čitam sada  da je pred kraj razmišljao o samoubistvu, gorko je bio ranjen; da su ga prijatelji odgovarali i naglas, s njim, izvrgavali ruglu tu glupu ideju. to će biti smrt borisa davidoviča. nije voleo sažaljenja i sentimentalnosti ali jeste cenio iskrenost svojih prijatelja.

Šerbedžijino pismo Ministarstvu branitelja 

"Povodom javnog obraćanja vašeg Ministarstva medijima Hrvatske o mojim navednim izjavama na pres konferenciji sajma knjiga u Beogradu, a koje ste objavili na osnovu netačnih i proizvoljnih tumačenja onoga što sam ja tamo govorio, dozvolite da vam se ovim putem javno obratim. 

evo, pošto me već drugi put banovalo kod Druga Dart Vejdera, moram da dovedem ovu praksu u pitanje.

упозоравам да је овај мрежни унос испуњен сценама насиља те да није препоручив за нежне људе. 

juče u Jerusalimu sam bio svedok terorističkog napada. napad je izgledao ovako:

E pa, draga i drage braćo i sestre Srbi i Srpkinje, spremate l' se polakice u rat da pođete? Znate l' vi kako kletva veli?

Veli: "Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i koljena,
a ne doš'o u boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškog ni djevojačkog!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni pšenica bjelica!
Rđom kap'o dok mu je koljena!"

Ako do sada niste imali neki preterani smisao u životu, od sada bi trebalo da ga steknete: rađajte sinove i šaljite u vojsku, jer je to super nešto! Nema veze što će vaša deca morati da idu da ginu da zaštite tuđa dupeta, da prosti ovaj fin narod ovde, ali to je super nešto, nije na vama da razmišljate, ima ko da misli umesto vas, a vi samo naštancujte sinove pa da idu da ginu za otadžbinu: za našu svetu crkvu, svetu zemlju srpsku, svetog kneza Lazu, svete oce Amfilohija, Irineja, Artemija, Pahomija, i tako, razne još neke gotiva svete oce, svetog Deda Vladiku Nikolaja, svetog prepodobnog Voju Koštunicu, svetog Bokija Lepog - rađajte sinove pak šaljite na vojsku, braćo moja i sestre, Srbija se umirit' ne može...

... e da, i Peđa Queer ono dete što je donirao da šalje u vojsku, a ne tu nešto mnogo da se razmišlja. ;)

evo, navršava se uskoro deset godina. u tih deset godina štošta se izdešavalo, а život se pomerio sa mrtve tačke i lagano počeo da napušta domen zatočenosti u jednom te istom danu što se neprekidno iznova odigravaо, i uvek sa svojim neizmenjenim, vlažnosivim, tmastim, socrealstičnim zbornikom pravila. Srbija, mothafoo Nineteen Ninety Nine.

Stari Toranj je za mene lično značio mnogo toga. on je, od kada znam za sebe, ograničavao liniju horizonta i uvek je bio tu negde kada bismo kretali u svoje neumorne hajke po Rakovičkoj Šumi (actually, pre epohe komunizma znanoj kao Manastirskoj, nakon te epohe kao miljakovačkoj, i nakon svega, ćutke, skriveno iza mnogih imena i lutanja, opšteproslavljenoj kao Дарквуд).

dok se prekodunavski Srbi muče da odrade posao i izbegnu godine nacionalsocijalističke vladavine, u Voši se oseća pun ukus savezničke pobede. razmišljam o tome kakve bi implikacije za Vošu bile ako Sile Osovine ipak dođu u Beogradu na vlast.

Blogovci, upoznajte Danielu Tamaš iz NS-centra za Autizam. Daniela je jedan odličan lik koji u nikakvoj srbijetini (i ovo "nikakvoj" napominjem bez ikakvih političkih konotacija već kao nešto što je fakat, prema tome mojne se tripuju neke mrge nešto, oke?) radi posao na nivou nekakvog vašingtona. stvarno je odličan lik, nešto poput Noleta u tenisu - ne zaslužujemo je/ga, a imamo je/ga. svecko, a naše.

uzgred, pre neg' obnarodujem, 

da ka'em da nisam našao neki srpski logo sa artom dece autista tako da stavljam hebrew-anski, al' svejedno, ista planeta, ista deca, isti retki požrtvovani i plemeniti ljudi. ljudice, tojest, ljudine.

 Poštovani,

Svi vidimo i pratimo iste slike iz Egipta.

Iz izraelske perpspektive, diktator Egipta je specijalna ličnost. Preuzevši vlast iz ruku ubijenog predsednika, istinskog mirotvorca Anvara El-Sadata, Predsednik Mubarak vlada neugroženo poslednjih nešto manje od 30 godina. Po obliku vladavine, Predsednik u mnogo čemu podseća na Maršala Tita, višedecenijskog vladara komunističke Jugoslavije, inače velikog prijatelja slobodarskog Egipta. Ko zna, možda se, baš kao i u nesigurnoj današnjici poslejugoslovenske tranzicije iz diktature u demokratiju,  za tridesetak godina jave neki egipatski aktivsti za politička prava i slobode koji će obučavati nove generacije Egipćana kako je Mubarakova država bila lepa i uređena, zemlja meda i mleka, naspram ove demokratske anarhije? Čuj možda, takvi će se sigurno javiti.

 Da se vratim na Hosnija i telavivski ugao, Hosni je značajan iz više razloga. Preokrenuo je politiku Egipta iz ratnog huškanja u sadatovsko mirotvorstvo, shvativši da će za njegov režim biti mnogo unosnija ponuda Sjedinjenih Država od preko 3 milijarde dolara godišnje za ojačavanje infrastrukture, nego očigledno bezuspešni i skupoceni pokušaji da Izrael savlada vojno. Preuzeo je dugoročne ciljeve Sadata za preobraćanje Egipta u strateškog saveznika sa Izraelom, prilagodio gotovo u potpunosti  ekonomski program interesima bogatog Zapada, i ono što je najvažnije bilo za Izrael, počeo ga ja snabdevati energetskim resursima taman što je Izrael izgubio dragocenog partnera  - Iran, progutan u Islamskoj Revoluciji.

zanimljive su ove podele između Hrvata, kako si ako i malčice barem Srbin sigurno nelojalan građanin hrvatske države, kako i pojedini Srbi tamo izigravaju veće katolike od Benedikta ne bi li postali prihvaćeni od strane društva,

kako se fanatično ne podnosimo, a u svemu ponašamo skoro istovetno. sledeći tekst o etničkom poreklu nove premijerke Hrvatske mogao je biti napisan i na stranicama relevantnih desničarskih organizacija iz Srbije.

ko može da pobije tezu da smo Hrvati i mi različit narod?

nisu nas podelili religiozni uticaji u srednjem veku, a potom i interesi velikih sila u novija doba?

dakle ko uspe da me ubedi da smo Hrvati i mi različit narod,

dobije pivo od mene.

dakle, srpstvo Jadranke Kosor iz perspektive hrvatskih desničara: