Strašan, veliki, nesaglediv i bespovratan gubitak za Mirovni Izrailj.

Blogovci, upoznajte Danielu Tamaš iz NS-centra za Autizam. Daniela je jedan odličan lik koji u nikakvoj srbijetini (i ovo "nikakvoj" napominjem bez ikakvih političkih konotacija već kao nešto što je fakat, prema tome mojne se tripuju neke mrge nešto, oke?) radi posao na nivou nekakvog vašingtona. stvarno je odličan lik, nešto poput Noleta u tenisu - ne zaslužujemo je/ga, a imamo je/ga. svecko, a naše.

uzgred, pre neg' obnarodujem, 

da ka'em da nisam našao neki srpski logo sa artom dece autista tako da stavljam hebrew-anski, al' svejedno, ista planeta, ista deca, isti retki požrtvovani i plemeniti ljudi. ljudice, tojest, ljudine.

 Poštovani,

dužan sam javno izvinjenje Aleksandru Stojanoviću jer sam na Tijagovoj temi o visokim i vas dan nepogrešivim Srbima Ljudinama,

prilikom oplita po sportskim komentatorima RTS-a rekao,

na uvredljiv način,

da je Alek Stojanović komentarisao Čavićevo zlato,

parafraza:

 "kako je Čavić Munjoza pogledao, Španac se sav skupio, Srbin je naš Milorad, Srbenda!"

Evo, penjem se Judejom, u našu večnu i neotuđivu Prestonicu, staru Jeru. Idem na šljaku, klasika krug, gora Sion, prijem u Patrijaršiji, Maslinska gora, Getsimanski vrt i šakape do Golgote i Groba Gospodnjeg.

Eto mene opet na terasici, pa razmišljam, čime bih mogao da nanerviram naš postskojevski narod, pa reko', dajder malo tamo gde je najslabiji - u odanosti otadžbini. Razmišljam, eto, koji deo srpske nacije mi se najviše dopada? Pošto smo svi pomalo samoljubivi, najprirodnije mi je nekako da kažem da smo mi Panonci najpametniji, najmiroljubiviji, najsocijaldemokratskiji, najpametniji, najmarljiviji i, uopšte sve najnaj. Pravimo najmekšu rakiju.

Konačno se odigrava ukrupnjavanje u srpskoj opoziciji. Istorija nas precizno i racionalno podučava da tamo gde političke organizacije centra i neposredne leve i desne okoline oko centra nemaju saradnju, pobedu odnose organizacije dalje i ekstremno daleko udesno od centra.

Otišao sam u Kinu bez nekih predubeđenja. Nisam čitao, u jeku medijskog hladnog rata između Amerike, s jedne strane, i Rusije i Kine s druge, o problemima za koje američka strana optužuje kinesku. Pre svega, sama Amerika ima problem sa predsednikom Belim Suprematistom, koji, kada bi mu svet to dozvolio, bi verovatno od svih "nesaveznika" ostavio crni ugarak umesto prostora gde ovi obitavaju. Čitao sam, vođen impresivnom ekonomskom situacijom Izraela, u knjizi Start Up Nation, kako su izraelski inženjeri i diplomate došli u Kinu početkom ovog našeg stoleća, na poziv domaćina, da istraže opcije za finansijsku saradnju sa Kinom. Prva stvar koju su gosti pitali bila je: "Ima li ovde antisemitizma?" "Anti-what?", iskreno su bili začuđeni domaćini. Nikada čuli. Izraelci su odmah raspakovali opremu i krenuli da softverizuju Kinu.

Milan Nikolić, sociolog, kaže da ono što zna, ali ne bi mogao da dokaže na sudu, jeste da postoji interesna koalicija koja je za smenu Tadića. On podseća da najbogatiji ljudi iz Kluba privrednika nisu plaćali poreze u zemlji i da su naterani na to. Prilično su se zadužili, a banke neće da im daju pare kao ranije, kredite nisu vraćali, a sada prosto hoće da dođu do svežeg kapitala. Tu je NBS, koja sada možda dobija neiskusnu administraciju. „To je dobro orkestrirana akcija tajkuna i belih listića, ali oni ne žele da se zadrže samo na smeni predsednika, već žele drugačiji DS. Zato unutrašnjim snagama treba dati vetar, plus medijska hajka. Žele da se stranka razbije i rasparča, da je Pajtić preuzme u Vojvodini a da ostalo uzme Đilas. Tadić jeste napravio dosta grešaka i gluposti, on će to da plati, a neki hoće da ga zatuku u prašinu. Ima i nekih sitnih malih interesa u stranci, da se ne otkriju neke stvari. Do te mere se ide u tom pravcu da mislim da je ugrožen i život Tadića. Ima tu i stranog elementa. Svi oni su zainteresovani da se stranka uništi.”

Spasoje Mazović gledao je u pomrčinu koja se navlačila od mora, i pitao se kako se našao u ovoj situaciji. Gledao je svetinu oko sebe, neki su se herili, drugi nezainteresovano stajali, treći su se podsmevali i pljuvali u njegovom pravcu. Pokušao je da se seti ko su svi ovi ljudi. Samo par dana ranije je ušao u grad i svi su delovali relativno cool.  Sa nekima je filozofirao samo dan pre, sa drugom ekipom je bio na certu nekog neafirmisanog benda, sa trećima pak je završavao nekakav novi skank koji se pojavio u gradu. Skank, da, zanimljiva biljčica, zakleo bi se da je bio bosiljak po sredi, po izgledu cvetova i svežini, samo što je imao nekakav vajb da mu je odvraćao bol  i usredsređivao misli na rekonstrukciju organizacije odnosa na sceni u gradu gde je voleo da se kreće, ali sa čijom populacijom nikako nije mogao da se pokapira. Dok je sedeo sa drugarima, odjednom se, ničim izazvano, pojavila murija. Da stvar bude gora, muriju je predvodio stari drugar - ili, barem je tako mislio - Svetoljub. Sveta se nešto gadno poistripovao: da li mu nije pružio dovoljno pažnje otkad se zagotivio sa Marom Kulić, ili šta je bilo po sredi, posle iscimavanja u najozloglašenijoj stanici, sada je bio na mestu gde murija strelja za vutru. Jebeš ga, takav je zakon bio u tom MetaPolisu, i kazna je bila jasna.

Сасвим случајно сам наишао на ову праисторијску вест и схватио да поимање правде у Србији почива у ретко сусретљивој димензији апсолутног моралног дна:

"Dečacima koje je zlostavljao Pahomije isplaćeno po milion dinara"