2009-09-29 11:59:34
Porodica

Nekad bilo.... Srbija

baka Evdokija i unuka Djina RSS / 29.09.2009. u 12:59

Ej, da znaš da je ovoj mnogo lep grad!!

Svakake sam ja gradove vidila u svoj vek, vake i nake, al dal što mi tu pored njeg kuća il što ga ceo život glem kako raste i cveta, mnogo mi lep Beograd...

Tuj sam bre bila da ga gledam ko dete iz pelena kad raste.....

Kad me mati malenu vodila u Jagodinu, pa i posle kad sam tam živila i išla u školu dok me Latinka čuvala,

 

Oj, joj, sad si se toj setila.. A jes, u pravu si, i ja kad zamiriše leto setim se mog oce.. Višnji da mu da miran san..


Jes, rekla sam da ću i toj da pričam. Toj, kako se veselio Jevrem, toj je svaku njegovu meraklijsku noć pantilo selo, dole do Mezulane i Rogota se čule daire i Cigani..


Imao je moj oco teške muke u sav svoj vek. Mlad je osto bez oca i majke, sami, on i brat na imanju, trebalo je steći i sačuvati, a bio je i čuvaran i trgovac koliko je bio

 
2009-07-02 08:20:07

Bruka...

baka Evdokija i unuka Djina RSS / 02.07.2009. u 09:20

E, jesam, no šta, tad kad me nije zemljica crna progutala, neće me nikad! Dok me ima da pantim, al i da pričam, jes, da vi se ne omakne ko meni sramota....

To tje bilo, ček da vidim, jes, oko 80te, godinu pre il posle... Ma jok, još Tile bijo živ, biće bome 79ta.. Jeste, takoj... Jes, da, Miloš bio tu, išo u školu..

Tu se, preko sokak, te godine diglo mnogo kuća, al ne nako da se živi, no ko za vikend, tako i kazivale one gospoje u bunde, mi to nama za gušt, vikendice, pa sve nas niz nos gledale nas što ođe živimo, seljanke, al da viš posle, 92ge i treće kako

 

 

Toj, toj da ti pričam, kako sve da radite kad men' ne biva više na ovaj svet.... I nemo' odma da mašeš s' ruke i da bogoradaš kako neće da pričaš o tome i da begaš, tuj, do men' sedi sve da me slušaš, lepo da ti objasnim šta i kako...

 

Ej... A viš ti to, ja imam devedes' godina i još me višnji drži na ovaj svet, i nema nameru da me uzne. A kad se malo promislim, tebe je već trijespeta godina, nisi ni ti više mlada, nego zovni amo Milicu, ona je djete, ona da popamti kako treba, dok se

 
2009-07-25 13:56:20

Evdokija

baka Evdokija i unuka Djina RSS / 25.07.2009. u 14:56

evdokija
evdokija
A toj sad da ti pričam?

Oću, toj treba da se priča al po redu i pravdi, znam ja da će tvoje knjige i nastavnici da kažu da sam ja baba i seljanka i da ne znam, al da pantiš jednu veliku istinu, što zna narod, sluge i seljaci, počesto ne znaju ni veliki naučenjaci, il ne znaju il ne smeju da kažu... A mnoga se istina od duga veka promeni, i jačem se veruje,

 

 

(početak novembra, Skype, ja u Australiji....)

 

  • Oj...Djinaaa!! Jel me čuješ!?

 

  • Čujem, Seko, čujem, kaži...

 

  • Oj, đevojko, oli ti dolazit na slavu ove godine!?

 

  • Oli, oli, Seko, stižem ja oko Đurđica, pa sam tu do decembra..

 

  • A da ipak Milica i ja spremimo malo kolača i takoto, da ti odmanjimo poso, jel, šta misliš?(Milica u trinaestoj, Evdokija u 90toj godini, šta mogu da mislim?!?)

 

  • Neka,

 

Ti ćeš men' da pričaš šta je ljubav?! Ti ćeš sa svoje pileće godine men' da pričaš kol'ko jaka ljubav mož' da biva?!

Oj, šta ja dočeka u ove moje godine...

Sedi tu da ti pričam...

Kad čovek voli ženu, onda je i lud i ma'nit i žedan pored vode..

Znaš ti, ćeri, koji čovek voli svoju ženu? Adam.. Toj ću da ti pričam, kako Adam voli Nadu... Ajd da kažem, al ne znam što, pa i ovi su na sokoćalo već uvatili ko je ko u moju familiju.. Adam je sin mojega

 
2010-05-31 21:42:54
Nostalgija| Porodica| Život

Crna Gora...

baka Evdokija i unuka Djina RSS / 31.05.2010. u 22:42

Aj... Jes, u pravu si, još onomad kazala ono djete Branka da toj nisam sve ispričala... Al za to mi i nije mnogo do priče, em davno bilo, em nije bilo lako.. Ali, ajde da pričam, sve mora da se priča..


Toj sam sve pričala, kako sam se udala i kako sam otišla u Bjela polja... Bila jesen, trijesosme,

 
2010-12-18 23:16:33
Hronika| Istorija| Porodica| Život

Avlija...

baka Evdokija i unuka Djina RSS / 19.12.2010. u 00:16

 Oću da pričam kako je nekad bilo, što da neću, sve mi se čini, men' višnji na ovaj svet drži sam za toj, da pričam i pripovedam.. za drugo i nisam.

 

Druga su vremena bila, i život ti je ljucki takav, sve što je prošlo i preživelo se, liči da je bolje bilo i lakše i lepše nego ovo sad... pa svi kažu, e, nekad je bilo bolje.. I da znaš da nije tako. Svako vreme nosi svoje, onomad jeste bilo lakše, jer smo bili i mlađi, i zdraviji i imali čemu da se radujemo, sledeća je godina nosila svadbu, djecu, unuke i

 

A mnogo nas je, ovih dana nas je baš mnogo...


Uspela sam da ustanem!!! Ura, bravo ja, rekli su mi da nema teorije pre Đurđovdana da se osovim na ove dve klimave čačkalice koje su se nekad ponosno zvale mojim nogama.. Dobro, priznajem, izgledam kao početne scene Forest Gampa, onaj deo kad ima protezu od 10 kila železa i neku konstrukciju za ispravljanje kičme, kolena i ostalih kostiju.. E, pa, ufalšovali su me u sličnu konstrukciju, samo je moja od platna i plastike, od rebara do struka i radi posao umesto moje jadne kičme koja

 

baka Evdokija i unuka Djina

baka Evdokija i unuka Djina
Datum rоđenja:  01.01.1920 Pol:  Ženski Član od:  11.04.2009 VIP izbora:  177 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana