2009-02-17 18:25:38

Desničarenje Israela

Srđan Fuchs RSS / 17.02.2009. u 19:25

Nicolas_R%C3%A9gnier_-_Allegory_of_Vanity_%28Pandora%29.JPGpandorina kutija

pre možda par godina pogledao sam u srpskim elektro-medijima vest u kojoj je pisalo kako se srpska državna delegacija u poseti Izraelu susreće se ovdašnjim zvaničnicima, i između ostalih sreće i predsednika društva, ili lige, srpsko-jevrejskog prijateljstva. ne bi to bilo ništa po sebi čudno: šef diplomatije Vuk, inače poprilično osetljiv na boljševike-nacionaliste (i uopšte, veoma osetljiv na nacionalizam osim ako ga ne ispoveda on sam, Vuk Drašković, sveštenik nacionalizma u Srbiji); susreće u Izraelu nekoga ko je naklonjen Srbiji a visoko kotira u supermoćnom sistemu izraelske državnosti. taj neko, da upotrebim termin bivšeg šefa diplomatije, nacional-boljševik je i zove se Avigdor Liberman. nimalo slučajan izbor za jednu srpsku vladu u kojoj je osnovna poluga vlasti veseli i simpatični dvojac Koštunica-Ilić: em razume čova ćirilu, em je iz voljenog Sovjetskog Saveza rodom, em je faši... pardon, nacional-boljševik.

kada kažemo "društvo srpsko-jevrejskog prijateljstva", teško da ovaj sklop može u nekom relativno normalnom brodolomniku iz 90-ih da ostavi nekakav nasmešeni utisak. neizbežno se čovek seti nesrećne Klare (Mandić), pa čaršijskih priča da je Izrael sakrio gazda-Jezdu u svoje vreme, pa čak i glasina - kojima, uzgredno, nikada nećemo verifikovati validnost - da je deo novca koji je nestao iz državnih blagajni i sa narodnih računa 90-ih našao svoj put i do Izraela. no, razume se, sve su to čaršijske priče, i ništa se od svega toga nije odigralo, sve je bio samo ružan san... mislim se jatako, kada nailazim na ovu vest o srpskom drugaru Libermanu, ponekad želim da se probudim u novom danu kada će i taj gazda Liberman postati kao i svi ti miloševići, gazda-jezde, draškovići, koštunice-ilići... ružna uspomena, tragično sećanje, noćna mora što nestane kada se prenem iz lošeg sna... hoće li nestati tek tako?

 
2009-09-18 18:28:53

freedom, konačno

Srđan Fuchs RSS / 18.09.2009. u 19:28

13228519584ab0dbbb09074418402147_200x131.jpgbez vize za izrael.

velika stvar. mali korak za srbiju, ali veliki korak za mene. ;)

interesantan detalj je da se to dogodilo pod najdesničarskijom vladom izraela u poslednjih par decenija. ali dobro... važno je da mi možemo da putujemo. tojest vi, tojest ja s vama.

zanimljive teze je izneo vuk liberman tokom protokola:

 

Tog 24. marta uopšte nisam morao ni da budem tu, ali pošto je splet okolnosti ipak doveo do toga da budem tu, odlučio sam da to bude na mojoj rodnoj Milji, kada je Leut već mora' potonut, treba' san ka' dobri barba ostat na njemu do kraja. Da će Leut potonuti bilo je jasno od prvog trenutka: ta zastarela oprema, haubice iz perioda kada je Crvena Armija oslobađala Beograd, protiv-vazdušna strategija koja je bila slična onoj kada je moj deda, oficir R., komandovao nad protiv-vazdušnom odbranom Kraljeva i južnom odbranom Srbije, prilikom bombardovanja ranije tokom stoleća, na proleće 58 godina ranije - dakle, strategija osloni se na čulo sluha. Bilo je očigledno da će nas pregaziti Ameri, razmišljao sam, dok sam se šetkao kroz Darkvud i gledao kako Jenea gomila opremu između poslednjeg naselja na mapi Beograda, i nesrećnog kamenoloma pod Straževicom, mesta koje će gađati toliko puta da će gotovo postati fizički čujno tužno izvijanje kamena i setni jek stare Šume pod nasiljem mašina. Predveče toga dana se dogodilo nešto što tokom čitavog perioda odrastanja, ovde u Šumi, nisam doživeo. Sve je utihnulo, apsolutno cela vaseljena. Zavladao je totalni i apsolutni muk, priroda je zamukla, stvorenja, lastavice, gugutke, dživdžani, psi lutalice, zrikavci, sve je apsolutno zaćutalo, izazivajući izrazito nemirnu i teskobnu tišinu, punu iščekivanja što ne donosi ništa dobro. Nedobro koje je oličavalo tuštu neprirodnu i antihumanu narav planetarne vrhuške - apsolut zla i neljudskosti u gaženju ka ostvarenju cilja. Cilj, misteriozni target, nije bilo samo rušenje jedne od poslednjih istočnoevropskih diktatura, cilj je bio nešto drugo, potmulo, iz duboke budućnosti, nešto što totalno nije hajalo za čoveka na zemlji, a pride pritisnuti ljušturom raspomamljene komunističke totalitarnosti koja isto tako hajala nije za čoveka na zemlji, pa čak i dotle ne da je, kritike radi, bila kadra da mu puca u glavu posred uskršnjeg praznovanja svetlosti resurekcije.

 

Сасвим случајно сам наишао на ову праисторијску вест и схватио да поимање правде у Србији почива у ретко сусретљивој димензији апсолутног моралног дна:

 

"Dečacima koje je zlostavljao Pahomije isplaćeno po milion dinara"

 
2014-03-23 15:33:30
Budućnost| Društvo

hrvatska desnica odlepila načisto

Srđan Fuchs RSS / 23.03.2014. u 16:33

 joe je popio pušangiju s mundijala. po meni, pušangiju je trebao popiti odmah nakon starta na Brata Miralema, a ne da se čeka ustaški izliv emocija na Maksimiru.  ali ovo je lud'lo.

 

10502021_1516699881879375_8769667837946614304_n.jpg

 

13 godina međusobnog nasilja došle su do novog vrha u julu 2014., sa izbijanjem operacije "zaštitni rub", što je dovelo do ispaljivanja preko hiljadu raketa na Izrael, do smrti desetine Izraelaca i stotine Palestinaca, te do dodatnog pojačanja boli, potištenosti i razaranja na obe strane. Posle višestrukih operacija Tsahala u Gazi nismo uspeli da rešimo problem upotrebom vojnih metoda. Mi, građani koji živimo u okruženju Gaze, osećamo na svojoj koži svakodnevno i godinama neprekidnu paljbu, život na rubu nasilja i uznemirenja kojem nema kraja.

 

Nedavno sam se uverio da su najbriselskiji ljudi u Srbiji ujedno i najgovnarskiji - ono, prodao bi rođenu majku za ferari, a i uzev u obzir da i ovde među nama provejava antizapadni sentiment; te i to da sam oduvek sebe doživljavao delom Srbije uz to što sam i deo Evrope, želim da razmislim naglas gde naši ljudi vide sebe. Pod "sebe" razumevam pristojne ljude iz Srbije - nepristojni sedite u magareću klupu da ne bilo mar'sanja.

 
2019-02-09 16:50:58
Moj grad

Jugoslavino dete

Srđan Fuchs RSS / 09.02.2019. u 17:50

 

Bio je jedan lik ovde, jedna jako jako drago osoba, nekakva Jugoslava, mislim da je bio nik Yugaya. To je jedna superdraga žena, ošla iz nekakve Bačke, po belom svetu pa se skrasila po Pešti nekakvoj. Super je drag jedan lik. Uglavnom smorila se ovde po blogu i ne javlja se više.

 

 

Prema Hrvatskoj nisam nimalo ravnodušan nikada bio: otac mi je Slavonac rodom, a mi smo, kao dica, odrastali na otoku Hvaru, budući da je tata radio za Minel Kotlogradnju, pa budući da su oni podigli strojeve u splitskoj toplani 1970-ih, on se tamo skompao s frendovima inženjerima koje smo svi, ovako jednoznačno i familijarno bezrezervno zavoleli, pa smo mi odlazili kod njih na more leti, a oni bi nam uzvraćali posete zimi, u velikoj Prestonici nekadašnje nam države. Sve to, nažalost, jedno višedecenijsko druženje, prekinuo je rat. Mi smo izgubili vezu s njima, oni sa nama, telefonske veze nisu radile, pisma nisu odlazila, i nesretna Juga se rastočila ka' Leut u olujnome moru...

 
2007-12-04 17:11:20

Serbian Warriors

Srđan Fuchs RSS / 04.12.2007. u 18:11

lazar.jpgE pa, draga i drage braćo i sestre Srbi i Srpkinje, spremate l' se polakice u rat da pođete? Znate l' vi kako kletva veli?

Veli: "Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i koljena,
a ne doš'o u boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškog ni djevojačkog!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni pšenica bjelica!
Rđom kap'o dok mu je koljena!"

Ako do sada niste imali neki preterani smisao u životu, od sada bi trebalo da ga steknete: rađajte sinove i šaljite u vojsku, jer je to super nešto! Nema veze što će vaša deca morati da idu da ginu da zaštite tuđa dupeta, da prosti ovaj fin narod ovde, ali to je super nešto, nije na vama da razmišljate, ima ko da misli umesto vas, a vi samo naštancujte sinove pa da idu da ginu za otadžbinu: za našu svetu crkvu, svetu zemlju srpsku, svetog kneza Lazu, svete oce Amfilohija, Irineja, Artemija, Pahomija, i tako, razne još neke gotiva svete oce, svetog Deda Vladiku Nikolaja, svetog prepodobnog Voju Koštunicu, svetog Bokija Lepog - rađajte sinove pak šaljite na vojsku, braćo moja i sestre, Srbija se umirit' ne može...

... e da, i Peđa Queer ono dete što je donirao da šalje u vojsku, a ne tu nešto mnogo da se razmišlja. ;)

 

 

Srđan Fuchs

Srđan Fuchs
Datum rоđenja:  20.09.1975 Pol:  Muški Član od:  17.07.2006 VIP izbora:  136 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana