B92 Blog

E, to, to si trebala davno da pitaš..... Za tuj familiju da ti pričam, a ne tam za neki.... E... nekako ti višnji tako ugodi, pa sastavi najgore i najbolje u istu kuću, ista majka dva sina rodi, ama, da ih je sa dva drveta uzbrala naličili bi bolje.... To ti ja ceo vek pričam, tako ti se zlo i naopako rodilo, nema tu šta....

Dmitrovića kuća, sreća i nesreća, mora da se panti i priča, da znaš kakih ima i da begaš koliko te noge nose od takijeh nesoljenih....

Bila to lepa i bogata kuća, malo niže od nas, prema drum dole. Mati Saja i otac Ljubivoje imali dva sina, Stanko bio stariji od men šes godina a mlađi ko ja, dvaesto godište, Bora.

E, kako sad da ti objasnim kaka to bila kuća. Otac, seljak ko i moj, radi, kopaj, sadi, okopavaj, kupi, beri, nosi, prodavaj i tako cjeli vek, od zore do mraka, vječito neki poso... A mati sa sinovima kući, pazila ih ko oči u glavi, i razmazila ko što nije bilo u selo da se tako mazi djete. Ništa ti oni nijesu znali! Mnim da im je bilo i deseta godina a ništ

O, pa kako ne bi, e, to, to je bila sikter žena, vi mladi bi sad kazali zmaj, ama, ja mnim da je bolje sikter žena, to je kazala svakom ko bi tijo da joj soli pamet neosoljen! Razumeš ti to? Neosoljen, vako, onaj što voli da priča i upućuje a da taj poso nikad radio nije, e, kad bi tako neki tijo da joj soli pamet, ona bi mu sam odbrjila sikter mori! i ne bi ga više ni pogledala...

Vefu je ljutila glupost, i oni što mnogo priča a malo zna... Prija Vefa, dobrog mi je sina dala u familiju, a moram reći i da je moja Dana njojzi na čast snajka......

Eto, oću, sam malo stani da se prisetim....

Vako, po redu, ona ti se zvala pravilno Jefimija, a tu ti je cela priča i kako je to ime dato. Njojzini su ti otac i mati bili Jevreji, neđe iz bjelog sveta, koliko ja pantim, kazivala da su bili neđe iz Italije, pa ih vrag zna koji vjetar nanese ono kad Austrija uzela Bosnu pravo u Mostar! Otac joj bio ljekar a mati domaćica, znam da joj otac bio Isak a mati Selena, a da me biješ nemam ti pojma kako se

E, vala nećeš!

Te kako bilo ovo, pa pričaj za onoj... Neću! Sad će pišeš sve o Danilu što znam, dužna sam mu bar da mu djeca i potomci znaju, a ako to i ovi tvoji na sokoćalo oće, nek čitaju, mož bit nešto i nauče....

A poprvo da kažem, da sam ti ja sve ovo slušala, pitala i pantila za ona dva i po mjeseca što sam ga čuvala pred smrt 44te....

Ajde vako.... po redu, sve mora po redu....

Rodio se Danilo 1870, od oca Ilije i majke Mileve kao drugo djete, posle brata Radovana, posle njeg rodi mu mati još jedog brata, Milovana i sestru Jelenu, šalio se Ilija da je dobro što je Jelena žensko, jerbo bi mu žena rađala do djevojke....

Taka bila vremena, znalo se da je zemlja nerodna, a treba djecu raniti, pa je od malena Danilo merkao da neđe ide, al kad gođ bi ocu pomenuo tu Ameriku ili neko drugo idenje, teške reči padale... Kazivo Danilo, da je otac htijo da mu Dane ostane tu, al nije mu znao reći čime da se bavi i šta da radi, jer od njiove zemlje i mala, nije se moglo naraniti sve

Eh, i to oćeš da ti pričam? Oću, kako ne bi, pa ona mi je uz Gordanu bila najbolji prijatelj... Mara moja dobra, višnji joj dao rajsko naselje.. Ajd, skuvaj kavu i dadni te maramice, ako se rasplačem, da imam, pa sedi i piši.....A ja ako šta ne mogu da se setim, eno ti Margarete preko plota pa ćemo da pitamo...

Mara je moja bila Ličanka, veliko to slovo, veliko, to je narod mnogo radan, ne od vrednoće no od neimaštine i muke....Rodila se 1900te, ravno, u neko selo kod Knina, ne znam ti koje, nikad nije htela reći, vikni preko plota Margaretu pa pitaj ako oće da kaže..

Margaretaaaa.. oj. đevojko, odi amo... Odi babi da te nešto pitam. Kako ono beše selo de ti se baba rodila? Ama, nijesam još učukala, znam da su živili u Lapac, no selo de se rodila, kako se zvalo? Ne znaš? E, bruko jedna, kad ti odem tamo kod babe na onaj svet da znaš da ću da joj kažem... Ajde, pitaj Raleta pa dođi , tu sam ja....

Eto, ni ona ni za babu ne zna de se rodila, a ti mene ispituješ ko inforbiro, sve oćeš da zna

Đorđe, nesretno djete...

Ah, za njega da ti pričam? Oću, al da ne kažeš kako ne piše tako u tvoje knjige i istoriju, da ne kažeš kako je tam neki drukče pričo, ja oću da pričam nako kako su meni tad pričali otac moj i tetka Jovanka....

A ti da pantiš da se svaka istina od duga vremena promeni i da od kako je vjeka i vremena, jačem se veruje....

Ete, za njega svi sve znaju, i da ga rodila mati Zorka na Cetinju kod svog oca, i da je bio prvi i kraljević i sve to...A ja ti znam kako je živio u Toponici, tam kod Niša, de su ga zatvorili da ga sklone... Vako....

To sam ti pričala da je moja Miljana bila peto djete i da je imala najstariju sestru Jovanku koja je odgajila svoje mlađe kad im je mati umrla. Jovanka se rodila na crkvenu novu godinu, to ti je prvi septenbar, 1886, i bila je najstarija od djece u Brankovića kući. I nije se udavala dok joj se brat Stojan nije oženio i doveo Živanu, a u to vreme već nije više bila devojka za udaju, nego malo zastala, nako, usjedelica, pa je nisu

De si? Ma de te crni đavli zaturili, vraguljo, de si se zavukla? Odi, vamo, uzni toj sokoćalo pa sedi ođe pod oraj, tu do mene, da ja vidim šta pišeš....

E, ti si pitala i ja sam pričala što gođ si tela, a sad ćeš za moju dušu, nako, meni za ljubav, da ti pričam za moju Gocu, pesmu nepevanu, laka joj crna zemlja i višnji joj dao rajsko naselje....

A sve lepo po redu, oću da pomenem i one što su joj ostali krivi i dužni, dok je veka da se ne oduže....

Ona ti se rodila neđe kraj Subotice, 1921, mati joj znam bila Mađarica a otac naš, Srbin, i živili su na malenom imanju, stara kuća blatnjara i nešto zemlje... Imala je i dva brata, Čedu i Nešu. E, sa tom joj braćom i sve muke počinju.... Vako.... Čeda je bio prvi, najstariji, pa se posle rodio Neša, al su brzo vidili da to djete nije bilo kako treba, da je bolesan u mozak, štono bi sad rekli, retardiran, ama, po njojzinoj priči, bio on i lud i naopak. A kako je to bila sramota kazati, sve su vikali da je mlad i razmažen... Kad joj mati vidil

I za nju da pričam?

Oću, što da neću, bila mi je majka, sve koliko nije Miljana, ona je.... Latinka moja dobra, Bog da joj dušu prosti....

Koliko ja znam, rodila se negde 1890., a bila je rodom iz Požarevca, ustvari, neko selo pored, sve mi se čini da se zvalo Lučica ili tako....

Pa mi je pričala, a ona me, da znaš, naučila i da pričam, da mislim kad pričam i da vako lepo pripovedam, što me sad hvališ..

Bila je Vlajna, ti veliš Vlahinja, jer su to Vlasi, ama ona me naučila da je Vlajna... I pričala mi sve lepo, ko su i šta Vlasi, kaki je to narod i odakle, a razumevala se mnogo u biljke, travke, cveće i to, a nije volela da mađija, to je radila samo kad vidi da je ljuta nevolja i muka, pa je i skidala crnu magiju i vračala, ali je meni vako, nasamo govorila da to i nije za pravo, nego da muku ljudsku ublaži olakša, jer, kad čoeku kažeš to je to i biće ti bolje, nekako mu duši lakše....

Znala je za mnogu travku kako leči, a znala je bome, i koja je otrov i smrt. Pa tako, panti

Ah, malo moje nedojeno, laka mu crna zemlja, brale moj mili...

Da pričam, ajde...

To sve znaš, i kako je majka zaimala i rodila ga u 45 godina, i kako sam ja bila miraždžika, jedinica, a posle se on rodio, moj mali Svetozar.... Ma koje crno mali, bilo ga je dva metra, vrag zna na koga je povuk‘o, nije u našu familiju Popovića bilo toliko visokih do njega....

Moja je mati bila Miljana, od Brankovića kuće, tamo sa one strane Morave, kod sela Vojska im je bilo imanje. Rodila se 1893. i bila je peto dete, pre nje sestra i tri brata, a posle nje joj mati obolela, i nije dugo ni živela, pa je moju mati odgajila njojzina starija sestra Jovanka. A kad je bila u 13tu godinu umre im i otac, pa su ostali sami i sami sve radili i snalazili se... Bilo to veliko imanje, bogato, ali nije to bilo kao sad, traktor i mašine, nego volovi i ralo pa kopaj ručno kuruz pa muka živa... A kad joj se najstariji brat oženio,negde 1908me, doveo sebi ženu, Živanu, iz jedne zanatske kuće, njeni su pleli korpe, stol