E, to, to si trebala davno da pitaš..... Za tuj familiju da ti pričam, a ne tam za neki.... E... nekako ti višnji tako ugodi, pa sastavi najgore i najbolje u istu kuću, ista majka dva sina rodi, ama, da ih je sa dva drveta uzbrala naličili bi bolje.... To ti ja ceo vek pričam, tako ti se zlo i naopako rodilo, nema tu šta....

Dmitrovića kuća, sreća i nesreća, mora da se panti i priča, da znaš kakih ima i da begaš koliko te noge nose od takijeh nesoljenih....

Bila to lepa i bogata kuća, malo niže od nas, prema drum dole. Mati Saja i otac Ljubivoje imali dva sina,

E, vala nećeš!

Te kako bilo ovo, pa pričaj za onoj... Neću! Sad će pišeš sve o Danilu što znam, dužna sam mu bar da mu djeca i potomci znaju, a ako to i ovi tvoji na sokoćalo oće, nek čitaju, mož bit nešto i nauče....

A poprvo da kažem, da sam ti ja sve ovo slušala, pitala i pantila za ona dva i po mjeseca što sam ga čuvala pred smrt 44te....

Ajde vako.... po redu, sve mora po redu....

Rodio se Danilo 1870, od oca Ilije i majke Mileve kao drugo djete, posle brata Radovana, posle njeg rodi mu mati još jedog brata, Milovana i sestru Jelenu, šalio

E, kad se samo setim.... Šta ima da ti pričam, pa to sam tebe tolko pričala, da mož da pišeš i bez men... Al, ajde, kad kažeš.....

To ti je zakon božji, majka ti je najveća radost ako imaš srce da je posadiš, a maćeha, najgori poso na svetu, nema čoveka da više lomi mozak i srce nego dobra maćeha.. A kaka gođ da je, dobra nije......

Moja je Divna maćeha na dvoje, i nji ja računam u unučiće, nema tu, to je ona odgajila i odranila, njojzini su ko i moji.

Radoš je bio lep momak, od Novog Sada, koje beše, jes, 36to godište, svršio za mehaničara,

De si? Ma de te crni đavli zaturili, vraguljo, de si se zavukla? Odi, vamo, uzni toj sokoćalo pa sedi ođe pod oraj, tu do mene, da ja vidim šta pišeš....

E, ti si pitala i ja sam pričala što gođ si tela, a sad ćeš za moju dušu, nako, meni za ljubav, da ti pričam za moju Gocu, pesmu nepevanu, laka joj crna zemlja i višnji joj dao rajsko naselje....

A sve lepo po redu, oću da pomenem i one što su joj ostali krivi i dužni, dok je veka da se ne oduže....

Ona ti se rodila neđe kraj Subotice, 1921, mati joj znam bila Mađarica a otac naš, Srbin, i živili

Za nju neću da pričam, neću!! Za tuj gluvu kuju nesoljenu, nekopitnu, za tuj ludaču, bre, neću! Toj, da je moj sin malko manje glumio princa na belom konju, konj ispo, ne bi ga take muke snašle, nego sve kod njega mora naopako....

A, za Anđu oću, e, ta žena je men treća ćerka....

Ajde, ajd i to da se kaže, kad već oćeš....

Moj se Dragor oženio prvi put sa dvajes godina i neću ništa da pričam za nju, biće posle laže baba, al ene ti ga Negovan, živ i zdrav pa nek ti on i njegova žena kažu kaka je Irena.....

Jeste, oženio se, došo i reko,

Aj... Jes, u pravu si, još onomad kazala ono djete Branka da toj nisam sve ispričala... Al za to mi i nije mnogo do priče, em davno bilo, em nije bilo lako.. Ali, ajde da pričam, sve mora da se priča..

Toj sam sve pričala, kako sam se udala i kako sam otišla u Bjela polja... Bila jesen, trijesosme,

I za nju da pričam?

Oću, što da neću, bila mi je majka, sve koliko nije Miljana, ona je.... Latinka moja dobra, Bog da joj dušu prosti....

Koliko ja znam, rodila se negde 1890., a bila je rodom iz Požarevca, ustvari, neko selo pored, sve mi se čini da se zvalo Lučica ili tako....

Pa mi je pričala, a ona me, da znaš, naučila i da pričam, da mislim kad pričam i da vako lepo pripovedam, što me sad hvališ..

Bila je Vlajna, ti veliš Vlahinja, jer su to Vlasi, ama ona me naučila da je Vlajna... I pričala mi sve lepo, ko su i šta Vlasi, kaki je to

evdokija

Oću, toj treba da se priča al po redu i pravdi, znam ja da će tvoje knjige i nastavnici da kažu da sam ja baba i seljanka i da ne znam, al da pantiš jednu veliku istinu, što zna narod, sluge i seljaci, počesto ne znaju ni veliki naučenjaci, il ne znaju il ne smeju da kažu... A mnoga se istina od duga veka promeni, i jačem se veruje,

O, pa kako ne bi, e, to, to je bila sikter žena, vi mladi bi sad kazali zmaj, ama, ja mnim da je bolje sikter žena, to je kazala svakom ko bi tijo da joj soli pamet neosoljen! Razumeš ti to? Neosoljen, vako, onaj što voli da priča i upućuje a da taj poso nikad radio nije, e, kad bi tako neki tijo da joj soli pamet, ona bi mu sam odbrjila sikter mori! i ne bi ga više ni pogledala...

Vefu je ljutila glupost, i oni što mnogo priča a malo zna... Prija Vefa, dobrog mi je sina dala u familiju, a moram reći i da je moja Dana njojzi na čast snajka......

Eto, oću, sam malo

Eh, i to oćeš da ti pričam? Oću, kako ne bi, pa ona mi je uz Gordanu bila najbolji prijatelj... Mara moja dobra, višnji joj dao rajsko naselje.. Ajd, skuvaj kavu i dadni te maramice, ako se rasplačem, da imam, pa sedi i piši.....A ja ako šta ne mogu da se setim, eno ti Margarete preko plota pa ćemo da pitamo...

Mara je moja bila Ličanka, veliko to slovo, veliko, to je narod mnogo radan, ne od vrednoće no od neimaštine i muke....Rodila se 1900te, ravno, u neko selo kod Knina, ne znam ti koje, nikad nije htela reći, vikni preko plota Margaretu pa pitaj ako oće da kaže..

Margaretaaaa..