B92 Blog

Svakake sam ja gradove vidila u svoj vek, vake i nake, al dal što mi tu pored njeg kuća il što ga ceo život glem kako raste i cveta, mnogo mi lep Beograd...

Tuj sam bre bila da ga gledam ko dete iz pelena kad raste.....

Kad me mati malenu vodila u Jagodinu, pa i posle kad sam tam živila i išla u školu dok me Latinka čuvala, vidila sam svakojaki svet i sav sam grad vidila i naučila.

A volela sam kad je pijac, pa svi sjate, iz svako selu u nahiju dođu seljanke i donesu mal i mrs, tako se kazivalo, pa kad kreneš niz pijac vidiš svakakvu nošnju i odelo. Muški su, tad pred rat nosili il građansko il seljačko. Činovnici i službenici su nosili odela od krojača, nije bilo mnogo da se kupi konfekcija, mnogo se više šilo i krojilo. Odelo, to se znalo, pantalone, malko uže oko struka, ravne nogavice, i sako, malko duži, preko zadnjice, uz to košulje, većinom šivene

Za nju neću da pričam, neću!! Za tuj gluvu kuju nesoljenu, nekopitnu, za tuj ludaču, bre, neću! Toj, da je moj sin malko manje glumio princa na belom konju, konj ispo, ne bi ga take muke snašle, nego sve kod njega mora naopako....

A, za Anđu oću, e, ta žena je men treća ćerka....

Ajde, ajd i to da se kaže, kad već oćeš....

Moj se Dragor oženio prvi put sa dvajes godina i neću ništa da pričam za nju, biće posle laže baba, al ene ti ga Negovan, živ i zdrav pa nek ti on i njegova žena kažu kaka je Irena.....

Jeste, oženio se, došo i reko, majka, ona il nijedna, vidimo svi mi da nije djevojka čitava u glavu, al on zapo, a radio i ona imala neku kućicu u Zemun od svoje babe nasleđenu, pa se to venčalo i otišlo.... Ja samo kazala, nemoj sine sad da prekidaš fakultet, do sad si radio i učio, pa vidi ako moš i dalje, valjalo bi....

Uh, nisam mogla da je očima gledam, kad bre svi vide da nije kako treba! Što samo moj sin ćorav!

Bila sam fina ko tri metra svile, sve sam je milila i drag

Jeeste, udala se Djina, a evo i kako.....

Subota veče, 200 komada svatova lomi parket uz „Kaljinku", odjednom, prestaje muzika, i nastaje perfektna tišina, sve glave se okreću prema jednom od devera koji drži mikrofon i najavljuje... ima neko daleko ko želi da čestita jer nije mogao da dođe... iz zvučnika se čuje Evdin čelični glas, jak i čvrst, i ja sa nevericom shvatam da su svi koji su sedeli lagano ustali dok je slušaju...

Nek ste mi živi, do petog kolena doživeli, nek ste mi zdravi, u stotoj kapiju preskakali, nek ste mi sretni, doveka vas Danica zvezda basjala, nek mi se volite ko dva goluba, da vam je porod zmajevit i pamet bistra, višnji vas s osmejom pogledo, blagosloveni bili, od babe Evdokije, nek vam je sretno i dugovečno!

Dever drži mikrofon i lap top, posle svake rečenice klimne glavom i prevede, na kraju se prolama aplauz..... a ja se rasplakala....

Ali, ajde po redu, što bi rekla moja Evda, sve mora po redu....

Dakle, utorak, 25. avgust, me zatekao u

  A znaš šta sam ja nešto mislila?

Ti sve priče napisa, sve kako si tela, ama, ima nešto što bi ja tela men za dušu da napišeš, ono, kako se tvoja mater udala i tebe rodila, al ne sad, nego kad oni dođu, ja ću da pričam, a ti piši, tu pred nji, pa nek kažu ako nije tako bilo....

Po red, sve po red da ti pričam....

Ja sam Divni i Radošu, pravda je, bila najgora tašta, ona koju sanjaš pa se mokar budiš, prve dve tri godine sam bila ko Inforbiro, stalno sam gvirila u lonce i propitivala decu kako im je sa njom, gledala im odelo i obuću... Morala sam, da mi bude srce na mestu, maćeha je navek kriva i ako nije...

A mnim da sam bila mnogo bolja sa Stefanom Daninim.... Sad ću sve po red da ti pričam....

Moja ti je Dana bila na svoju ruku oduvek, ma to ti je bilo svojeglavo od kako se ispililo, kad je manja bila ja sam se šalila da je to ona skovla ruska porodila, pa nije moglo bolje ni da ispadne....

Znala je ta šta oće i šta neće, i sa pet godina nisi je mogo naterati ako neće, a po

Ej, svakakvu ti muku donese život.... Ima kad si pametan, a ima i kad nisi, kad ti pamet i srce drugojače kažu, pa kako gođ da uradiš, nije na dobro....

Ima i kad naiđe, tako, nešto teško da se reši, al kad sve to prođe i legne, svatiš da ima šta je suđeno i narečeno i pre nego si se ti rodio, pa što gođ da si radio, na isto bi mesto dospeo...

Al, ajde da ti i toj pričam, kako se ženio Todor, sretnik, majka ga sretna rodila....po red....

Toj pantiš kad sam ti pričala kako je moj brat Svetozar doveo Vidu, ljubi je Evda, taku snajku da sam tražila, ne bi umjela poželjeti bolju....

Moj ti je Svele vojsku služio od pedesetosme do šesete, tako to bilo, dve godine se vojska služila...

Još je sa osamnajst bio na regrutaciju, sve ga pregledali i vidili da je zdrav i prav, pa ga pustilo kući da svrši školu, on ti je išo u školu za mehaničare za poljoprivredne mašine...

I mogo je, brale moj, sa onolkim imanjem i majkom udovicom i da ne ode u vojsku, on je bio domaćin u kuću, hra

evdokija

Oću, toj treba da se priča al po redu i pravdi, znam ja da će tvoje knjige i nastavnici da kažu da sam ja baba i seljanka i da ne znam, al da pantiš jednu veliku istinu, što zna narod, sluge i seljaci, počesto ne znaju ni veliki naučenjaci, il ne znaju il ne smeju da kažu... A mnoga se istina od duga veka promeni, i jačem se veruje, al što narod upamti i kriomice priča i prepričava, pre će bit istina no svakojake knjige.. Ej, a tek kad sve prođe, pa se skupi svakojaka reč, počesto biva da prođe stotina godina dok se ne kaže po pravdi i istini....

A ja ti od Lizavjete Maksimove vaku priču naučila, i dovjeka upantila, a kad biva da i meni kosti istrunu, mož bit da se otkrije da je baš to istina....

Ona ti je, Lizavjeta Maksimova bila jedna dama, al onako, prava dama, ne ko one pokondirene bardake, nesoljene i glupe što oće da bivaju što nisu...

Rodila se isto proljeće ko

El rodila!? A jel sve kako trebuje, i majka i djete!? A jel odma zaplakalo!? A majka, jel se napatila mnogo? Nije? E, to mi je drago da čujem.. E, nek je sretna mati i otac i nek su mi živi i zdravi...

DJINAAA!!! Odi vamo, sad da nađeš broj pa da mi zovneš Lili da joj baba čestita a ti da prevodiš, ajde blago babi, eto sam opet čukunbaba...

Kako nisam, nemoj da me zamlaćuješ, nijesi još matora da te previjem preko koljena, znaš! Kakve to ima veze, krvno srodstvo, nije to koja je pod srcem nosila,nego koja je to odgajila, ajde prvo da mi zoveš Lili da joj čestitam ćerku pa onda Divnu za praunuče...

Jeste, tako je, moraš svoju familiju da poznavaš, Divnin Miloš ima sina, toj tebi Miloš padne brat od tetke, jeste, a men unuk, a njegova Snežana ti je snajka za brata, jeste, a Vlada, Braca i Mila su ti bratanci i bratanica, jeste, a meni praunučići, a Vladina Lili ti je snajka, a sad ovo djete tebe padne unuče a men čukununuče.. Kako Evdo crna meni unuče, pa meni je tek trideset i kusur..

A... Toj mora da se sluša i da pantiš, toj običaji više nema, ni stariji od men ne pante više kako toj bilo... A men to bilo mnogo lepo kad sam bila mala, pa sam se za svaki gurala i ja, de gođ je trebovalo djete il kasnije djevojka, ja se gurala.. I sad pantim kako se radi kad je veridba, udadba il krštenje... Pantim i za sarane, slave i svakaka slavlja i tugovine, svaki adet ima svoj običaj, i kako i zašto se toj takoj radilo....

Ete, glej, kad se djevojka u momka zagleda, a on je ne gleda, onda vako, ustane se pred zoru, dok svaki spava u kuću, pa iziđe i stane na prag i gleda u sunce, al ono da još nije izašlo, neg sam da se promoli, pa kazuje „Ja, pa ime svoje, pravo, kršteno, izađo pred ova poškopljena vrata, moga doma vrata od suvog zlata, kad me vidi, pa mu rekne ime, nek se muči, ko žena na porodu, ko turčin na sunetu, ko sunce na zalazu ko djete na uboju, da se pita, dje je ova vila do sad bila, ko je gledao, ko je ljubio ko je prosio, ko je gledao više je ne video, ko je ljubio nestao, k

E, jesam, no šta, tad kad me nije zemljica crna progutala, neće me nikad! Dok me ima da pantim, al i da pričam, jes, da vi se ne omakne ko meni sramota....

To tje bilo, ček da vidim, jes, oko 80te, godinu pre il posle... Ma jok, još Tile bijo živ, biće bome 79ta.. Jeste, takoj... Jes, da, Miloš bio tu, išo u školu..

Tu se, preko sokak, te godine diglo mnogo kuća, al ne nako da se živi, no ko za vikend, tako i kazivale one gospoje u bunde, mi to nama za gušt, vikendice, pa sve nas niz nos gledale nas što ođe živimo, seljanke, al da viš posle, 92ge i treće kako se setile da mož tu da nikne i lukac i šargarepa, a to se jede, a ne gleda ko trava... Pa im onda bilo lepo kad dođu kod men po rasad i seme... Dok nije beda na vrata, svaka je gospoja, al kad nagna glad, da viš kako svaka zna i da plevi i da okopava...

Ete, u tu istu godinu, pred neg umro Tile, ovi tunaj preko, sagradili tu kućicu i odma dali u najam, kazivala komšika da su digli kredit da je dignu, pa da im kirija bar malko pomogne

E, kad se samo setim.... Šta ima da ti pričam, pa to sam tebe tolko pričala, da mož da pišeš i bez men... Al, ajde, kad kažeš.....

To ti je zakon božji, majka ti je najveća radost ako imaš srce da je posadiš, a maćeha, najgori poso na svetu, nema čoveka da više lomi mozak i srce nego dobra maćeha.. A kaka gođ da je, dobra nije......

Moja je Divna maćeha na dvoje, i nji ja računam u unučiće, nema tu, to je ona odgajila i odranila, njojzini su ko i moji.

Radoš je bio lep momak, od Novog Sada, koje beše, jes, 36to godište, svršio za mehaničara, pa došo tu, u Zemun i otvorio radnju sa drugarom, drug zemunac i on, pa u dvorište sklepali radionu i udri...Radili momci pošteno i po pameti, a tad ti, 58me, i nije bilo tolko auta, no motocikli, motori, pa posle auti, kamioni i tako.... Oženio se prvi put kolko ja znam neđe 60te, i odma mu Janja pokojna rodila Miloša, a posle dvije godine i Milenu..

I nije sirota izdržala. Bio porod težak, i Janja ne ču malu ni da plače, ode u raj, višnjem da