuno nemoćan pred ljubavlju. Visoko na svom prijestolu, sa svim svojim sjajem i pompom koja se zlatom može kupiti, muškarac je ipak samo siromašan i očajan, ako ga mimoiđe ljubav. Ali, ako ljubav postoji, i najsiromašnija kuća sija toplinom, puna je života i boja. Tako ljubav poseduje čarobnu moć da od prosjaka napravi kralja. Da, ljubav je slobodna i ne može da egzistira u nekoj drugoj atmosferi. Kada je slobodna, ona se daje bezrezervno, u velikim količinama i potpuno. Svi zakoni zasnovani na statutima, sve sudnice ovog svijeta, ne mogu da je iščupaju iz korijena. Ali, ako je tlo sterilno, kako brak može da dâ plodove? To je kao poslednja velika i očajnička bitka prolaznog života protiv smrti. Ako se ikada ostvari istinsko drugarstvo i postigne jednakost među polovima, onda će ljubav, a ne brak biti ona snaga koja je dovela to toga.

 

 

images?q=tbn:ANd9GcSYC8x2VMMiEI08GFVSP3Eu svetlu najnovijeg gafa najozloglašenijeg ministra u vučićevoj vladi, da se na poziciju vojnih sveštenika stavljaju nesveštena lica, na opštu zgroženost javnosti, ne samo civilne, već i ozbiljne vojne i crkvene, tj. ono malo preostalog zdravorazumskog i nekorumpiranog u srpskom društvu, što materijalno što duhovno uzev;

dakle, u svetlu tog najnovijeg blama pomenutog ozloglašenog i nevoljenog u narodu ministra, još od žrtvovanja najkvalitetnijih naših oficira u tragičnom udesu helikoptera na zdravstvenoj, humanoj misiji;

nekoliko stvari s ovim imenovanjem osoba koje blage veze s bogoslovljem nemaju mi je zapalo za sluh:

 

u nekom freaky smislu, kao kada pokušavaš da se poistovetiš s neprijateljem da bi razumeo na koji način on, neprijatelj, razmišlja i oseća, momci iz Globalnog Džihada me fasciniraju -

uspeli su sa par visokoprofilnih akcija, s prvorazrednom žrtvom i hrabrošću, protiv enormnog sistema nadzora, kontrole i moći, uprkos izvesnosti krajnjeg smrtnog ishoda svojih dela, da ostvare te akcije i preko noći postanu idoli Muslimanske Ulice.

 

размишљам ето тако, гледам неке људе из СЛО и ХРВ, ЦГ и МАК, БиХ, како су се одрекли Србије из Страха, и гледам, генерално, Србе на Западу, који су се разочарали у нас и постали хладне,  дистанциране бичерке, натриповане да су нешто друго, што услед Милошевића, што Тадића, што тренутачне угробљујуће Земљу власти, па се питам - how weak one should be in order to deny his or her own identity. dajder, да претресемо зашто смо почели да мрзимо то што јесмо?

 

 

сећам се, када смо доперјали у изру, тамо, јуна 1999. (мада сам ја већ увелико био шуњалица овде још далеке и бистибојсне, саботажне 1995.), да су нама, избеглицама из демократском америком бомбардоване србије приредили дочек у прес-клубу аеродрома, и да је ту један од представника наше емиграције, данас виђени припадник јеврејске заједнице у србији одржао говор, који смо склепали успут у авиону. у суштини, тамо смо, с врата неба, накрпили одлазећег премијера, бибија нетанјахуа, због тога што је прихватио албанске избеглице, а нас, српске јевреје је истретирао као грађане друге класе. биби је отишао с тог шоуа за медије црвен и бесан као рис, успут рекавши "склоните ми овог малог милошевића", отишавши демонстративно са сцене у заборав.

 

jb'te, je l' se ova ekipa izbeglaja zaposlila na B92 već?

 

nova 92-ojka veli:

" Dugogodišnji sukobi eskaliraju proteklih dana, a u međusobnim sukobima četvorica Izraelaca su ranjena nožem.

Najmanje jedan ubijeni Palestinac je bio pripadnik militantne organizacije Hamas, koja ga je u saopštenju nazvala herojskim mučenikom.

Sa druge strane, izraelska policija je saopštila da su u Jerusalimu ubijeni Palestinci koji su noževima napali Izraelce. 

Novi talas nasilja traje već više od nedelju dana, a krvoproliću se ne vidi kraj, s obzirom na to da lideri Izraela i Palestine Benjamin Netanijahu i Mahmud Abas ne nameravaju da razgovaraju o tome, a američkom državnom sekretaru Džonu Keriju govore da je za sukobe kriva ona druga strana. 

Problem je nastao oko džamije Al Aksa, gde je izraelska vojska uvela zabranu prilaska Palestincima, dok je Izraelcima prolaz dozvoljen. 

U subotu je održan veliki protest Palestinaca, koji traže da izraelska vojska prestane da ih ubija."

 

 

images?q=tbn:ANd9GcRbHVCvyh_GEgg4fjMqPoOСада, ја када бих био говно од човека, требао бих да оптужим апсолутно све атеисте за колективни злочин у Орегону против верујућих особа. Сви сте колективно криви и нема оправдања за вас. Кери Вајт, брн ин Хел! Овакве ситуације дођу 1 на 1, ако сте говнар од човека, да се светите и да хебете кеву својим неистомишљеницима.

Ипак, није тако. Нико од наших веселника са Запада не сме да прозбори оно што је свима поодавно јасно. То је да је Америка поодавно изгубила компас глобалног лидера.

Америка не носи више Слободном Свету апсолутно ништа. Америка више и није слободни свет. Она је постала скуп психотичних појединаца, оличених у председничкој кампањи господина Трампа, све до највећег одагнања од илузија, оличеног у господину Обами, који, да је довољно културан, морао би да врати своју Нобелову награду и премију.