Navršilo se 5 godina od njene smrti, zaboravljena i potisnuta iz memorija onih kojima je dala toliko kroz muziku, stihove. Donela je i kuražila nove ljubavi, nalazila reči da opiše osećanja svakog slomljenog srca.

Magi

Bila je deo fantazija, tajnih i javnih, svakog muškarca (verujem i ponekih žena) od 16 pa na više - mada je to u mom slučaju počelo mnogo ranije. Bila

Novi Zeland se juče probudio sa velikom glavoboljom i još većim naslovima u dnevnoj štampi da je policija prethodni dan sprovela veliku raciju/akciju uz duž i popreko cele zemlje i sinhronizovano upala na desetine raznih lokacija i uhapsila 16 osoba, pozivajući se na Zakon o sprečavanju terorizma (Terrorism Supression Act) i na Zakon o vatrenom oružju (Firearms Act), uz "osnovane sumnje" kako su uhapšene osobe organizovale terorističke kampove i obuku sa naumom da izvrše koordinovani napad na dezignirane mete širom zemlje.

Još se nije stišala histerija oko prerane

Htedoh da pišem kako od petka više nisam stranac na kraju sveta. Rekoh, postao sam državljanin Novog Zelanda. Ceremonija, kojoj je prisustvovalo oko 200 kandidata i oko 500 njihovih prijatelja i rodbine, je bila veličanstvena.

Maui je bio polubog koji je živeo na ostrvu Havaiki, mističnoj zemlji predaka Maorija. Posedovao je magične moći o kojima njegova familija nije u potpunosti bila upoznata.

Jednog dana, dok je još bio mali dečak, uspeo je da se sakrije u čamac (koji Maori zovu "waka") svoje braće kako bi i on mogao da ide sa njima na pecanje. Braća su ga primetila tek nakon što su isplovili, a kada su pokušali da ga vrate, Maui je upotrebio jednu od svojih magija kako bi učinio obalu daljom od čamca nego što jeste.

Braća su napokon odustala od vraćanja Mauija roditeljima i nastavili

Novi Zeland. Zemlja sa 4 miliona ljudi i 50 miliona ovaca. Zemlja na kraju sveta o kojoj se zna malo, uglavnom iz prastarih geografskih atlasa, i o kojoj svaki pravi Srbin ima "pravu sliku" i predrasude (kao uopšte i o svakoj drugoj zemlji na svetu). Zemlja "na kraju sveta". Dalje ne može, osim ako krajnja destinacija nije Antarktik.

Kako li to samo izgleda jednom prosečnom Srbinu, odnosno Balkancu, obreti se u ovoj nedođiji nakon skoro 30 sati leta (presedanje nije uračunato)? Razna pitanja prolaze kroz glavu: "Gde su mi čizme, zaboravio sam kišobran, ukaljaću cipele, u koju