Evo, osvežiše braća Grcite Rabi Jeshuinu grobnicu.

Rabi Serge, dužan sam obilazak. Kada naidješ jednom u iljadu godina kada ovi rade, a i mom drugu, princu Peri sam dužan.

Papa ne može Stepinca proglasiti svetim. Za to su krivi biskupi koji godinama pokušavaju rehabilitirati NDH

Papine riječi o Stepincu i Irineju izazvale su skoro jednaku tjeskobu, zbunjenost i osjećaj nemoći i nepravde, kao svojedobna osuđujuća presuda generalu Gotovini

Nema drugog naziva za šamarčinu današnju patetičnom crvenocrnom režimu od - sramotno.

ne pamtim da je neko ovoliko moćno opleo po razbojnicima...

Bivša supruga Danila Kiša zabranila vlastima da zloupotrebe njegovo ime

На јучерашњи дан се родио Данило Киш. Ћале му је био пречански Јудејац, а кева некаква камењарка - како год да обрнеш, камен ође, камен онђе.

Но био је, just like that: solid as a rock, like a rolling stone, with no direction home, или?

heh, hteo bih da se zahvalim drugarima, izraelo- i judeofobima koji su me ishejtovali svih ovih godina, zdesna i sleva - posebno levacima ;) ; od krkara do frihenda, od ripera do tasketa, jer mi je vaš hejt otvorio next level u mojoj voljenoj Izri: 

- dobio sam da budem leading travel educator za Northern American Jewish Communities za Ex-YU;

Moji drugari sigurno znaju, ali ko ne zna, inače živim od turizma. Bavim se profesionalno i licencirano od strane IL Ministarstva turizma, školice neke učio (neke i izučio) u Jerusalimu i Tel Avivu; pretežno egzekucijom, terenski rad, bez skrnavih bosova da mi kljucaju po ganglijama u nekom prašnjavom ofisu, a pomalo, eto, poslednjih godina i na organizacionom nivou, pretežno na relaciji Ex-Yu-IL, i freelance kada imam vremena i mogućnosti na relaciji Angloamericanoafricano-IL. Iskreno rečeno, mnogo bolje pare su sa ex-Yu nego sa šabanima i stipsama amerobritanskim. Lep poslovni odnos sa bivšim Jugoslovenima je win win situacija u mom životnom slučaju. Uz ogradu da su mi Kanađani super, i tako, ekipa iz velikih gradskih sredina u Britaniji i SAD mi je isto super. Moj posao se odvija od jutra do mraka pod vedrim nebom i izuzetno je lep, a fino je i plaćen. Moj stalni dom je u severnoj srpskoj provinciji, Vojvodini. Kada nisam angažovan poslom na terenu, volim da putujem sa svojom malom porodicom. Moj petogodišnji sin ima već sada desetine hiljada kilometara iza sebe u svom malom životu, i funkcioniše u svim jezičkim sredinama. Danas je bio lep i sunčan dan, za moje užasno topao, za mene divan prolećni dan (za koji dan ću biti u pustinji na temperaturama u proseku većim za 5-8 stupnjeva u odnosu na današnju temperaturu u Srbiji).

aj dok čekam da komšija Robinho otvori komentare i ne bruka Klaru, mene, Milju i Đina sa ovim zatvaranjima mogućnosti da se priča slobodno, obelodanjujem da sam i ja kao i svako željan normalnosti gotivio Điđu, i da me se dojmilo potpuno u ta 3 minuta priče kada sam ga sreo u Vitlejemu u crkvi za Božić dveiljadite koliko je normalan i prijatan lik - on se, valjda, nešto krio od Miloševića koji je još tada jurio da ga smakne, nevertheless,

ovaj nevjernički puk ne ume ni krismas da čestita

šalamala. ne nameravam da pišem o tome. o tome će Vučko, kako je najavio pred automatik-zaključavanje na prethodnom blogu, i ja se takođe stavljam na listu čekanja s interesovanjem. početak knjige svakako deluje obećavajuće.

 "One of Our Brothers Had a Dream..." is about Fisk's first interview in 1996. with the leader of al-Qaeda, Osama bin Laden in the mountains of Afghanistan. The title of the chapter is derived from bin Laden who explains that one of his fighters had a dream of Fisk, wearing a robe and with a beard, and who was approaching them on a horse, signifying that he was, according to bin Laden, a "true Muslim". Fisk immediately understood the context of the dream as an attempt by bin Laden to recruit him into his organization.