Tog 24. marta uopšte nisam morao ni da budem tu, ali pošto je splet okolnosti ipak doveo do toga da budem tu, odlučio sam da to bude na mojoj rodnoj Milji, kada je Leut već mora' potonut, treba' san ka' dobri barba ostat na njemu do kraja. Da će Leut potonuti bilo je jasno od prvog trenutka: ta zastarela oprema, haubice iz perioda kada je Crvena Armija oslobađala Beograd, protiv-vazdušna strategija koja je bila slična onoj kada je moj deda, oficir R., komandovao nad protiv-vazdušnom odbranom Kraljeva i južnom odbranom Srbije, prilikom bombardovanja ranije tokom stoleća, na proleće 58 godina ranije - dakle, strategija osloni se na čulo sluha. Bilo je očigledno da će nas pregaziti Ameri, razmišljao sam, dok sam se šetkao kroz Darkvud i gledao kako Jenea gomila opremu između poslednjeg naselja na mapi Beograda, i nesrećnog kamenoloma pod Straževicom, mesta koje će gađati toliko puta da će gotovo postati fizički čujno tužno izvijanje kamena i setni jek stare Šume pod nasiljem mašina. Predveče toga dana se dogodilo nešto što tokom čitavog perioda odrastanja, ovde u Šumi, nisam doživeo. Sve je utihnulo, apsolutno cela vaseljena. Zavladao je totalni i apsolutni muk, priroda je zamukla, stvorenja, lastavice, gugutke, dživdžani, psi lutalice, zrikavci, sve je apsolutno zaćutalo, izazivajući izrazito nemirnu i teskobnu tišinu, punu iščekivanja što ne donosi ništa dobro. Nedobro koje je oličavalo tuštu neprirodnu i antihumanu narav planetarne vrhuške - apsolut zla i neljudskosti u gaženju ka ostvarenju cilja. Cilj, misteriozni target, nije bilo samo rušenje jedne od poslednjih istočnoevropskih diktatura, cilj je bio nešto drugo, potmulo, iz duboke budućnosti, nešto što totalno nije hajalo za čoveka na zemlji, a pride pritisnuti ljušturom raspomamljene komunističke totalitarnosti koja isto tako hajala nije za čoveka na zemlji, pa čak i dotle ne da je, kritike radi, bila kadra da mu puca u glavu posred uskršnjeg praznovanja svetlosti resurekcije.

Taman kada pomislim da ne postoji ništa u zemlji Srbiji što me može izvesti iz takta i narušiti moje osećanje smirenosti, uvek se pojavi neka nova nota arogancije i meta[/delta?]racionalnog bezobrazluka ispoljenog od strane osoblja koje predvodi ovu zemlju.

neshto vrshljam po b 92 f mu,

pa neshto kontam: ko bi bio najnaj rokenrol bend svih vremena.

sad, ako gledate moju stranicu i shta sam slushao, ispada da je najbolji bend - REM, al' ne bih rekao. najbolji bend je - PIXIES!

ljudi i braco i sestre...

pixies, jedan od najizuzetnijih bendova u istoriji rnr-a, imaju evropsku turneju ove godine. 9. juna sviraju u telavivu, a u julu nemaju nishta na gramupro. ovo je izvanredna prilika da se neshto uradi da pixies dodju u srbiju zemlju.

ne moram da naglashavam nikome ko iole poznaje dushu rokenrola u nashoj zemlji shta znache piksizi za jedan normalan rokenrol identitet.

koliko koshta da koshta, apelujem na sve, na bojshuNE krstica, na shaperaju, na precednicu novog sada (u senKi), uradite shtgodj da exit10 i nasha hungry normalnog zdravog djitarskog przhenja zemlja ugleda pikzise.

ps. thank u, in advance, n i m ready to forgive all da crap n love u eternally just 4 bringin the pixies over to serbia.

don't b selfish bring da money to boyan! :)

goodbye n thank u for all the fish.

 Vraćam Ledin entry o Artemiju, što mislim da je izuzetno intrigirajuća tema. Kako čujem iz pouzdanih izvora iz srpske dijaspore u Americi, značajan deo srpskog sveštenstva u Americi se nalazi na Artemijevoj strani. Kako još ti izvori navode, DS-ovoj vladavini će poći za rukom nešto što je samo SKJ-u pre njih uspelo - dok Turcima i Austrijancima naprimer nije - da vladaju u periodu raskola u srpskoj crkvi... da ne formulišem ovo zlobnije.

Moji drugari sigurno znaju, ali ko ne zna, inače živim od turizma. Bavim se profesionalno i licencirano od strane IL Ministarstva turizma, školice neke učio (neke i izučio) u Jerusalimu i Tel Avivu; pretežno egzekucijom, terenski rad, bez skrnavih bosova da mi kljucaju po ganglijama u nekom prašnjavom ofisu, a pomalo, eto, poslednjih godina i na organizacionom nivou, pretežno na relaciji Ex-Yu-IL, i freelance kada imam vremena i mogućnosti na relaciji Angloamericanoafricano-IL. Iskreno rečeno, mnogo bolje pare su sa ex-Yu nego sa šabanima i stipsama amerobritanskim. Lep poslovni odnos sa bivšim Jugoslovenima je win win situacija u mom životnom slučaju. Uz ogradu da su mi Kanađani super, i tako, ekipa iz velikih gradskih sredina u Britaniji i SAD mi je isto super. Moj posao se odvija od jutra do mraka pod vedrim nebom i izuzetno je lep, a fino je i plaćen. Moj stalni dom je u severnoj srpskoj provinciji, Vojvodini. Kada nisam angažovan poslom na terenu, volim da putujem sa svojom malom porodicom. Moj petogodišnji sin ima već sada desetine hiljada kilometara iza sebe u svom malom životu, i funkcioniše u svim jezičkim sredinama. Danas je bio lep i sunčan dan, za moje užasno topao, za mene divan prolećni dan (za koji dan ću biti u pustinji na temperaturama u proseku većim za 5-8 stupnjeva u odnosu na današnju temperaturu u Srbiji).

aj dok čekam da komšija Robinho otvori komentare i ne bruka Klaru, mene, Milju i Đina sa ovim zatvaranjima mogućnosti da se priča slobodno, obelodanjujem da sam i ja kao i svako željan normalnosti gotivio Điđu, i da me se dojmilo potpuno u ta 3 minuta priče kada sam ga sreo u Vitlejemu u crkvi za Božić dveiljadite koliko je normalan i prijatan lik - on se, valjda, nešto krio od Miloševića koji je još tada jurio da ga smakne, nevertheless,

ovaj nevjernički puk ne ume ni krismas da čestita

šalamala. ne nameravam da pišem o tome. o tome će Vučko, kako je najavio pred automatik-zaključavanje na prethodnom blogu, i ja se takođe stavljam na listu čekanja s interesovanjem. početak knjige svakako deluje obećavajuće.

 "One of Our Brothers Had a Dream..." is about Fisk's first interview in 1996. with the leader of al-Qaeda, Osama bin Laden in the mountains of Afghanistan. The title of the chapter is derived from bin Laden who explains that one of his fighters had a dream of Fisk, wearing a robe and with a beard, and who was approaching them on a horse, signifying that he was, according to bin Laden, a "true Muslim". Fisk immediately understood the context of the dream as an attempt by bin Laden to recruit him into his organization.

evo, pošto me već drugi put banovalo kod Druga Dart Vejdera, moram da dovedem ovu praksu u pitanje.