2013-03-12 01:40:31
Porodica| Religija| Život

bedačeći se oko Điđe

Srđan Fuchs RSS / 12.03.2013. u 02:40

aj dok čekam da komšija Robinho otvori komentare i ne bruka Klaru, mene, Milju i Đina sa ovim zatvaranjima mogućnosti da se priča slobodno, obelodanjujem da sam i ja kao i svako željan normalnosti gotivio Điđu, i da me se dojmilo potpuno u ta 3 minuta priče kada sam ga sreo u Vitlejemu u crkvi za Božić dveiljadite koliko je normalan i prijatan lik - on se, valjda, nešto krio od Miloševića koji je još tada jurio da ga smakne, nevertheless,

 
2012-12-25 21:28:24
Planeta| Roditeljstvo

meri krismas

Srđan Fuchs RSS / 25.12.2012. u 22:28

ovaj nevjernički puk ne ume ni krismas da čestita

 

images?q=tbn:ANd9GcT14idUsLmCZy-zMoNaHffwihW4-iFliHBmdY6XqsqWudD15SJN

Hrvatsko budalasanje sa tinjajućim ustašlukom nije ništa drugo nego  spinovanje i skretanje pažnje hrvatske javnosti sa suštinskog problema - a to je da trenutačna hrvatska vlada nema rešenje; baš kao što ga nema ni trenutna srpska; za vitalni nedostatak svog društva, a to je poboljšanje kvaliteta života svojih građana, plata, proizvodnje, stvaranje mirnog i ugodnog života za svoje ljude i stvaranje uslova za bezbrižno odrastanje naše dece.

Jedino što stare udbaške špije umeju da rade je da seju mržnju, drže svoje građane u strahu, i stvaraju haos od budalastih dezinformacija, prosto, jer kvalitetan finansijski plan ne postoji.

Da u najnovijem hrvatskom budalasanju postoji "inteligentni dizajn" očito je od samog starta, od ustoličenja ministra Hasanbegovića početkom tekuće godine, preko raznoraznih mračnih splitskih popova koji saslužuju molebane za pokojne fašističke lidere - nepomen im ime zločinačko; do nekakvih bizarnih zatrašivanja trkom u naoružavanju.

Kako god, kada sretnete obične i gradske ljude, iz većih hrvatskih urbanih sredina, nigde ne primećujete ovu hasanbegovićevsku debilanu: obični ljudi iz Hrvatske, posebno u okruženjima gde su podjednako stranci, oni se oslanjaju na i raduju pomoći suseda iz Srbije.

 

270px-Chemical_weapon1.jpg

šalamala. ne nameravam da pišem o tome. o tome će Vučko, kako je najavio pred automatik-zaključavanje na prethodnom blogu, i ja se takođe stavljam na listu čekanja s interesovanjem. početak knjige svakako deluje obećavajuće.

 "One of Our Brothers Had a Dream..." is about Fisk's first interview in 1996. with the leader of al-QaedaOsama bin Laden in the mountains of Afghanistan. The title of the chapter is derived from bin Laden who explains that one of his fighters had a dream of Fisk, wearing a robe and with a beard, and who was approaching them on a horse, signifying that he was, according to bin Laden, a "true Muslim". Fisk immediately understood the context of the dream as an attempt by bin Laden to recruit him into his organization.

 
2015-03-15 19:44:56
Ljubav| Porodica| Roditeljstvo

crtice u SAD-RUS dilemi

Srđan Fuchs RSS / 15.03.2015. u 20:44

moje najiskrenije saučešće svim dragim prijateljima, oficirima VS, iskrenim borcima za bolju Srbiju, i posebno dragim kolegama iz saniteta, vojnog vazduhoplovstva, i vazdušnih odbrambenih snaga zemlje Srbije, te duboko saosećanje roditeljima i porodicama koji su ostali bez svojih najbližih. najveća naša tragedija su deca koja nam ginu. neka je svim tim ljudima večna slava i neka počivaju u miru.

 

Golanska Visoravan, Izrael. Ovde, na granici sa Sirijom, dok sa druge strane, na par kilometara od nas besni građanski rat, razmišljam o ustrojstvu srpske vojske. Armiju sam odslužio u sanitetu, između dva rata, bosansko-hrvatskog i kosovskog. O srpskoj vojsci nosim podeljene utiske. Na stranu to što me je kontraobaveštajna služba pratila zbog moje "izraelske veze" - koja se uglavnom svodila na to gde u Tel Avivu može da se pazari gandža, al' dobro; smetalo mi je nešto drugo kod njih.

 

Prema Hrvatskoj nisam nimalo ravnodušan nikada bio: otac mi je Slavonac rodom, a mi smo, kao dica, odrastali na otoku Hvaru, budući da je tata radio za Minel Kotlogradnju, pa budući da su oni podigli strojeve u splitskoj toplani 1970-ih, on se tamo skompao s frendovima inženjerima koje smo svi, ovako jednoznačno i familijarno bezrezervno zavoleli, pa smo mi odlazili kod njih na more leti, a oni bi nam uzvraćali posete zimi, u velikoj Prestonici nekadašnje nam države. Sve to, nažalost, jedno višedecenijsko druženje, prekinuo je rat. Mi smo izgubili vezu s njima, oni sa nama, telefonske veze nisu radile, pisma nisu odlazila, i nesretna Juga se rastočila ka' Leut u olujnome moru...

 

Ne bi bilo ništa čudno sa spotom albanske pevačice Ere Istrefi - onako, bleda vokalna i izvedbna kopija Lejdi Gage i Rikače... khm, pardon, Rijane; da se ne dešava u napuštenom i oskrnavljenom zdanju crkve Hrista Spasa u Prištini, zadužbini počivšeg Patrijarha Pavla.

 

Često me možete čuti da govorim ružno o komunistima, pretežno zahvaljujući ovoj ženi, međutim moj odnos prema iskrenim komunistima nije takav. Kada govorim ružno, govorim o internacionalnim komunistima koji su nafilovani postmodernom netrpeljivošću prema Izraelu (jednostavno, ne možete mrzeti Izrael i biti moj prijatelj), te o jugoslovenskoj komunjarskoj desnici koja je upropastila i ojadila onako lepu zemlju, a sada i o srpskoj (i regionalnoj) koja nastavlja da tetoši poslejugoslovensku realnost, kamuflirana (loše, kako bi rekao gospodin K) u etnofiletizam i ekstremni nacionalizam. No, nisam hteo o jugoslovenskoj komunjarskoj desnici, već o pravim i iskrenim komunistima.

Dominantna društvenopolitička snaga u Nazaretu već dugi niz godina je Hadaš, Hazit Demokrati le Šivion, Demokratski front za jednakost, arapsko-izraelska komunistička partija. Nedavno je reizabran za gradonačelnika  gospodin Ramiz Džaraizi, u teškom i napetom odabiru protiv svog dojučerašnjeg saradnika Alija Salama. Ono što je interesantno i osobeno da komunisti Nazareta nisu protiv religije! Razlog za to je pragmatičan - jednostavno ne možete živeti u gradu poput Nazareta i zaobići njegovo religijsko nasleđe.

2013-10-24.jpg 

 Ovako izgleda Nazaret i kada su proslave 1. maja, Praznika rada i grada Nazareta


 
2014-06-09 22:23:10
Putovanja

sijabija i donjeck

Srđan Fuchs RSS / 09.06.2014. u 23:23

s nekom sam ruskom ekipom iz donjecka i moskve, plus nasha ekipa iz dijaspore i zemlje. lichno, drugari iz amerke, ne znam shta zhelite da postignete, naklonost srbije dobiti necete. rezim ce mozda pod pritiscima popustiti, ali ondak cemo mi, narod, demos. shto bi starite grcite rekli, mi vama napraviti pizdariju na protestima. jebi ga, ne volemo vas, rokali ste nas, ne mozemo da vas volemo, uprkos tome sto rusku zajednicu u srbiji iskreno libo tuki za nas, jebi ga, manje smo svesni ruskih sraniya koliko vashih. ako ne nemaravate da pochnete 3. svetski, pochujte.

 

pre svega, izvinjavam se što štancam toliko tema jednu za drugom, ali naišao sam na ove prelepe misli od lepih ljudi, pa je mislim okej da budu ovekovečene, a i za ljude iz Rasejanja koji možda nemaju toliko vremena da prate našu štampu (i ono što mogu je, pretežno, odlika bede u kojoj naš nesrećni prostor prebiva - beda, no možda vodeća u zaslugama što na našim prostorima obitavaju i postoje ovakvi brilijanti duha).

 

Nisam Jugosloven. Srbinče sum, što bi rekli moji drugari Makosi, iz zezanja. Rođen sam u Srbiji, žena mi je Srpkinja i deca su mi Srpčad. Vaspitavan sam sa svešću o pripadnosti državi Srbiji i srpskom nacionalnom korpusu (ovo je išlo do te mere daleko da sam se pokačio sa rođenim dedom, kada sam odlazio u Izrael, oko toga što idem da služim pod drugom zastavom, u tuđoj zemlji). Poštovao sam Jugu kao neku uopštenu državu svih naroda, ali nije mi bila sada ne znam koliko prevashodno bitna. Bitnije mi je bilo to što sam svoj identitet shvatao kao srpski. Mi smo bili generacija koja je, nekako, bila najmlađa svesna u momentu kada se na Jugu sručila olovna zavesa. Nedavno sam pričao jednoj mladoj prijateljici iz Rijeke, Hrvatici, kako smo, tog dana kada je došlo do sukoba u Pakračkoj dolini - beše li avgust 1991.?; mi sedeli, celo društvo iz gimnazije, u stanu s pogledom na hercegnovsku uvalu. S mora je dolazilo, doslovce, crnilo i oluja se nadvila nad taj dan, nad vesti s crnogorskog državnog radija, nad Gdanjsk 80-e i Azru na gramofonu u pozadini, nad našu zemlju i na naše živote. Osećali smo da je taj mrak koji je s jugom došao tog dana - nalik na crna nevremena koje Riječani i Kvarner poznaju; na neodređen način došao da zauvek ostane u našim životima.

 

Srđan Fuchs

Srđan Fuchs
Datum rоđenja:  20.09.1975 Pol:  Muški Član od:  17.07.2006 VIP izbora:  136 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana