Prošlog utorka je izašao mali oglas u jednim Beogradskim dnevnim novinama. Oglas je pozivao sve zainteresovane gradjane da dodju na performans “prodaja jednog skromnog stana na Novom Beogradu”. Pošto trenutno nisam baš mnogo zauzet, a i volim tako malo čudne performanse, ne znajući tačno o čemu je reč, u sredu u naznačeno vreme došao sam u hotel Astoriju gde se performans i održavao. Malo sam poranio. A tamo nije bilo nikoga. Samo jedna gospodjica.  U suterenu, restoranska sala prazna, po vrh sale jedan sto, za stolom mikrofon.  Sedim i čekam. Napokon,