Dina, pustinjska planeta, 2075. Zabeleška iz mog mrežnog dnevnika:

"Prevlast straha - sada je novembar 2025. U mračnom i zloslutnom raspoloženju Izrael u Tel Avivu obeležava trideset godina od ubistva Jichaka Rabina. Od početka Četvrte Intifade 2018. godine, bezbednosna situacija se ponovo pogoršala, ne samo u Izraelu i Palestini, već i širom Bliskog Istoka. Jedna od posledica toga je postepeno smanjenje broja kako arapskih tako i jevrejskih stanovnika u Izraelu, jer su svi koji su imali mogućnost  - otišli, želeći da izbegnu ne samo atmosferu nasilja već i okrutne uslove života u zemlji u kojoj vlada gotovo vojni zakon.

Prevlast nade - novembar 2025. Ovde, u Tel Avivu, na trgu koji sada nosi njegovo ime, tačno pre trideset godina ubijen je Jichak Rabin. Danas je ovaj grad mesto velike međunarodne proslave petogodišnjice mirovnog sporazuma za Srednji Istok, kojim je najzad učinjen kraj nasilju, nesigurnosti i nepravdama koji su trajali više od sedamdeset godina. Prisutni su predstavnici svih zemalja, svih zemalja članica proširenog Saveta bezbednosti Ujedninjenih nacija, uključujući SAD, Kinu, Indiju, Rusiju, Brazil i Južnu Afriku. Nedavno ujedinjenu Evropsku uniju sada, naravno, predstavlja jedan izaslanik."

- iz knjige Geopolitika emocija, Dominik Mojsi.

pošto smo pogubili sve žive medalje od amera, opet izuzev Noleta koji je jedini uspeo da pobedi nekog američkog predstavnika u svojoj borbi za olimpijsku medalju; i dok vaterpolisti lome jedni drugima noge i guraju se niz stepenice (ne može ovde čovek da se ne seti svetskog fudbalskog srpskog debakla i kežmanovog lomljenja vidićeve potkolenice - to nam je, izgleda postala nacionalna odlika: kada ne možemo da podnesemo poraz uzmemo pa se potučemo sa kolegama iz tima i po mogućstvu im polomimo nogu?!), ne može ni ovde čovek a da se sa setom ne vrati na Miloradovo proklizavanje.

Eto, šta ćeš, sve reke teku nekuda, pa je tako i ova životna otekla u nekom tajanstvenom pravcu.

Duša je uvek gladna dobre literature. Uvek postoji glad za dobro sročenim problemom i eventualno ponuđenim rešenjem. Naravno, rešenje ne mora uvek na sceni da se desi. Već dobro predstavljanje problema delom je put ka njegovom rešenju. Zbog toga pozorište opstaje toliko koliko opstaje. Ono to uvek nudi. Naravno, postoji i bulevarsko pozorište koje služi za zabavu i za zaboravljanje problema. Sada pričamo o nečemu duhovnijem i plemenitijem.

današnji utisak je bio skroz obojen prisustvom bloga ovoga, pored toga što je bio prava poslastica za raznorazne fanove novinarskog posla (a na neki način može i blog, baš se videlo, biti uključen u ovaj posao).

čak je i jedan kolega bloger bio gost, uz dvoje medijskih superstarova.

utisak nedelje je, naravno, bila banditerija iz aranđelovca. ali, super je bilo što su nam ljiljanu (smajlijević ;) ), smernu ljiki, pogodile neke stvari koje su se ovde dešavale, konkretno, ona Biljanina SRB ;) tema sa onim drugarima na fotomontažama. tako nam je ljiljana nazvala Biljanu, pazite - mazinom mazom Evrope.

Obećao sam prijateljima iz Dubrovnika da ću pomenuti na 92-ojci ovu lepu sedmicu provedenu uz njih, pa... da ispunim obećanje.

Dosta je mastila utrošeno da se u Srbiji novijih vremena, međ nama Srbima, pokuša napraviti kakav draft, opštenarodni zakonik koji će nam ukazati kojim putem se najbolje stiže do pokajanja, do svesti o počinjenom zlu, do pogleda s žalom unatrag i do preuzimanja i prihvatanja teškog balasta odgovornosti za ono što je počinjeno.

Zaista puno je truda utrošeno, organizovane su brojne tribine, radionice, pravljene brošure, organizovani hepeninzi, dolazili su gosti iz sveta da nam objasne šta je tolerancija a šta nije; nekim ljudima je ta obuka pučanstva veštini pokajanja čak postala i životna preokupacija... ako ne i opsesija.

Nije da nema značaja u tome što je rađeno, no ipak mislim da čovek tu vrlinu miroljubivosti, sklonosti k miru, ili poseduje ili ne. Ako je poseduje verovatno se rodio s njom i verovatno će je za života još više oplemeniti. Ako ne, verovatno je i da sam čin lobotomizacije neće uspeti da usadi veštinu pokajanja i miroljubivosti u određenu pojedinačnu ličnost. Razgovaram često sa suprugom koja je i sama bila deo tima u jednoj neprofitnoj mirovnoj organizaciji i bavila se dečicom iz ratom ugroženog područja u Slavoniji, pa se ne mali broj puta osvrnemo na to kako se pojavio mali milion nekakvih agenata i menadžera uvredljivo za našu inteligenciju - i ona i ja smo od samih početaka bili protiv Miloševića i rata i imali smo obitelji i prijatelje s one strane vatre.

Lepe vesti iz izraela, nisu još uvek zvanične, ali evo,

centarlevi blok ima 58-60 mandata, spram 62-60 mandata desnoekstremnodesnog bloka.

Ja osećam olakšanje iz više razloga.

By Agence France-Presse
Thursday, June 26, 2014

Odlazeći izraelski predsednik , Šimon Peres, dobio je u četvrtak Kongresnu Zlatnu Medalju, tokom njegove oproštajne posete Vašingtonu i posle decenija rada s američkim liderima.

Devedesetogodišnji Peres, koji napušta kancelariju sledećeg meseca, odao je počast "Američkom snu" i salutirao je Vašingtonovoj postojanoj podršci za jevrejsku državu.

"Mnogi ljudi me zovu sanjarom. Pretpostavljam da je to razlog što sam se uvek osećao kod kuće u Sjedinjenim Američkim Državama - Amerika kojoj je data privilegija da nosi snove čovečanstva". 

Objasnio je kako ga je njegov mentor David Ben Gurion, Izraelov prvi premijer, poslao u Sjedinjene Države da uči engleski.

"Proučavaj američki san", rekao mi je. "To je ono što treba da radiš. I ja sam to i radio", rekao je Peres.

ne pamtim da je neko ovoliko moćno opleo po razbojnicima...

Bivša supruga Danila Kiša zabranila vlastima da zloupotrebe njegovo ime

Je l' pratite?

Ja navijam za Federera, Rafu, Noleta, Serenu, Jecu, Anu i Shahar Peer! :)

Federer je loshe pocheo, upravo, protiv Mihaila Juzhnog. Rafa igra neumoljivo do sada, ali Rodzer se dojmi opushtenije otkad je naneo Rafi prvi poraz na shljaci u mnogo godina! Potajno se nadam da bi Nole mogao tu, sa malo srece, da im pomuti rachune, recimo, Mihail dobije Rodzera danas, a Nole tuche Rafu pa Mihaila u finalu, na pet setova! Epik?!

Serena, Jeca i Justina mi se dojme kao najozbiljnije kandidatkinje za Gren Slem titulu!

 Ana je lepa kao slika, ali mi je neshto