pošto je čini mi se neukusno pisati bilo šta drugo u ovom vremenu kada je, kako kaže č. jovanović, situacija u zemlji katastrofalna, preneću jedan tekst koji sam dobio od penfrenda a učinio mi se interesantnim, i vezan je za ovu našu teskobnu zbilju. ne vredi podsećati da je demokratija u srbiji na korak od kolapsa. ne vredi ni razmišljati šta će zemlji doneti nikolićeva, dačićeva, koštuničina i ilićeva vladavina. bez ikakvog motiva sem da se provede koji trenutak još u očekivanju najgoreg (dugoočekivanom i, dosad, slalomima demokrata izbegavanom stupanju radikalne stranke na vlast), tekst iz katoličkog komšiluka...

Zločin i kazna?

Pozornost svjetske, osobito političke javnosti u nedjelju i ponedjeljak 17. i 18. veljače bila je usredotočena na »rađanje« nove europske, kakve-takve države - neovisnog Kosova. Premda je to »rađanje« popraćeno brojnim tjeskobama koje će po svoj prilici još vrlo dugo trajati, kakvo-takvo osamostaljenje nekadašnje autonomne pokrajine u SFRJ vjerojatno je posljednji čavao u lijes umjetne državne tvorevine - Jugoslavije u kojoj je i većina u hrvatskom narodu, kao i u drugim narodima, desetljećima uzdisala i sanjala svoju slobodu izvan te tvorevine.

objavljujem ovaj tekst kao drugu stranu medalje, ne slažem se nužno sa svime, no odrastao sam u slobodnom društvu gde o svemu može da se polemiše; kao potomak srpskih ruskih revolucionara ;) nenaklonjen sam jednostranim interpretacijama, posebno ne kada dolaze od ljudi koji koriste nasilnu retoriku - za to neće biti mesta na ovoj temi; ovaj pogled je iskren, makar bio i pogrešan, predstavlja značajan deo srpske populacije i treba o njemu polemisati.

Дарков* kод за дешифровање политике

Пети октобар је заједнички пројекат запада и српских група, у форми поделе политичке сцене по линији Коштуница – Ђинђић и уз неминовно пребацивање Милошевића и Шешеља у Хаг да тамо наставе да бију битку, српске групе су покушале да монополишу српску политику и стекну тачку ослонца у односу на запад, користећи демократску форму као средство за очување српских интереса. И успели би у томе да запад, у коме тада, независно од имена америчког председника, главну реч воде глобални револуционари, није убио Ђинђића. Пред нашим очима одвијала се реприза ”савезничког” бомбардовања 1944. и брионског пленума заједно. Само што су овај пут обе српске групе биле заједно бијене. И ко зна како би завршило да Русија није била у успону те 2003., те да темпларо – масонски кругови САД, нису у том јачању видели прилику да смање утицај глобалних револуционара, те да заједно са њом омогуће враћање српских група на политичку и друштвену сцену. 

 April 7, 2019 By Ibrahim Abu Ahmad

America’s Golan Proclamation: Risk or Opportunity?

Američko proglašenje Golana: rizik ili šansa? 

 Most of the world considers President Donald Trump’s recent decision to recognize Israel’s sovereignty over the Golan Heights problematic – or worse. All 28 members of the European Union have criticized the move and are refusing to recognize Israel’s authority in the disputed region. But Israelis are applauding the decision. They believe America now understands how critical the Golan Heights is to Israel’s current and future security during Syria’s ongoing civil war.

Većina sveta smatra nedavnu odluku Predsednika Donalda Trampa da prizna Izraelu suverenitet nad Golanskom Visoravni problematičnom - da ne kažemo nešto gore. Svih 28 članica Evropske Unije kritikovale su potez i odbijaju da priznaju Izraelov autoritet u osporenoj oblasti. No Izraelci aplaudiraju odluci. Oni veruju da Amerika sada razume koliko kritična je Golanska Visoravan za trenutnu i buduću bezbednost Izraela tokom trajućeg Sirijinog građanskog rata. 

Ne, ne želim da se bavim problemom humanitarne drame kroz koju prolaze lokalne zajednice, počev od ostrva Kosa, pa do Đevđelije, Preševa, Beograda, Subotice, i sve do mađarske bodljikave žice, i šta će biti sa ovim nesrećnim ljudima. Činjenica je da se taj nemir sada prelio na naše prostore, i šta će biti sa tim ljudima posle leta, to niko ne zna. Novi Sad još nije dotakla ova realnost, tako da je nismo svesni izbliza, još uvek ne. Hteo sam o drugom problemu: o neadaptiranim, o neasimilovanim, ili asimilovanim ali na svoj, bahati, sociopatski način, izbeglicama iz naših unutrašnjih, postjugoslovenskih migracija.

ne mogu da se ne osvrnem na situaciju ispoljavanja straha i, shodno njemu, hejta izazvanog tematikom prisustva islamske kulture u sred srede našeg zapadnog, sekularnog i super-civilizovanog društva.

 pre svega, moje izvinjenje jer ponavljam temu koju je Jasmina načela. dužno poštovanje Jasmininim autorskim pravima.

želeo sam nešto drugo da kažem u vezi sa upokojenjem naizgled odličnog malog čoveka Pavla.

ne znam da li se sećate scene iz Braće Karamazovih, kada premine starac Zosima, kada se čitav grad pita hoće li u njegovoj smrti biti pronađeni ikakvi tragovi svetosti, nepresahnuća Života?

Silly walk!

Citat koji sledi naveden je prema ruskom vojnom časopisu, Vojna misao, broj 1, za godinu 2001. str. 53-57. 

U citatu se tvrdi da je njegov autor 1945. godine bio Alen Foster Dals (brat tadašnjeg državnog sekretara SAD, Džona Fostera Dalsa), osnivač i direktor CIA. Prema tvrdnjama autora, pokretači hladnog rata su glavni udar usmerili na ljudsku svest: 

Ја и иначе волим Израел као маајку рођену, као што сте можда приметили претходних година ;), али сам посебно срећан што сам био савременик два телавивска  догађаја: на великим мировним протестима, 4.11.1995. када је злочиначки убијен Исак Рабин, назочан духовно;

 те 4.2.2017., на Рабиновом Тргу,  када је направљен крупан корак ка ослобађању џиџе, назочан материјално тј. физички. Супер је екипа била, супер зезање, 50 сома лепих људи.

Srbin koga su svi voleli - od Vitlejema i Nazareta do Njujorka, Sidneja i Novosibirska. Poslednji Srbin, zaista Globalni Građanin, prema dobricama brat, prema miševima i štetočinama orao.